- Will you help him, the little pilot?
- Why should I?
- Because he's a twelve year old boy, dogs love those.
Ves Anderson (Wes Anderson) je filmaš koji svakim svojim naslovom iznova iznenadi. Pojedinci mu prebacuju da se ponavlja, da slične čudnovate likove provlači kroz celu svoju filmografiju, ali njegovi filmovi, bar po mom mišljenju, imaju taj redak i važan kvalitet koji Ameri nazivaju rewatchability. Takođe, jedan je od retkih autora koji svakim novim projektom uspeva pozitivno da iznenadi publiku i da lestvicu kvaliteta svojih radova podigne za stepenik više. Takav, iznova gledljiv i, pre svega, odličan film je i njegov drugi animirani projekat po imenu Isle of Dogs.
Radnja filma je smeštena u izmišljeni japanski grad Megasaki, gde se desila epidemija psećeg gripa. Zbog toga gradonačelnik Kobajaši donosi odluku po kojoj se svi psi proteruju na Ostrvo Smeća, koje se nalazi u njegovoj neposrednoj blizini. Nedugo nakon toga, na ostrvo dolazi dečak sa namerom da pronađe svog psa. Ispostaviće se da je to Atari, gradonačelnikov usvojeni sin, dok je pas Spots prva žrtva proterivanja. Atari se udružuje sa klanom pasa stanovnika ostrva, a na svojoj misiji će se susresti sa brojnim poteškoćama...
Gledaoci koji nisu imali priliku da se susretnu sa radovima Vesa Andersona prvo primete da su bajkovita scenografija i veoma raznoliki i postojani likovi najbitnije karakteristike ovog autora, a takva je situacija sa čitavom kinematografijom ovog specifičnog pročitaj više...Isle of Dogs (2018)
- Will you help him, the little pilot?
- Why should I?
- Because he's a twelve year old boy, dogs love those.
Ves Anderson (Wes Anderson) je filmaš koji svakim svojim naslovom iznova iznenadi. Pojedinci mu prebacuju da se ponavlja, da slične čudnovate likove provlači kroz celu svoju filmografiju, ali njegovi filmovi, bar po mom mišljenju, imaju taj redak i važan kvalitet koji Ameri nazivaju rewatchability. Takođe, jedan je od retkih autora koji svakim novim projektom uspeva pozitivno da iznenadi publiku i da lestvicu kvaliteta svojih radova podigne za stepenik više. Takav, iznova gledljiv i, pre svega, odličan film je i njegov drugi animirani projekat po imenu Isle of Dogs.
Radnja filma je smeštena u izmišljeni japanski grad Megasaki, gde se desila epidemija psećeg gripa. Zbog toga gradonačelnik Kobajaši donosi odluku po kojoj se svi psi proteruju na Ostrvo Smeća, koje se nalazi u njegovoj neposrednoj blizini. Nedugo nakon toga, na ostrvo dolazi dečak sa namerom da pronađe svog psa. Ispostaviće se da je to Atari, gradonačelnikov usvojeni sin, dok je pas Spots prva žrtva proterivanja. Atari se udružuje sa klanom pasa stanovnika ostrva, a na svojoj misiji će se susresti sa brojnim poteškoćama...
Gledaoci koji nisu imali priliku da se susretnu sa radovima Vesa Andersona prvo primete da su bajkovita scenografija i veoma raznoliki i postojani likovi najbitnije karakteristike ovog autora, a takva je situacija sa čitavom kinematografijom ovog specifičnog pročitaj više... 
Days seem like weeks to me. Days are weeks.
Loving Vincent je animirana biografska drama o čuvenom slikaru Vinsentu Van Gogu, koja je specifična po tome što je prvi dugometražni film koji je u potpunosti naslikan. Prva verzija je snimljena 2008. godine kao sedmominutni kratkometražni film, a nakon toga višegodišnju produkciju su finansirali Polish Film Institute, kampanja na Kickstarter-u i privatna lica. Napokon, preko 65000 frejmova, naslikanih tehnikom koju je koristio Van Gog, je smešteno u dugometražni film.
Priča počinje posle Van Gogovog samoubistva u 37. godini. Nakon ranjavanja u stomak, Van Gog se vratio u gostinonicu u ruralnoj Francuskoj, u kojoj je sutradan preminuo. Nakon godinu dana, Arman Rulin, sin Van Gogovog poštara, dobija zadatak da poslednje slikarevo pismo uruči njegovom mlađem bratu Teu. Nakon odlaska u Pariz, Arman saznaje da je Teo umro nekoliko meseci nakon smrti Vinsenta, verovatno od tuge. S obzirom da ne zna šta da radi sa pismom, Arman odlazi u mestašce gde je Vinsent proveo poslednjih nekoliko meseci, kako bi tamo pronašao nekoga kome će ga uručiti...
Njegovim dolaskom scenario počinje da se razvija kao misterija u kojoj se istražuju okolnosti Vinsentove smrti. Slikar je stekao reputaciju nestabilnog čoveka, sa emocionalnim i psihološkim problemima, koji je odsekao sebi uvo kako bi ga poklonio prostitutki u bordelu. U kombinaciji sa predrasudama koje stvara takav incident i melanholičnim utiskom koji je slikar ostavljao, 
He's not your friend, he's ours! If somebody's gonna kill him, it should be us!
Od ranog detinjstva sam počeo da se družim sa stripovima i koristio sam priliku da pročitam svaki koji mi zapadne pod ruku - počevši od brojnih junaka iz Stripoteke ili Politikinog Zabavnika, pa sve do Alana Forda i Teksa Vilera. U prvom razredu srednje od školskog druga sam dobio na zajam da pročitam nešto što do tada nisam nikada video i što mi je odmah privuklo pažnju. Iako nisam neki fan naučne fantastike i mange, ovaj strip Katsuhira Otoma, koji je (čini mi se) objavljivala mala izdavačka kuća iz Novog Sada, mi je ostao u veoma lepom sećanju.
Kroz desetak brojeva koje sam pročitao sam se samo okvirno upoznao sa Akirom, obimnom sajberpank mangom (preko 2000 stranica) koja je jedan od stubova žanra i koja je vremenom stekla kultni status, a ujedno je i jedan od prvih japanskih stripova koji je preveden i izdat u SAD-u. Akira je animirana adaptacija iz 1988. godine koja je dosta pojednostavila priču iz stripa, ali je zadržala pojedine originalne scene. Radnja se dešava u Neo-Tokiju, post-apokaliptičnom megalopolisu koji je sagrađen pored ostataka starog grada, koji je uništen u nuklearnom napadu tokom Trećeg svetskog rata.
Glavni junak je Kaneda, lider bajkerske bande, čiji je prijatelj Tetsuo postao deo tajnog vladinog projekta pod nazivom Akira. U svom pokušaju da spasi prijatelja, Kaneda će se susresti sa anti-vladinim organizacijama, pohlepnim političarima, moćnim 
Growing up is not the problem, forgetting is.
Francuska animacija je više puta do sada pokazala da u skoro svakom pogledu može da se poredi sa velikim studijima iz SAD-a. Specifični stil, koji kombinuje nešto ozbiljnije teme (retko koji rad je namenjen prvenstveno deci), tamnije nijanse, senke, muzičke deonice i tehnička rešenja nalik na andergraund stripadžije, je stekao dosta poštovaoca širom sveta, a najnoviji proizvod Francuza je The Little Prince, baziran na istoimenoj knjizi Antoana de Sent Egziperija.
Ova mešavina avanture, fantazije i porodične drame prati devojčicu koju ambiciozna majka obimno priprema za školu i svet odraslih - bukvalno joj je svaki minut do detalja isplaniran, ali ona ispunjava sve obaveze na vreme. Promena u njenom životu nastaje kada upozna tajanstvenog komšiju, starinu koja pokušava da opravi i pokrene avion koji poseduje u dvorištu. Dobroćudni čovek odbija da mentalno odraste i iskreno veruje u magične svetove koji obitavaju u zvezdama, a zaplet nastaje kada je upozna sa čudesnim svetom Malog Princa, čiji smeh nekada čuje među zvezdama.
Retko ko nije čitao, a još ređi su oni koji nisu čuli o Malom Princu sa asteroida b612, njegovoj ruži, crtanju ovce, baobabima i zaključcima kako su odrasli veoma čudni. Poznato je da se knjiga sa svakim novim čitanjem drugačije doživi - jedva čekamo svet odraslih, a kasnije, u velikoj većini slučajeva, želimo da se vratimo u detinjstvo. Pisac i Mali Princ poručuju da svako 
There must be some mistake! None of these pigs are my parents!
Pre nekoliko dana sam spomenuo kako uskogrudo shvatanje žanra može dovesti do toga da se skroz previde biseri koji su svakako vredni pažnje. Ono što se odnosi na trilere isto tako se može odnositi i na animirane filmove - mnogi su mišljenja da ono što ne potpisuju Disney ili Pixar je nekako druga klasa, pa nema potrebe da se bave time. Zbog toga dosta filmofila nisu svesni koliko kvalitetne animirane filmove izbacuju npr. francuski ili japanski animatori.
Prva asocijacija na animaciju u Japanu su svakako anime, poznate po karakterističnoj stilizaciji likova i pozadina, nastali po jakom uticaju manga stripova. Postoje brojna studija koja se bave animom, ali je svakako najpopularniji i najbolji studio Džibli, koji je 1985. u Tokiju osnovao kvartet umetnika na čelu sa mađioničarem Hajao Mijazakijem (Hayao Miyazaki). Skoro svaki film iz ovog studija hvali i publika i kritika, pretplatili su se na komercijalni uspeh u Japanu i vremenom su stekli poštovanje kod ljubitelja animacije širom sveta.
Proboj u mejnstrim se desio izvanrednim uspehom filma Spirited Away, koji je pokupio Oskara u kategoriji animiranih filmova i Zlatnog Medveda na festivalu u Berlinu. Osim toga, drži rekord kao najgledaniji film u Japanu.
Radnja prati Čihiro, desetogodišnju devojčicu koja se sa roditeljima seli u gradić u unutrašnjosti. Zbog greške prilikom skretanja njihov auto završava na jednosmernom putu koji se završava 
Our time is limited, we forget that.
Čarli Kafman (Charlie Kaufman) se smatra za jednog od najoriginalnijih scenarista današnjice. On u potpunosti izvrće holivudske klišee i pravi filmove koji se, iako sa holivudskom produkcijom, dopadaju ljubiteljima umetničkog filma. Od njegovog debitantskog filma Being John Malkovich, preko Adaptation i Eternal Sunshine of The Spotless Mind, pa sve do projekta Synecdoche, New York, njegove drame sa primesama komedije i sci-fia predstavljaju obaveznu lektiru za svakog filmofila.
Osim pisanja scenarija za filmove, Kafman se bavi i pozorištem. Anomalisa se prvo izvodila u pozorištu i autor je odbio preporuke da je adaptira za film, pod izgovorom da se na filmu njegove zamisli vezane za ovaj tekst ne mogu prikazati kao na pozorišnim daskama. Dolazi na ideju da ga predstavi na nekonvencionalan način, kao stop-motion animiranu dramu, a ideju je izneo na sajtu Kickstarter, platformi na kojoj nezavisni autori skupljaju fond za svoja dela. Posetioci su bili oduševljeni idejom i Kafman se, u saradnji sa Djukom Džonsonom (Duke Johnson), bacio na realizaciju filma.
Upoznajemo Majkla Stouna (glas David Thewlis), sredovečnog čoveka koji se proslavio knjigom o korisničkim službama. On je veoma nezadovoljan svojim životom, zapao je u apatiju i ima problem da ostvari dublju interakciju sa drugim ljudima (svima glas daje Tom Noonan). Te druge ljude vidi potpuno isto, sa identičnim licima i bojama glasa, a to se odnosi i na njegovu suprugu 
Wubba Lubba Dub Dub!
Često se desi da naiđem na određeni film ili seriju koja na prvi pogled deluje zanimljivo, ali iz nekih neobjašnjivih razloga konstatno pomeram odluku da se zavalim u krevet i kliknem opciju play. Takav slučaj je bio i sa Rikom i Mortijem, animiranom serijom za odrasle koja nam stiže iz američke producentske kuće Adult Swim, poznatoj po prilično originalnim serijama. Druga sezona se završila u oktobru prošle godine, a treća sezona je najavljena za leto.
Kao što i ime kaže, glavni junaci ove animirane serije su Rik i Morti (i ja sam se setio Doka i Martija iz Back to the Future), tandem koji nikako ne ide jedan uz drugog, a vezuju ih porodični odnosi: Rik je Mortijev deda po maminoj strani. Rik je supergenijalni naučnik alkoholičar, koji iz hobija smišlja neverovatne izume i uz pomoć svog daljinskog, koji otvara portale ka paralelnim svetovima, luta galaksijama u potrazi za avanturama, kako bi ili rešavao ili pravio probleme (uglavnom pravio). Sa druge strane Morti je priglupi, naivni i dobroćudni klinac koji predstavlja moralnu stranu tandema, donoseći ishitrene odluke za koje se često ispostavi da su veoma loše.
Osim njih dvojice susrećemo se sa još nekoliko likova. Tu pre svega mislim na Mortijevog ćaleta Džerija, tupavog marketinškog stručnjaka bez posla, Mortijevu mamu Bet, hirurga za konje koja se teško nosi sa egom supruga i generalno je nezadovoljna svojim životom, kao i Samer, Mortijeva sedamnaestogodišnja sestra, 
Impresivan komercijalni bilans animiranog prvenca o grofu Drakuli kao sposobnom menadžeru neobičnog hotela, zaokružen je na cifru od nekih $350.000.000. Nema sumnje da je motiv dobre zarade pokrenuo filmadžije iz renomiranog Columbia Pictures i Sony Pictures Animation (zaduženog za tehničku podršku), da produciraju novo poglavlje o avanturama čudovišnih spodoba. Okupljena je gotovo ista ekipa, na čelu sa rediteljem Gendijem Tartakovskim (Genndy Tartakovsky). Autori nove priče su Robert Smigel i Adam Sendler (Adam Sandler). U produkciju su i ovog puta uložena značajna sredstva, u visini od $80,000,000.
Hotel Transilvanija sada je postao fensi mesto otvoreno i za ljude. U ovom turističkom raju vlada harmoničan sklad, jer se nekadašnji zakleti neprijatelji dobro zabavljaju, neobavezno ćaskaju, sklapaju poznanstva. Umesto da uživa u plodovima svoga rada, grof Drakula (glas Adam Sendler) je preokupiran slatkim unukom Denisom (glas Ešer Blinkof). Od oca čoveka i majke vampirice, mali Denis odrasta pod budnim okom čuvenog dede.
Međutim, godina za godinom prolazi, a pošto ni posle pete godine unuk ne pokazuje da poseduje vampirske moći, dedina velika očekivanja dolaze pod znak pitanja. Zabrinutost Drakule dostiže razmere panike, pomešane s gorkim osećajem razočaranja. Sve se menja kada na vrata hotela pokuca, glavom i bradom, Drakulin opaki otac i noćna mora ljudskog roda, vampir Vlad (glas Mel Bruks)...
Odmah da naglasim kako sam polagao velike nade 