Steampunk i ime Piter Džekson bili su više nego dovoljni da me, kao kukca na svetlo, privuku ka novom filmskom ostvarenju za koje su oba vezana. Steampunk je ljubav od dečačkih dana, a Džekson samo zbog LOTR, da ne spominjem ostalo, stoji na visinama mojih filmskih favorita. Jedan pogled na tizer od nekih minut vremena i gorenavedeno bilo je više nego dovoljno da sa nestrpljenjem čekam kraj ove godine i film Mortal Engines (Smrtonosne mašine).
Zasnovan na istoimenom YA romanu, prvom od četiri nastavka, autora Filipa Riva, dugo se kotrljala. Zapravo, bilo je potrebno skoro deceniju da konačno ugleda svetlost dana. Veliki fan pomenute knjige, Piter Džekson, uskočio je u projekat kao producent, napravljen je scenario i mašine su konačno zabrundale po predelima Novog Zelanda. I umesto bajkovitog kraja čitave priče, živjeli su srećno do..., utisci nakon gledanja nisu baš toliko bajkoviti.
Priča nas vodi skoro 1200 godina od sada. Svet kakav znamo više ne postoji. Sve je smrvljeno u 60-minutnom ratu. Zemlja ne izgleda kao što izgleda danas, tj. kontinenti i sve ostalo je zbrkano. Gradovi zapadne civilizacije su postali mobilni. Čudovišta na gigantskim gusenicama su predatori koji love manje gradove i hrane se njima. Najveći od svih je London sa kojim naša priča i počinje.
Resursa je sve manje i London je prisiljen da pređe na kontinentalnu koru i nastavi svoj lov. Gradom vlada gradonačelnik, dok gradski kapetan, svepoznati i popularni Valentajn (Hugo pročitaj više...Mortal Engines (2018)
Steampunk i ime Piter Džekson bili su više nego dovoljni da me, kao kukca na svetlo, privuku ka novom filmskom ostvarenju za koje su oba vezana. Steampunk je ljubav od dečačkih dana, a Džekson samo zbog LOTR, da ne spominjem ostalo, stoji na visinama mojih filmskih favorita. Jedan pogled na tizer od nekih minut vremena i gorenavedeno bilo je više nego dovoljno da sa nestrpljenjem čekam kraj ove godine i film Mortal Engines (Smrtonosne mašine).
Zasnovan na istoimenom YA romanu, prvom od četiri nastavka, autora Filipa Riva, dugo se kotrljala. Zapravo, bilo je potrebno skoro deceniju da konačno ugleda svetlost dana. Veliki fan pomenute knjige, Piter Džekson, uskočio je u projekat kao producent, napravljen je scenario i mašine su konačno zabrundale po predelima Novog Zelanda. I umesto bajkovitog kraja čitave priče, živjeli su srećno do..., utisci nakon gledanja nisu baš toliko bajkoviti.
Priča nas vodi skoro 1200 godina od sada. Svet kakav znamo više ne postoji. Sve je smrvljeno u 60-minutnom ratu. Zemlja ne izgleda kao što izgleda danas, tj. kontinenti i sve ostalo je zbrkano. Gradovi zapadne civilizacije su postali mobilni. Čudovišta na gigantskim gusenicama su predatori koji love manje gradove i hrane se njima. Najveći od svih je London sa kojim naša priča i počinje.
Resursa je sve manje i London je prisiljen da pređe na kontinentalnu koru i nastavi svoj lov. Gradom vlada gradonačelnik, dok gradski kapetan, svepoznati i popularni Valentajn (Hugo pročitaj više... 
When we're killed, the past is killed. When kids are killed... that's different. When kids are killed, the future dies. There's no life without a future.
Džeremi Solnie (Jeremy Saulnier) je nezavisni režiser koji je privukao pažnju svojim filmovima Blue Ruin i Green Room. Njegovi radovi poseduju jedinstvenu filmsku estetiku, koju dopunjuje sebi svojstvenim temama i stilom narativa. Hold The Dark je njegov najnoviji film, u kome je ostao dosledan svom fantastičnom vizuelnom doživljaju, ali je ovoga puta segment priče ostavio podeljena mišljenja.
Radnja filma prati dvojicu protagonista. Jedan od njih je Vernon Sloun (Alexander Skarsgård), koji živi u zabačenom naselju na Aljasci i nalazi se na turi u Iraku. Nakon dolaska kući zatiču ga loše vesti i on kreće u beskompromisnu osvetu. Drugi protagonista je Rasel Kor (Jeffrey Wright), pisac i ekspert za vukove, koji u selo dolazi po pozivu Vernonove supruge Medore (Riley Keough). Ničim izazvan, Rasel će se naći umešan u niz nasilnih i teško objašnjivih događaja...
Scenario za ovaj film je napisao Mejkon Bler, na osnovu knjige Vilijama Điraldija i lako je zaključiti šta se odvija u fillmu - u početku lov na životinje, koji kasnije prelazi u lov na ljude. Međutim, mnogo je teže zaključiti o čemu se tačno raditi u Hold The Dark. Saznajemo da je selo u kome se odvija radnja već duže vreme nesrećno i da sve što gledamo ima neke veze sa lokalnim spiritualizmom, ali mi, kao i lik Rasela, teško razumemo 
Bila je to ljubav na prvi pogled. Od te davne 1987. godine, pa do danas, nikada se nije ugasila i mnogo puta sam joj se sa oduševljenjem vraćao. Emocija je još jača činjenicom da je to bio prvi film (ne računajući crtaće) koji sam sa ocem pogledao u bioskopu. Arni i ekipa u jednom od najdražih mi lično, a i najboljih filmova tog žanra uopšte za većinu filmofila. Naravno, reč je o Predator-u. Zbog toga je i uzbuđenje bilo na vrhuncu kada se pojavio novi nastavak 2018. godine pod imenom The Predator.
The Predator je četvrti film u seriji ili šesti ako računamo ona dva hibridna sa Alien-om. Međutim, svi ti posle Arnijevog iz 1987. nisu bili ni blizu, što kvalitetom, što popularnošću. Onaj drugi može i proći jer je zadržao deo atmosfere prvog, dok su ostali išli na dodvoravanje publici i odstupili su od prvobitne, prvenstveno jezive atmosfere koja ga je krasila. U isti koš može se staviti i ovaj poslednji The Predator, koji nije opravdao očekivanja, barem kada se radi o Predator filmu.
Režiju i scenario potpisuje Šejn Blek, poznat po svom posebnom akcionom stilu filmova kao što su Lethal Weapon, Last Action Hero, Irom Man 3, The Nice Guys itd. On je čak i glumio manju ulogu u originalnom Predatoru. Njegovi filmovi su nabijeni akcijom i humorom i uz njih smo se sjajno zabavljali više puta. Međutim, u tome možda i jeste jedan od glavnih problema, kada je u pitanju The Predator.
Orginalni Predator je bio film koji je dobio status kultni čim 
- Will you help him, the little pilot?
- Why should I?
- Because he's a twelve year old boy, dogs love those.
Ves Anderson (Wes Anderson) je filmaš koji svakim svojim naslovom iznova iznenadi. Pojedinci mu prebacuju da se ponavlja, da slične čudnovate likove provlači kroz celu svoju filmografiju, ali njegovi filmovi, bar po mom mišljenju, imaju taj redak i važan kvalitet koji Ameri nazivaju rewatchability. Takođe, jedan je od retkih autora koji svakim novim projektom uspeva pozitivno da iznenadi publiku i da lestvicu kvaliteta svojih radova podigne za stepenik više. Takav, iznova gledljiv i, pre svega, odličan film je i njegov drugi animirani projekat po imenu Isle of Dogs.
Radnja filma je smeštena u izmišljeni japanski grad Megasaki, gde se desila epidemija psećeg gripa. Zbog toga gradonačelnik Kobajaši donosi odluku po kojoj se svi psi proteruju na Ostrvo Smeća, koje se nalazi u njegovoj neposrednoj blizini. Nedugo nakon toga, na ostrvo dolazi dečak sa namerom da pronađe svog psa. Ispostaviće se da je to Atari, gradonačelnikov usvojeni sin, dok je pas Spots prva žrtva proterivanja. Atari se udružuje sa klanom pasa stanovnika ostrva, a na svojoj misiji će se susresti sa brojnim poteškoćama...
Gledaoci koji nisu imali priliku da se susretnu sa radovima Vesa Andersona prvo primete da su bajkovita scenografija i veoma raznoliki i postojani likovi najbitnije karakteristike ovog autora, a takva je situacija sa čitavom kinematografijom ovog specifičnog 
I've killed everything that's walked or crawled. If you do it enough, you get used to it.
Cavalry je podvrsta vesterna, koja se konkretno bavi ratovima američke vojske i indijanaca krajem devetnaestog veka, a ne ponegde se tumači i kao ratni vestern. Nakon perioda popularnosti sredinom dvadesetog veka (preporučujem sjajnu Cavalry trilogiju legendarnog Džona Forda), danas se može reći da je podžanr praktično izumro. Režiser i scenarista Džon Kuper (Scott Cooper) je rešio da se oproba i u ovom svetu, a glavne uloge je namenio Kristijanu Bejlu (Christian Bale) i Rozamund Pajk (Rosamund Pike), koji su sasvim dovoljan razlog da se film pogleda, bez obzira na žanr.
Radnja filma je smeštena u 1892. godinu i prati kapetana i ratnog heroja Džozefa Blokera (Bejl), koji nakon dvadeset godina službe dobija poslednji zadatak pred penziju. Žuti Soko je poglavica Čejena i njegov dugogodošnji neprijatelj, koji odlukom predsednika dobija dozvolu da poslednje dane provede u zemlji svojih predaka. Blokerova misija se sastoji u tome da bezbedno otprati poglavicu, nakon čega dobija potvrdu o penzionisanju. Bloker je veoma besan i uznemiren zbog zadatka koji je dobio, a putovanje kroz negostoljubivi divlji zapad mu dodatno komplikuje udovica Rosali Kvejd (Pajk), koju susreću na svojoj misiji...
U filmu Hostiles nema klasičnog junaka, a moglo bi se reći da nema ni dobrog čoveka u pravom smislu, osim kada okolnosti u završnoj trećini filma budu pogodne da loši ljudi postanu 
Kao zagriženi fan od detinjstva i neko ko je odrastao na Star Wars filmovima, svaki iz tog univerzuma sa nestrpljenjem očekujem i radujem mu se. Čak i za lošije epizode 1-3 sam iznalazio opravdanja, jer ipak to je Star Wars. Međutim, čak i meni sve to oko novih filmova je krenulo silaznom putanjom sa novim trilogijama i samostalnim pričama. Nakon The Last Jedi koga sam jedva svario, imao sam dozu strepnje sa ovim zadnjim, koji se bavi omiljenim mi filmskim likom ikada, Han Solom.
Nakon preuzimanja franšize od strane Diznija, priznali to mnogi ili ne, evidentno je da to nije to. Star Wars se pravi za neke nove generacije, a pri tome, potpuno bezrazložno, se napušta stari štimung koji je decenijama zabavljao filmofile širom sveta. Kako svet nezaustavljivo grabi ka hiperprodukciji, dnevnim ili, bolje reći, blic senzacijama, tako se gubi na kvalitetu, a posebno na samom smislu i trajnosti svega što se pravi. Novi sadržaji gaze po onim pre njih i ništa se na duže staze ne zadržava kod konzumenata istih.
U tom sveopštem konzumerskom haosu vrednosti se neumitno gube, pa tako i stare ikone i legende se iskorišćavanjem urušavaju. To, na kraju, dosta teže pada nama nešto starijim filmskim generacijama, koje pamte bolja, zasigurno mogu reći, filmska vremena. Vremena kada se isčekivalo po koju godinu novi nastavak ili najavljeni film. Gde se sa nestrpljenjem gradila ta neka atmosfera i naboj, koja bi eksplodirala dolaskom filma u bioskop. Gde su najave bile škrte 
Sasvim je jasno bilo da će nakon prvog dela biti snimljen odmah i drugi. Fenomenalan uspeh na R-rated krilima i sveopšta pomama za otkačenim crvendaćem ucrtali su put nastavku (ili više njih), a pomenuti crveni dobio je status ultra super mega popularnog antiheroja. Naravno, radi se o Deadpool-u i novom, prezabavnom nastavku komplikovanog imena Deadpool 2.
Film počinje neobičnom scenom gde Deadpool (Ryan Reynolds) sam sebe rastavlja na atome uz pomoć 4500 litara kerozina. Potom priču vraća šest sedmica unazad, da bi objasnio svoj potez. Dok pretrčimo tih šest sedmica radnja se dalje nastavlja, a sa njom i naša luda bioskopska vožnja. Upoznajemo nove likove i njihove pričice, psovke i politički nekorektne izjave sevaju na sve strane, a krv teče li teče. Ima tu i malih nogu, penisa i creepy stvari i sve skupa tera vam suze na oči, a kez na usta.
Režiser je promenjen, dok je Rajan Rejnolds dobio dosta veću ulogu u odlučivanju. Glasine kažu da je to bio i osnovni razlog promene režisera, jer su njih dvojica imali različitu viziju daljeg razvoja franšize. Kako bilo, novi režiser je seo u stolicu i zajedno sa Rejnoldsom (koji je potpisan i kao scenarista i producent) napravio novu priču o zasigurno najluđem super (anti) junaku kojeg smo gledali
Moram reći da sam na početku imao neki slabašan osećaj (ali ipak je bio tu) da su neke stvari malo usiljene. Bolje možda reći - humor na mišiće. Međutim, ubrzo radnja dobija drugi tok i kao da se sve 
Prekršivši pravilo negledanja trejlera za neki film, delom krivica ide opisu posla što ga radim, kao i činjenica da je režiser isti onaj koji je u mnogome obežio moje filmsko odrastanje, očekivanja su eksplodirala na sami vrh. Nakon gledanja iliti, bolje rečeno, nakon što sam istovario pun šleper Pop kulture, nakon dva i nešto sata bio sam potpuno zadovoljan. Baš kao kad bi mi nekada davno kupili sladoled nakon kukumakanja celim putem planirane šetnje. Osmeh širok, srce puno, sav onako umazan šarenim sadržajem konzumiranog vizuelnog slatkiša, odskakutao sam razdragano kući iz bioskopa. Ready Player One je tu, poslužite se i uživajte.
Ready Player One je najnovije ostvarenje legendarnog Stivena Spilberga (Steven Spielberg). Neki ga i ne vole. Kažu patetiše, politika, ovo, ono, ali jedno mu ne može niko osporiti. On je pravi čarobnjak, jedan iz visokog reda vrhovnih čarobnjaka Pop kulture. Zaslužan za mnoge kultne, neizbrisive likove koji su obežili detinjstva generacijama, posebno onim od 70-ih pa do kraja 90-ih. Naravno, i posle toga majstor je znao iznenaditi, a kada je reč o sci-fiu, tu mu malo ko ima ravan. Spektakl za sva čula i uzraste malo ko zna prirediti kao on. Iako je radio neke ozbiljne teme više u poslednjim godinama, izgleda da se probudio onaj dečak u njemu. Prvo je napravio bajkovitog BFG-a, a sada je izgleda odlučio potpuno se odvezati i raspaliti iz sve snage. Priča koju je izabrao je ko poručena za tako nešto, a ona ide ovako.
Godina 