Growing up is not the problem, forgetting is.
Francuska animacija je više puta do sada pokazala da u skoro svakom pogledu može da se poredi sa velikim studijima iz SAD-a. Specifični stil, koji kombinuje nešto ozbiljnije teme (retko koji rad je namenjen prvenstveno deci), tamnije nijanse, senke, muzičke deonice i tehnička rešenja nalik na andergraund stripadžije, je stekao dosta poštovaoca širom sveta, a najnoviji proizvod Francuza je The Little Prince, baziran na istoimenoj knjizi Antoana de Sent Egziperija.
Ova mešavina avanture, fantazije i porodične drame prati devojčicu koju ambiciozna majka obimno priprema za školu i svet odraslih - bukvalno joj je svaki minut do detalja isplaniran, ali ona ispunjava sve obaveze na vreme. Promena u njenom životu nastaje kada upozna tajanstvenog komšiju, starinu koja pokušava da opravi i pokrene avion koji poseduje u dvorištu. Dobroćudni čovek odbija da mentalno odraste i iskreno veruje u magične svetove koji obitavaju u zvezdama, a zaplet nastaje kada je upozna sa čudesnim svetom Malog Princa, čiji smeh nekada čuje među zvezdama.
Retko ko nije čitao, a još ređi su oni koji nisu čuli o Malom Princu sa asteroida b612, njegovoj ruži, crtanju ovce, baobabima i zaključcima kako su odrasli veoma čudni. Poznato je da se knjiga sa svakim novim čitanjem drugačije doživi - jedva čekamo svet odraslih, a kasnije, u velikoj većini slučajeva, želimo da se vratimo u detinjstvo. Pisac i Mali Princ poručuju da svako pročitaj više...The Little Prince (2015)
Growing up is not the problem, forgetting is.
Francuska animacija je više puta do sada pokazala da u skoro svakom pogledu može da se poredi sa velikim studijima iz SAD-a. Specifični stil, koji kombinuje nešto ozbiljnije teme (retko koji rad je namenjen prvenstveno deci), tamnije nijanse, senke, muzičke deonice i tehnička rešenja nalik na andergraund stripadžije, je stekao dosta poštovaoca širom sveta, a najnoviji proizvod Francuza je The Little Prince, baziran na istoimenoj knjizi Antoana de Sent Egziperija.
Ova mešavina avanture, fantazije i porodične drame prati devojčicu koju ambiciozna majka obimno priprema za školu i svet odraslih - bukvalno joj je svaki minut do detalja isplaniran, ali ona ispunjava sve obaveze na vreme. Promena u njenom životu nastaje kada upozna tajanstvenog komšiju, starinu koja pokušava da opravi i pokrene avion koji poseduje u dvorištu. Dobroćudni čovek odbija da mentalno odraste i iskreno veruje u magične svetove koji obitavaju u zvezdama, a zaplet nastaje kada je upozna sa čudesnim svetom Malog Princa, čiji smeh nekada čuje među zvezdama.
Retko ko nije čitao, a još ređi su oni koji nisu čuli o Malom Princu sa asteroida b612, njegovoj ruži, crtanju ovce, baobabima i zaključcima kako su odrasli veoma čudni. Poznato je da se knjiga sa svakim novim čitanjem drugačije doživi - jedva čekamo svet odraslih, a kasnije, u velikoj većini slučajeva, želimo da se vratimo u detinjstvo. Pisac i Mali Princ poručuju da svako pročitaj više... 
There must be some mistake! None of these pigs are my parents!
Pre nekoliko dana sam spomenuo kako uskogrudo shvatanje žanra može dovesti do toga da se skroz previde biseri koji su svakako vredni pažnje. Ono što se odnosi na trilere isto tako se može odnositi i na animirane filmove - mnogi su mišljenja da ono što ne potpisuju Disney ili Pixar je nekako druga klasa, pa nema potrebe da se bave time. Zbog toga dosta filmofila nisu svesni koliko kvalitetne animirane filmove izbacuju npr. francuski ili japanski animatori.
Prva asocijacija na animaciju u Japanu su svakako anime, poznate po karakterističnoj stilizaciji likova i pozadina, nastali po jakom uticaju manga stripova. Postoje brojna studija koja se bave animom, ali je svakako najpopularniji i najbolji studio Džibli, koji je 1985. u Tokiju osnovao kvartet umetnika na čelu sa mađioničarem Hajao Mijazakijem (Hayao Miyazaki). Skoro svaki film iz ovog studija hvali i publika i kritika, pretplatili su se na komercijalni uspeh u Japanu i vremenom su stekli poštovanje kod ljubitelja animacije širom sveta.
Proboj u mejnstrim se desio izvanrednim uspehom filma Spirited Away, koji je pokupio Oskara u kategoriji animiranih filmova i Zlatnog Medveda na festivalu u Berlinu. Osim toga, drži rekord kao najgledaniji film u Japanu.
Radnja prati Čihiro, desetogodišnju devojčicu koja se sa roditeljima seli u gradić u unutrašnjosti. Zbog greške prilikom skretanja njihov auto završava na jednosmernom putu koji se završava 
Our time is limited, we forget that.
Čarli Kafman (Charlie Kaufman) se smatra za jednog od najoriginalnijih scenarista današnjice. On u potpunosti izvrće holivudske klišee i pravi filmove koji se, iako sa holivudskom produkcijom, dopadaju ljubiteljima umetničkog filma. Od njegovog debitantskog filma Being John Malkovich, preko Adaptation i Eternal Sunshine of The Spotless Mind, pa sve do projekta Synecdoche, New York, njegove drame sa primesama komedije i sci-fia predstavljaju obaveznu lektiru za svakog filmofila.
Osim pisanja scenarija za filmove, Kafman se bavi i pozorištem. Anomalisa se prvo izvodila u pozorištu i autor je odbio preporuke da je adaptira za film, pod izgovorom da se na filmu njegove zamisli vezane za ovaj tekst ne mogu prikazati kao na pozorišnim daskama. Dolazi na ideju da ga predstavi na nekonvencionalan način, kao stop-motion animiranu dramu, a ideju je izneo na sajtu Kickstarter, platformi na kojoj nezavisni autori skupljaju fond za svoja dela. Posetioci su bili oduševljeni idejom i Kafman se, u saradnji sa Djukom Džonsonom (Duke Johnson), bacio na realizaciju filma.
Upoznajemo Majkla Stouna (glas David Thewlis), sredovečnog čoveka koji se proslavio knjigom o korisničkim službama. On je veoma nezadovoljan svojim životom, zapao je u apatiju i ima problem da ostvari dublju interakciju sa drugim ljudima (svima glas daje Tom Noonan). Te druge ljude vidi potpuno isto, sa identičnim licima i bojama glasa, a to se odnosi i na njegovu suprugu 
Wubba Lubba Dub Dub!
Često se desi da naiđem na određeni film ili seriju koja na prvi pogled deluje zanimljivo, ali iz nekih neobjašnjivih razloga konstatno pomeram odluku da se zavalim u krevet i kliknem opciju play. Takav slučaj je bio i sa Rikom i Mortijem, animiranom serijom za odrasle koja nam stiže iz američke producentske kuće Adult Swim, poznatoj po prilično originalnim serijama. Druga sezona se završila u oktobru prošle godine, a treća sezona je najavljena za leto.
Kao što i ime kaže, glavni junaci ove animirane serije su Rik i Morti (i ja sam se setio Doka i Martija iz Back to the Future), tandem koji nikako ne ide jedan uz drugog, a vezuju ih porodični odnosi: Rik je Mortijev deda po maminoj strani. Rik je supergenijalni naučnik alkoholičar, koji iz hobija smišlja neverovatne izume i uz pomoć svog daljinskog, koji otvara portale ka paralelnim svetovima, luta galaksijama u potrazi za avanturama, kako bi ili rešavao ili pravio probleme (uglavnom pravio). Sa druge strane Morti je priglupi, naivni i dobroćudni klinac koji predstavlja moralnu stranu tandema, donoseći ishitrene odluke za koje se često ispostavi da su veoma loše.
Osim njih dvojice susrećemo se sa još nekoliko likova. Tu pre svega mislim na Mortijevog ćaleta Džerija, tupavog marketinškog stručnjaka bez posla, Mortijevu mamu Bet, hirurga za konje koja se teško nosi sa egom supruga i generalno je nezadovoljna svojim životom, kao i Samer, Mortijeva sedamnaestogodišnja sestra, 
Impresivan komercijalni bilans animiranog prvenca o grofu Drakuli kao sposobnom menadžeru neobičnog hotela, zaokružen je na cifru od nekih $350.000.000. Nema sumnje da je motiv dobre zarade pokrenuo filmadžije iz renomiranog Columbia Pictures i Sony Pictures Animation (zaduženog za tehničku podršku), da produciraju novo poglavlje o avanturama čudovišnih spodoba. Okupljena je gotovo ista ekipa, na čelu sa rediteljem Gendijem Tartakovskim (Genndy Tartakovsky). Autori nove priče su Robert Smigel i Adam Sendler (Adam Sandler). U produkciju su i ovog puta uložena značajna sredstva, u visini od $80,000,000.
Hotel Transilvanija sada je postao fensi mesto otvoreno i za ljude. U ovom turističkom raju vlada harmoničan sklad, jer se nekadašnji zakleti neprijatelji dobro zabavljaju, neobavezno ćaskaju, sklapaju poznanstva. Umesto da uživa u plodovima svoga rada, grof Drakula (glas Adam Sendler) je preokupiran slatkim unukom Denisom (glas Ešer Blinkof). Od oca čoveka i majke vampirice, mali Denis odrasta pod budnim okom čuvenog dede.
Međutim, godina za godinom prolazi, a pošto ni posle pete godine unuk ne pokazuje da poseduje vampirske moći, dedina velika očekivanja dolaze pod znak pitanja. Zabrinutost Drakule dostiže razmere panike, pomešane s gorkim osećajem razočaranja. Sve se menja kada na vrata hotela pokuca, glavom i bradom, Drakulin opaki otac i noćna mora ljudskog roda, vampir Vlad (glas Mel Bruks)...
Odmah da naglasim kako sam polagao velike nade 
Čak je i čudovištima potreban odmor, premisa je prvog dugometražnog animiranog filma na kojem je utisnut rediteljski pečat Gendija Tartakovskog (Genndy Tartakovsky). Vredan filmski radnik, po rođenju Moskovljanin, godinama je pekao zanat i sticao iskustvo radeći animirane serije na kanalu Cartoon Network. To nije promaklo oštrom producentskom oku, pa mu je konačno data prilika u visokobužetnom filmu. Renomirani Columbia Pictures, uz tehničku podršku Sony Pictures Animation, uložio je u čitav projekat oko $85,000,000. Reč je ekspresivnoj animaciji koja se na duhovit način pozabavila popularnim anti-herojima, poznatim negativcima i mrskim čudovištima iz klasika horor-žanra.
Kevin Hejgeman je napisao inovativnu priču 'Hotel Transilvanija' od koje je scenaristički tim pod vođstvom Pitera Bejnhama sklopio zanimljiv filmski mozaik. Odnos između oca i odrasle kćeri poslužio je kao lajtmotiv oko koga se razvija narativ. Ono što će malo koga ostaviti ravnodušnim jeste postavka priče iz ugla monstruma, što znači da su ljudi predstavljeni u nimalo afirmativnom kontekstu. Ljudski faktor ozbiljno ugrožava opstanak najopakijih izdanaka 'mračnih sila', bez namere da pokaže barem minimum tolerancije.
Grof Drakula (glas Adam Sendler) je od ruiniranog zdanja iz 1898. godine napravio velelepno utočište za sebe i svoju voljenu ćerku Mejvis (glas Selena Gomez). Mejvis je tinejdžerka i uskoro treba da proslavi 118. rođendan, pa njen ponosni otac odlučuje da 
What have we here, laddie? Mysterious scribblings? A secret code? No! Poems, no less! Poems, everybody!
1979. godine je engleska rok grupa Pink Floyd izdala konceptualni album pod imenom The Wall i time ispisala nove stranice muzičke istorije. Ovaj album je nastao kao direktno suočavanje sa velikom slavom kada su članovi benda, a pre svih Rodžer Voters (Roger Waters), počeli da se osećaju otuđeni od publike. Po rečima samog Votersa ljubav prema bendu nema veze sa kvalitetom muzike nego sa uspehom samog benda. Ideja za snimanje ovog filma je dobijena i pre nego što je sam album bio objavljen, ali je sam projekat pretrpeo određene izmene, čini mi se - na bolje.
Film se, kao i album, bavi Pinkijem, momkom koji ima konstantne probleme sa društvom od najranije mladosti. Rastao je pod uticajem ranog gubitka oca koji je poginuo u ratu, sa previše zaštitničkom majkom i učiteljem u školi koji nisu razumeli njegove potrebe i osećanja. Kasniji šlag na tortu je saznanje da ga vara supruga. Kao emocinalnu reakciju na sve to Pinki se povlači u sebe i počinje da, u prenesenom smislu, gradi zid oko sebe, dodavajući another brick in the wall kad god se oseti nesigurno i nezaštićeno.
Izlaz iz svega toga on vidi u tome da postane rok zvezda. Ipak, i život rok zvezde nosi svoje probleme, pa se Pinki često vraća iza svog zida, a činjenica da ga drogiraju kako bi mogao da odradi koncert mu ni malo ne pomaže u tome. Pod uticajem droge on halucinira na svojim koncertima, 
On really romantic evenings of self, I go salsa dancing with my confusion.
Ričard Linklejter (Richard Linklater) je svestrani filmski radnik čiji filmovi obično nemaju previše interesa ili potrebe da se dopadnu širem auditorijumu. Od ranije poznat po trilogiji Before, u žižu javnosti je došao svojim projektom Boyhood koji mnogi cenjeni kritičari smatraju jednim od najboljih filmova svih vremena. On svojim filmovima pristupa veoma ozbiljno, a teme lutaju od romantičnih drama, preko priča o odrastanju, pa sve do muzičkih komedija. Waking Life, film o kome danas pišem, je iz više razloga unikatan ne samo u njegovoj karijeri, nego i u svetu kinematografije uopšte.
Radnja ovog filma prati neimenovanog momka koji u stanju lucidnog sna razgovara sa brojnim ljudima iz različitih društvenih grupa, od umetnika, preko naučnika, pa sve do slučajnih prolaznika. Prvenstveno nastupa kao pasivni slušalac i posmatrač, ali kako radnja odmiče on sve više uzima učešće u raspravama. Teme kojima se bave su filozofske, pa se spominju pitanja svesti, slobodne volje, metafizike, snova, smisla života, kao i razni filozofski pravci među kojima preovladava egzistencijalizam. Naš junak, koji se nalazi u nekoj vrsti eteričnog postojanja, polako biva svestan da se nalazi zarobljen u svetu snova, pa to pokreće i njegovu egzistencijalnu krizu.
Prva stvar po čemu se ovaj film izdvaja je činjenica da je u potpunosti rotoskopiran (rotoscoping), tj. najprostije rečeno - svaki 