Postala je praksa da se proizvode filmovi koji imaju samo jedan cilj ili namenu – da pokupe što više filmskih nagrada. Po pravilu većini ovakvih projekata ne manjka kvaliteta, ali već posle nekoliko godina (meseci) prosečni gledalac zaboravi i film i ono što se dešavalo u njemu, nemaju ono nešto što bi istog nateralo da mu se vrati ponovo ili da ga preporučuje dalje. Tipičan predstavnik ovakvih filmova mi je The King’s Speech, a imao sam utisak da i Carol može da se stavi u isti koš – nisam se puno prevario.
Carol je adaptacija polu-biografskog romana Cena Soli koju je napisala Patriša Hajsmit. Radnja je smeštena u Njujork tokom pedesetih godina prošlog veka, a priča prati dve žene različitog društvenog staleža koje doživljavaju ljubavnu aferu. Teresa (Rooney Mara) je devojka u ranim dvadesetim koja radi u prodavnici, želi da bude fotograf i mašta o boljem životu. Na poslu upoznaje Kerol (Cate Blanchett), otmenu ženu zarobljenu u raljama konvencionalnog braka i između njih dve buknu varnice. Zaplet nastaje kada Hardž (Kyle Chandler), Kerolin muž, u brakorazvodnoj parnici počne da koristi njenu seksualnu orijentaciju protiv nje, u bespoštednoj borbi za starateljstvo nad ćerkicom…
Nakon gledanja ovog filma se mora povući paralela sa projektom Brooklyn. Oba filma su odlično izrežirane kostimirane drame koje se bave ljubavnom pričom, samo što je ovde u pitanju nekonvencionalna romansa između dve žene. Podsećaju na melodrame starog kova koje odišu predvidljivošću, ali oba filma u završnoj trećini doživljavaju rasplet kada glavne junakinje donose odluke koje će povrediti nekog od dragih ljudi. Razlika je što je u ovom filmu više likova karakterizovano, dok u Brooklyn-u detaljnija karakterizacija nije otišla dalje od glavne junakinje.
Ne mogu reći za sebe da sam fan romantičnih drama, ali su brojne pozitivne kritike za ovaj film (mnogi ga smatraju filmom godine) učinile svoje i naterale me da pogledam Carol. Film je zaista prijatan za oko, doteran do perfekcije i sa pažnjom posvećenom svakom detalju – odeća, šminka, koferi, automobili. Dugi kadrovi, lagan rad kamere, lokacije snimanja, scenografija: sve nas lepo ušuška da sa pažnjom posmatramo ovu priču.
Priča, sa druge strane, nije toliko primamljiva i zanimljiva kao što sam očekivao. Jednostavno, nijedan lik ne uspeva u nameri da nas poveže sa njim. Kerolin lik mi je prilično zbunjujuć jer mi uopšte nisu jasni njeni motivi ili namere, počevši od prvog susreta sa Teresom. Teresa jeste naivni, nevini devojčurak koja je platonski verena, ali ne vidim interes u Kerolinom startovanju nje. One uspostavljaju odnos bez osetnijih emocija koji meni deluje kao proizvod obostrane dosade, a ne kao iskrena želja za intimnošću sa drugom ženom. Kerol je superiorna u ovom odnosu, a Teresa prilično povodljiva.
Ne sviđa mi se što ne vidimo prisnost između Kerol i njene ćerke, sve do momenta kada njen hiroviti bivši suprug reši da je potpuno odvoji od nje. Ne postoji scena u kojoj vidimo iskreni majčinski odnos koji će dovesti do njene histerije u završnoj trećini filma. Ona svesno ostavlja svoju ćerkicu kako bi otišla na road-trip sa svojom ljubavnicom. Takođe, Teresa ostavlja sve iza sebe, uključujući posao i dobroćudnog momka koji je spreman da je oženi, kako bi se provozala sa starijom ženom. Moguće je da je problem u meni što ne shvatam ovakve odluke – zato sam izneo objektivne činjenice onoga što vidimo u filmu, a na gledaocu je da donese svoj sud o tome.
Kejt Blanšet je odlična u svojoj ulozi superiorne dame. Njen lik je razapet između svojih emocionalnih potreba, nerazumevanja svoje okoline i društevnih uverenja koje vladaju, ali mi jednostavno ne uspevamo da se povežemo sa njom i da je razumemo. Runi Mara je simpatična kao Teresa, povodljiva devojka koja je željna avanture i malog izleta iz klasične životne učmalosti. Taj njen izlet se može razumeti jer nema deteta o kome mora da se brine, niti je pripadnica višeg društvenog staleža koji je može osuditi. Zasluženo su obe nominovane za Oskara. Spomenuću i Saru Polson (Sarah Paulson) kao Ebi Gerhard.
Carol je sofisticirana, lepo nijansirana, vizuelno upečatljiva drama sporijeg tempa, sa relativno zanimljivom pričom koja neće kupiti svakoga. Kao i film Brooklyn, posebno će se dopasti gledateljkama koje vole kvalitetne ljubavne romane sa jakim ženskim likovima.
moja konačna ocena: 6/10
