Prekršivši pravilo negledanja trejlera za neki film, delom krivica ide opisu posla što ga radim, kao i činjenica da je režiser isti onaj koji je u mnogome obežio moje filmsko odrastanje, očekivanja su eksplodirala na sami vrh. Nakon gledanja iliti, bolje rečeno, nakon što sam istovario pun šleper Pop kulture, nakon dva i nešto sata bio sam potpuno zadovoljan. Baš kao kad bi mi nekada davno kupili sladoled nakon kukumakanja celim putem planirane šetnje. Osmeh širok, srce puno, sav onako umazan šarenim sadržajem konzumiranog vizuelnog slatkiša, odskakutao sam razdragano kući iz bioskopa. Ready Player One je tu, poslužite se i uživajte.
Ready Player One je najnovije ostvarenje legendarnog Stivena Spilberga (Steven Spielberg). Neki ga i ne vole. Kažu patetiše, politika, ovo, ono, ali jedno mu ne može niko osporiti. On je pravi čarobnjak, jedan iz visokog reda vrhovnih čarobnjaka Pop kulture. Zaslužan za mnoge kultne, neizbrisive likove koji su obežili detinjstva generacijama, posebno onim od 70-ih pa do kraja 90-ih. Naravno, i posle toga majstor je znao iznenaditi, a kada je reč o sci-fiu, tu mu malo ko ima ravan. Spektakl za sva čula i uzraste malo ko zna prirediti kao on. Iako je radio neke ozbiljne teme više u poslednjim godinama, izgleda da se probudio onaj dečak u njemu. Prvo je napravio bajkovitog BFG-a, a sada je izgleda odlučio potpuno se odvezati i raspaliti iz sve snage. Priča koju je izabrao je ko poručena za tako nešto, a ona ide ovako.
Godina pročitaj više...Ready Player One (2018)
Prekršivši pravilo negledanja trejlera za neki film, delom krivica ide opisu posla što ga radim, kao i činjenica da je režiser isti onaj koji je u mnogome obežio moje filmsko odrastanje, očekivanja su eksplodirala na sami vrh. Nakon gledanja iliti, bolje rečeno, nakon što sam istovario pun šleper Pop kulture, nakon dva i nešto sata bio sam potpuno zadovoljan. Baš kao kad bi mi nekada davno kupili sladoled nakon kukumakanja celim putem planirane šetnje. Osmeh širok, srce puno, sav onako umazan šarenim sadržajem konzumiranog vizuelnog slatkiša, odskakutao sam razdragano kući iz bioskopa. Ready Player One je tu, poslužite se i uživajte.
Ready Player One je najnovije ostvarenje legendarnog Stivena Spilberga (Steven Spielberg). Neki ga i ne vole. Kažu patetiše, politika, ovo, ono, ali jedno mu ne može niko osporiti. On je pravi čarobnjak, jedan iz visokog reda vrhovnih čarobnjaka Pop kulture. Zaslužan za mnoge kultne, neizbrisive likove koji su obežili detinjstva generacijama, posebno onim od 70-ih pa do kraja 90-ih. Naravno, i posle toga majstor je znao iznenaditi, a kada je reč o sci-fiu, tu mu malo ko ima ravan. Spektakl za sva čula i uzraste malo ko zna prirediti kao on. Iako je radio neke ozbiljne teme više u poslednjim godinama, izgleda da se probudio onaj dečak u njemu. Prvo je napravio bajkovitog BFG-a, a sada je izgleda odlučio potpuno se odvezati i raspaliti iz sve snage. Priča koju je izabrao je ko poručena za tako nešto, a ona ide ovako.
Godina pročitaj više... 
Svaki novi Marvelov ili DC film se očekuje sa nestrpljenjem. Prvenstveno jer vas očekuje punokrvna bioskopska zabava, a ako ste fan jednih, drugih ili oba, eto savršene prilike da se potpuno otkačite. Meni se, kao pripadniko ovih oba, svaki put to dešava. Međutim, kada se radi o herojima sa kojima baš i nisam upoznat, to je tek posebno iskustvo. Prvi takav film, Guardians of the Galaxy me je potpuno oduševio, a sada je stigao jedan o kome još manje sam znao, Black Panther.
Black Panther je superjunak koji dolazi iz Afrike, tačnije zemlje Vakande. Prvi put smo ga upoznali u Captain America: Civil War. Sada smo dobili priliku da čujemo i njegovu priču, a ona ide ovako:
Pre mnogo vekova meteor, sačinjen od metala Vibranijuma, pao je u srce Afrike. Pet plemena su se sukobila oko tog nesvakidašnjeg plena. Međutim, sam Vibranijum je snažno uticao na novu okolinu. Između ostalog, izrastao je i neobičan cvet srcolikog oblika. Kada je ratnik popio napitak od ovog cveta, dobio je super moći i postao prvi Crni Panter. Ujedinio je plemena i stvorio Vakandu, postajući njen kralj i zaštitnik.
Samo jedno pleme, Džabari, nije prihvatilo njegovu vladavinu i otišlo je da živi u planinama. Poslednji kralj i Crni Panter T'Čaka poginuo je u eksploziji, a njegov sin T'Čala (Chadwick Boseman) treba da preuzme krunu i ulogu Crnog Pantera. Nakon što postane kralj i Panter, pored izazova koje donosi kruna, moraće se suočiti sa demonima prošlosti, zaostavštinom svog oca 
If I told you about her, what would I say? That they lived happily ever after? I believe they did.
Giljermo del Toro (Guillermo del Toro) je cenjeno autorsko ime koje potpisuje vizuelno izuzetne fantazije, tačnije bajke za odrasle. Kao i većina filmaša sa talentom i jasnom vizijom, najbolje funkcioniše kada ima odrešene ruke i kada ima potpunu kontrolu nad svojim projektom, pa konačan uspeh najčešće ne može da izostane. Takav je slučaj i sa filmom The Shape of Water, žanrovski karakterističnim za del Tora, koji potpisuje scenario, režiju i produkciju.
Radnja je smeštena u šezdesete godine prošlog veka u Baltimoru i prati usamljenu Elisu Esposito (Sally Hawkins), čistačicu u tajnoj vladinoj laboratoriji, koja se sporazumeva znakovnim jezikom. Živi u starom stanu iznad bioskopa, a društvo joj povremeno pravi komšija Žil (Richard Jenkins), gej-umetnik sa sve manje posla. Tokom tipične smene sa koleginicom Zeldom (Octavia Spencer) otkriva da je u laboratoriju stiglo mistično stvorenje iz voda Južne Amerike, sa kojim uskoro započinje neobično blizak odnos. Ispostavlja se da je reč o amfibijskom čoveku, kog agent Strikland (Michael Shannon) želi što pre da ukloni, pa se Elisa odlučuje na radikalne poteze...
Del Toro, u saradnji sa Vanesom Tejlor (Vanessa Taylor), piše izuzetno bogat scenario, koji osim glavnog plota kombinuje još nekoliko priča, taman toliko da budu prava podrška glavnoj temi i da ne skreću pažnju sa nje. Duo je očigledno bio 
Kako? Kako pisati o nečemu što me je, filmski, odredilo u najvećoj mjri. O nečemu od izuzetne važnosti za moje filmsko odrastanje. O nečemu gledanom bezbroj puta, voljeno, prepričavano, napamet naučeno. Kako pisati, o nečemu takvom, a pisati reči prekore, nezadovoljstva, razočarenja? Teško, ali opet, kako znam i umem. Radi se o franšizi, najdražoj mi, i njenom poslednjem, ne tako dragom, nastavku, Star Wars: The Last Jedi.
Priča nastavlja tamo gde je stala. Rej (Daisy Ridley) pokušava da privoli Luka Skajvokera (Mark Hamill) da je nauči o novootkrivenim moćima koje se bude u njoj. Sa druge strane, pobunjenici se nalaze pod poterom od strane flote Prvog reda i situacija ni malo ne izgleda dobro po njih. Kajlo Ren (Adam Driver), nakon pretrpljenih poraza i poniženja, pokušava da se postavi na čvrste noge. Međutim, borba koju vodi nije samo protiv pobunjenika, već i sa prekorom svog učitelja Snuka (Andy Serkis), ali i sa samim sobom...
Star Wars: Episode VIII - The Last Jedi je novi nastavak franšize i drugi u nizu nove triologije, ako je tako možemo nazvati. Direktno se nastavlja na poslednji film Star Wars: Episode VII - The Force Awakens, vodeći priču u novom pravcu. O ovome prethodnom sam pisao i dalje stojim da je to bio veoma dobar Star Wars film, koji je istovremeno odao počast svim prethodnicima, ali i postavio temelje za budućnost. J.J. Abrams je uradio u tome veoma dobar posao. A onda je za epizodu 8 angažovan novi režiser, Rian Johnson, 
Jasno je da živimo u svetu superjunaka (onom filmskom). Zaposeli su sve moguće ekrane, od onih u kućnim domovima do bioskopskih. Borba velika dva superherojska carstva (DC i Marvel) plamti već godinama i za sada pobedu odnosi, mnogi bi rekli, Marvel, bar kada se radi o filmovima. Kod serija je situacija drugačija, dok animiranim svetom suvereno vlada DC. Ipak, kako se najveća zarada vrti u filmskom svetu, gde se slevaju milijarde dolara, tu je i pritisak najveći.
Tako je Marvel izbacivao hit za hitom, ali u tome i dosadio, pa su filmovi počeli da liče jedan na drugi i da, ruku na srce i čast izuzecima, postaju dosadni. Poslednji u nizu, Thor: Ragnarok je napravio iskorak i poveo franšizu u drugi, izuzetno zabavan smer. Sa druge strane DC je, čini se, malo zakasnio sa trkom i stvaranjem filmskog ujedinjenog univerzuma, kako je to Marvel uradio. Tako se krenulo sa Man of Steel, pa je usledio Batman v Superman, Suicide Squad, Wonder Woman i poslednji Justice League. Prva tri su pretrpela velike kritike, meni su se svideli (dobro SS i nije toliko), dok je Wonder Woman pobrala lovorike i najavila svetliju budućnost za DC filmski univerzum. A potom, došao je Justice League.
Radnja se dešava nedugo nakon one iz Batman v Superman. Nakon što je Supermen poginuo, ceo svet je upao u očaj, izgubio nadu, a strah i nesigurnost postali su svakodnevnica. Kako to obično biva, takav svet je idealan za onoga koji želi da ga osvoji i pokori. I upravo jedna takva opasnost se nadvija 
Filmovi o superjunacima su pokretačka snaga Holivuda poslednju deceniju. Od stupanja stripovskih junaka sa pisanih stranica i animiranog sveta na veliko platno, ovi filmovi po pravilu zarađuju nezamislive količine novca filmskim studijima Holivuda. Međutim, primetna je i određena zasićenost ovim sadržajem. Publika nakon godina konzumiranja postane naviknuta (imuna) na proizvod, kriterijumi se dižu. Ono što je nekada bilo vrhunski efekti, tehnička savršenost, itd., danas se podrazumeva. Stoga je potrebno naći nešto novo, promeniti pristup, šemu, kako bi se publika opet dodatno zainteresovala, pa i oduševila. Marvel je, čini se, sa mnogo filmova koji su išli jedan za drugim polako upao u tu neku prepoznatljivost, te je sada odlučio da proba nešto novo (neću reći pozajmio od konkurencije (DC, Deadpool)). To nešto novo je treći po redu film o Bogu Groma, Toru, po imenu Thor: Ragnarok.
Nakon lutanja po svemiru bezuspešno tragajući za Infinity kamenjem, Tor (Chris Hemsworth) se vraća kući u Azgard. U Azgardu zatiče čudnu situaciju. Čuvara Bajfrosta (prolaza ka svijetovima) Hajmdala (Idris Elba) nema, a u gradu se dešava čudna predstava u čijem centru dominira ogromna statua njegovog brata Lokija (Tom Hiddleston). Tor ubrzo otkriva da je Loki ipak živ i ne samo to, već je na prevaru zarobio Odina (Anthony Hopkins) na Zemlji i, preruvšivši se u njega, vlada Azgardom. Nako što ga Tor primora da pronađu Odina, od svog oca saznaju da je došao kraj 
We needed a miracle. And then we got one. Say hello to a super piglet.
Bong Jun Ho (Joon-ho Bong) je južnokorejski filmaš koji je široj publici poznat po pomalo mračnim ostvarenjima Memories of Murder, Mother i Snowpiercer. Njegova scenarija poseduju dubinu i često se ispod površine bavi globalnim temama, a takav je slučaj i sa najnovijim filmom Okja. Ono što na prvi pogled deluje kao vesela avantura vremenom prelazi u eksplicitnu kritiku korporativne kulture.
Devojčica Mija (Seo-Hyun Ahn) živi sa svojim dedom u planinskom predelu Južne Koreje, a zajedno se staraju o ogromnoj dobroćudnoj životinji po imenu Okja. Mija ne zna da je pravi Okjin vlasnik porodični multinacionalni konglomerat Mirando, na čelu sa beskrupuloznom Lusi (Tilda Swinton), kojoj Okja predstavlja sredstvo za revoluciju u industriji mesa. Lusi šalje popularnog zoologa i zaštitno lice kompanije Džonija Vilkoksa (Jake Gyllenhaal) da proveri napredak projekta. Nakon što životinja bude transportovana u Njujork, Mija odlučuje da je vrati nazad, a na toj misiji će se susresti sa ljudima koje imaju svoje planove za Okjinu sudbinu...
Okja je podeljena na dva dela - prvi deo se odvija u ruralnom predelu Južne Koreje, dok je drugi deo smešten na tlo SAD-a. Uvodni minuti filma nam prikazuju bliskost Mije i Okje, genetski modifikovane svinje, koja se skoro razvila u prijateljstvo. Ekipa zadužena za specijalne efekte je kreirala simpatično stvorenje koje se, bez obzira na svoju veličinu, ponaša 
Mnogi ga ne cene, ne vole, podcenjuju. Ima to veze sa tim što je više producirao nego snimao. Ili što se bavio crtaćima i nekim filmovima za široke mase koji su uveliko odstupali od onih prvobitnih, što ne reći i kultnih, koji su ga proslavili. Tu mislim na Big Blue, Nikita, Leon, The Fifth Element. Bez obzira na sve to, niko mu ne može osporiti talenat i viziju koju ima, a sposoban je, kad hoće, da nam je i predstavi. Ja sam ga uvek gotivio, tako da sam novi film Luk Besona nestrpljivo očekivao. Ja sam se silno zabavio u bioskopu gledajući Valerian and the City of a Thousand Planets, a evo i zašto.
Dok se polako nižu tonovi Space Oddity i magični glas Dejvid Bouvija, posmatramo nastanak Međunarodne svemirske stanice. Godine prolaze, a stanici se pridružuju novi narodi donoseći svaki svoju posebnost. Idemo dalje i dolazi do kontakta sa onima van poznatog nam sveta iz dubina svemira. Godine lete, a stanica raste i novi narodi i vrste pristižu. Nakon stotina godina stanica je univerzum za sebe i zbog svoje veličine mora da se odmakne od Zemlje. Odluka je donešena i stanica kreće na svoj beskrajni put kroz svemir, primajući nove stanovnike i šireći vekovima skupljeno znanje. Njeno ime sada je Alfa i upravo tu će mladi agent Valerian (Dane DeHaan) da započne veliku avanturu sa Lorelajn (Cara Delevingne)…
Valerian and the City of a Thousand Planets je novo delo Luk Besona (Luc Besson), gde potpisuje režiju, scenario i produkciju. Sa ovim filmom potpuno 