I've killed everything that's walked or crawled. If you do it enough, you get used to it.
Cavalry je podvrsta vesterna, koja se konkretno bavi ratovima američke vojske i indijanaca krajem devetnaestog veka, a ne ponegde se tumači i kao ratni vestern. Nakon perioda popularnosti sredinom dvadesetog veka (preporučujem sjajnu Cavalry trilogiju legendarnog Džona Forda), danas se može reći da je podžanr praktično izumro. Režiser i scenarista Džon Kuper (Scott Cooper) je rešio da se oproba i u ovom svetu, a glavne uloge je namenio Kristijanu Bejlu (Christian Bale) i Rozamund Pajk (Rosamund Pike), koji su sasvim dovoljan razlog da se film pogleda, bez obzira na žanr.
Radnja filma je smeštena u 1892. godinu i prati kapetana i ratnog heroja Džozefa Blokera (Bejl), koji nakon dvadeset godina službe dobija poslednji zadatak pred penziju. Žuti Soko je poglavica Čejena i njegov dugogodošnji neprijatelj, koji odlukom predsednika dobija dozvolu da poslednje dane provede u zemlji svojih predaka. Blokerova misija se sastoji u tome da bezbedno otprati poglavicu, nakon čega dobija potvrdu o penzionisanju. Bloker je veoma besan i uznemiren zbog zadatka koji je dobio, a putovanje kroz negostoljubivi divlji zapad mu dodatno komplikuje udovica Rosali Kvejd (Pajk), koju susreću na svojoj misiji...
U filmu Hostiles nema klasičnog junaka, a moglo bi se reći da nema ni dobrog čoveka u pravom smislu, osim kada okolnosti u završnoj trećini filma budu pogodne da loši ljudi postanu pročitaj više...Hostiles (2017)
I've killed everything that's walked or crawled. If you do it enough, you get used to it.
Cavalry je podvrsta vesterna, koja se konkretno bavi ratovima američke vojske i indijanaca krajem devetnaestog veka, a ne ponegde se tumači i kao ratni vestern. Nakon perioda popularnosti sredinom dvadesetog veka (preporučujem sjajnu Cavalry trilogiju legendarnog Džona Forda), danas se može reći da je podžanr praktično izumro. Režiser i scenarista Džon Kuper (Scott Cooper) je rešio da se oproba i u ovom svetu, a glavne uloge je namenio Kristijanu Bejlu (Christian Bale) i Rozamund Pajk (Rosamund Pike), koji su sasvim dovoljan razlog da se film pogleda, bez obzira na žanr.
Radnja filma je smeštena u 1892. godinu i prati kapetana i ratnog heroja Džozefa Blokera (Bejl), koji nakon dvadeset godina službe dobija poslednji zadatak pred penziju. Žuti Soko je poglavica Čejena i njegov dugogodošnji neprijatelj, koji odlukom predsednika dobija dozvolu da poslednje dane provede u zemlji svojih predaka. Blokerova misija se sastoji u tome da bezbedno otprati poglavicu, nakon čega dobija potvrdu o penzionisanju. Bloker je veoma besan i uznemiren zbog zadatka koji je dobio, a putovanje kroz negostoljubivi divlji zapad mu dodatno komplikuje udovica Rosali Kvejd (Pajk), koju susreću na svojoj misiji...
U filmu Hostiles nema klasičnog junaka, a moglo bi se reći da nema ni dobrog čoveka u pravom smislu, osim kada okolnosti u završnoj trećini filma budu pogodne da loši ljudi postanu pročitaj više... 
Kao zagriženi fan od detinjstva i neko ko je odrastao na Star Wars filmovima, svaki iz tog univerzuma sa nestrpljenjem očekujem i radujem mu se. Čak i za lošije epizode 1-3 sam iznalazio opravdanja, jer ipak to je Star Wars. Međutim, čak i meni sve to oko novih filmova je krenulo silaznom putanjom sa novim trilogijama i samostalnim pričama. Nakon The Last Jedi koga sam jedva svario, imao sam dozu strepnje sa ovim zadnjim, koji se bavi omiljenim mi filmskim likom ikada, Han Solom.
Nakon preuzimanja franšize od strane Diznija, priznali to mnogi ili ne, evidentno je da to nije to. Star Wars se pravi za neke nove generacije, a pri tome, potpuno bezrazložno, se napušta stari štimung koji je decenijama zabavljao filmofile širom sveta. Kako svet nezaustavljivo grabi ka hiperprodukciji, dnevnim ili, bolje reći, blic senzacijama, tako se gubi na kvalitetu, a posebno na samom smislu i trajnosti svega što se pravi. Novi sadržaji gaze po onim pre njih i ništa se na duže staze ne zadržava kod konzumenata istih.
U tom sveopštem konzumerskom haosu vrednosti se neumitno gube, pa tako i stare ikone i legende se iskorišćavanjem urušavaju. To, na kraju, dosta teže pada nama nešto starijim filmskim generacijama, koje pamte bolja, zasigurno mogu reći, filmska vremena. Vremena kada se isčekivalo po koju godinu novi nastavak ili najavljeni film. Gde se sa nestrpljenjem gradila ta neka atmosfera i naboj, koja bi eksplodirala dolaskom filma u bioskop. Gde su najave bile škrte 
Sasvim je jasno bilo da će nakon prvog dela biti snimljen odmah i drugi. Fenomenalan uspeh na R-rated krilima i sveopšta pomama za otkačenim crvendaćem ucrtali su put nastavku (ili više njih), a pomenuti crveni dobio je status ultra super mega popularnog antiheroja. Naravno, radi se o Deadpool-u i novom, prezabavnom nastavku komplikovanog imena Deadpool 2.
Film počinje neobičnom scenom gde Deadpool (Ryan Reynolds) sam sebe rastavlja na atome uz pomoć 4500 litara kerozina. Potom priču vraća šest sedmica unazad, da bi objasnio svoj potez. Dok pretrčimo tih šest sedmica radnja se dalje nastavlja, a sa njom i naša luda bioskopska vožnja. Upoznajemo nove likove i njihove pričice, psovke i politički nekorektne izjave sevaju na sve strane, a krv teče li teče. Ima tu i malih nogu, penisa i creepy stvari i sve skupa tera vam suze na oči, a kez na usta.
Režiser je promenjen, dok je Rajan Rejnolds dobio dosta veću ulogu u odlučivanju. Glasine kažu da je to bio i osnovni razlog promene režisera, jer su njih dvojica imali različitu viziju daljeg razvoja franšize. Kako bilo, novi režiser je seo u stolicu i zajedno sa Rejnoldsom (koji je potpisan i kao scenarista i producent) napravio novu priču o zasigurno najluđem super (anti) junaku kojeg smo gledali
Moram reći da sam na početku imao neki slabašan osećaj (ali ipak je bio tu) da su neke stvari malo usiljene. Bolje možda reći - humor na mišiće. Međutim, ubrzo radnja dobija drugi tok i kao da se sve 
Prekršivši pravilo negledanja trejlera za neki film, delom krivica ide opisu posla što ga radim, kao i činjenica da je režiser isti onaj koji je u mnogome obežio moje filmsko odrastanje, očekivanja su eksplodirala na sami vrh. Nakon gledanja iliti, bolje rečeno, nakon što sam istovario pun šleper Pop kulture, nakon dva i nešto sata bio sam potpuno zadovoljan. Baš kao kad bi mi nekada davno kupili sladoled nakon kukumakanja celim putem planirane šetnje. Osmeh širok, srce puno, sav onako umazan šarenim sadržajem konzumiranog vizuelnog slatkiša, odskakutao sam razdragano kući iz bioskopa. Ready Player One je tu, poslužite se i uživajte.
Ready Player One je najnovije ostvarenje legendarnog Stivena Spilberga (Steven Spielberg). Neki ga i ne vole. Kažu patetiše, politika, ovo, ono, ali jedno mu ne može niko osporiti. On je pravi čarobnjak, jedan iz visokog reda vrhovnih čarobnjaka Pop kulture. Zaslužan za mnoge kultne, neizbrisive likove koji su obežili detinjstva generacijama, posebno onim od 70-ih pa do kraja 90-ih. Naravno, i posle toga majstor je znao iznenaditi, a kada je reč o sci-fiu, tu mu malo ko ima ravan. Spektakl za sva čula i uzraste malo ko zna prirediti kao on. Iako je radio neke ozbiljne teme više u poslednjim godinama, izgleda da se probudio onaj dečak u njemu. Prvo je napravio bajkovitog BFG-a, a sada je izgleda odlučio potpuno se odvezati i raspaliti iz sve snage. Priča koju je izabrao je ko poručena za tako nešto, a ona ide ovako.
Godina 
Svaki novi Marvelov ili DC film se očekuje sa nestrpljenjem. Prvenstveno jer vas očekuje punokrvna bioskopska zabava, a ako ste fan jednih, drugih ili oba, eto savršene prilike da se potpuno otkačite. Meni se, kao pripadniko ovih oba, svaki put to dešava. Međutim, kada se radi o herojima sa kojima baš i nisam upoznat, to je tek posebno iskustvo. Prvi takav film, Guardians of the Galaxy me je potpuno oduševio, a sada je stigao jedan o kome još manje sam znao, Black Panther.
Black Panther je superjunak koji dolazi iz Afrike, tačnije zemlje Vakande. Prvi put smo ga upoznali u Captain America: Civil War. Sada smo dobili priliku da čujemo i njegovu priču, a ona ide ovako:
Pre mnogo vekova meteor, sačinjen od metala Vibranijuma, pao je u srce Afrike. Pet plemena su se sukobila oko tog nesvakidašnjeg plena. Međutim, sam Vibranijum je snažno uticao na novu okolinu. Između ostalog, izrastao je i neobičan cvet srcolikog oblika. Kada je ratnik popio napitak od ovog cveta, dobio je super moći i postao prvi Crni Panter. Ujedinio je plemena i stvorio Vakandu, postajući njen kralj i zaštitnik.
Samo jedno pleme, Džabari, nije prihvatilo njegovu vladavinu i otišlo je da živi u planinama. Poslednji kralj i Crni Panter T'Čaka poginuo je u eksploziji, a njegov sin T'Čala (Chadwick Boseman) treba da preuzme krunu i ulogu Crnog Pantera. Nakon što postane kralj i Panter, pored izazova koje donosi kruna, moraće se suočiti sa demonima prošlosti, zaostavštinom svog oca 
If I told you about her, what would I say? That they lived happily ever after? I believe they did.
Giljermo del Toro (Guillermo del Toro) je cenjeno autorsko ime koje potpisuje vizuelno izuzetne fantazije, tačnije bajke za odrasle. Kao i većina filmaša sa talentom i jasnom vizijom, najbolje funkcioniše kada ima odrešene ruke i kada ima potpunu kontrolu nad svojim projektom, pa konačan uspeh najčešće ne može da izostane. Takav je slučaj i sa filmom The Shape of Water, žanrovski karakterističnim za del Tora, koji potpisuje scenario, režiju i produkciju.
Radnja je smeštena u šezdesete godine prošlog veka u Baltimoru i prati usamljenu Elisu Esposito (Sally Hawkins), čistačicu u tajnoj vladinoj laboratoriji, koja se sporazumeva znakovnim jezikom. Živi u starom stanu iznad bioskopa, a društvo joj povremeno pravi komšija Žil (Richard Jenkins), gej-umetnik sa sve manje posla. Tokom tipične smene sa koleginicom Zeldom (Octavia Spencer) otkriva da je u laboratoriju stiglo mistično stvorenje iz voda Južne Amerike, sa kojim uskoro započinje neobično blizak odnos. Ispostavlja se da je reč o amfibijskom čoveku, kog agent Strikland (Michael Shannon) želi što pre da ukloni, pa se Elisa odlučuje na radikalne poteze...
Del Toro, u saradnji sa Vanesom Tejlor (Vanessa Taylor), piše izuzetno bogat scenario, koji osim glavnog plota kombinuje još nekoliko priča, taman toliko da budu prava podrška glavnoj temi i da ne skreću pažnju sa nje. Duo je očigledno bio 
Kako? Kako pisati o nečemu što me je, filmski, odredilo u najvećoj mjri. O nečemu od izuzetne važnosti za moje filmsko odrastanje. O nečemu gledanom bezbroj puta, voljeno, prepričavano, napamet naučeno. Kako pisati, o nečemu takvom, a pisati reči prekore, nezadovoljstva, razočarenja? Teško, ali opet, kako znam i umem. Radi se o franšizi, najdražoj mi, i njenom poslednjem, ne tako dragom, nastavku, Star Wars: The Last Jedi.
Priča nastavlja tamo gde je stala. Rej (Daisy Ridley) pokušava da privoli Luka Skajvokera (Mark Hamill) da je nauči o novootkrivenim moćima koje se bude u njoj. Sa druge strane, pobunjenici se nalaze pod poterom od strane flote Prvog reda i situacija ni malo ne izgleda dobro po njih. Kajlo Ren (Adam Driver), nakon pretrpljenih poraza i poniženja, pokušava da se postavi na čvrste noge. Međutim, borba koju vodi nije samo protiv pobunjenika, već i sa prekorom svog učitelja Snuka (Andy Serkis), ali i sa samim sobom...
Star Wars: Episode VIII - The Last Jedi je novi nastavak franšize i drugi u nizu nove triologije, ako je tako možemo nazvati. Direktno se nastavlja na poslednji film Star Wars: Episode VII - The Force Awakens, vodeći priču u novom pravcu. O ovome prethodnom sam pisao i dalje stojim da je to bio veoma dobar Star Wars film, koji je istovremeno odao počast svim prethodnicima, ali i postavio temelje za budućnost. J.J. Abrams je uradio u tome veoma dobar posao. A onda je za epizodu 8 angažovan novi režiser, Rian Johnson, 
Jasno je da živimo u svetu superjunaka (onom filmskom). Zaposeli su sve moguće ekrane, od onih u kućnim domovima do bioskopskih. Borba velika dva superherojska carstva (DC i Marvel) plamti već godinama i za sada pobedu odnosi, mnogi bi rekli, Marvel, bar kada se radi o filmovima. Kod serija je situacija drugačija, dok animiranim svetom suvereno vlada DC. Ipak, kako se najveća zarada vrti u filmskom svetu, gde se slevaju milijarde dolara, tu je i pritisak najveći.
Tako je Marvel izbacivao hit za hitom, ali u tome i dosadio, pa su filmovi počeli da liče jedan na drugi i da, ruku na srce i čast izuzecima, postaju dosadni. Poslednji u nizu, Thor: Ragnarok je napravio iskorak i poveo franšizu u drugi, izuzetno zabavan smer. Sa druge strane DC je, čini se, malo zakasnio sa trkom i stvaranjem filmskog ujedinjenog univerzuma, kako je to Marvel uradio. Tako se krenulo sa Man of Steel, pa je usledio Batman v Superman, Suicide Squad, Wonder Woman i poslednji Justice League. Prva tri su pretrpela velike kritike, meni su se svideli (dobro SS i nije toliko), dok je Wonder Woman pobrala lovorike i najavila svetliju budućnost za DC filmski univerzum. A potom, došao je Justice League.
Radnja se dešava nedugo nakon one iz Batman v Superman. Nakon što je Supermen poginuo, ceo svet je upao u očaj, izgubio nadu, a strah i nesigurnost postali su svakodnevnica. Kako to obično biva, takav svet je idealan za onoga koji želi da ga osvoji i pokori. I upravo jedna takva opasnost se nadvija 