Black Bear (2020)

Vaša ocena filma:

Black Bear je film režisera i scenariste Lorensa Majkla Levina koji je debitovao na festivalu Sundance u januaru, dok je pre nekih meseca počela njegova šira distribucija. Svakako najbitniji razlog što sam ovom filmu pružio šansu je Obri Plaza u glavnoj ulozi, komičarka koja je najpoznatija po ulozi Ejpril u seriji Parks and Recreation, a sve više radi na ozbiljnijim filmovima.

Radnja filma nas smešta u zabačenu kuću na jezeru u kojoj par Gejb (Christopher Abbott) i trudnica Bler (Sarah Gadon) ugošćuju Alison (Plaza), glumicu i režiserku koja je u potrazi za inspiracijom pobegla u prirodu daleko od grada. Ubrzo njihov odnos postaje kombinacija manipulacije i ljubomore koji se završava zaokretom u kome ovaj trio tumači nove verzije svojih likova u drugim okolnostima – sada je Gejb režiser koji u kući snima film, Alison je njegova supruga i glavna glumica u tom filmu, dok je Bler takođe glumica, ali i Gejbovo sredstvo da izvuče maksimum iz Alison…

Akcenat je stavljen na lik Alison koja je tajanstvena ličnost i koja svoje sagovornike zbunjuje kontadiktornim izjavama koje isprati osmehom, kao da ni o čemu ne može pričati ozbiljno. Zbog toga svaku informaciju o njoj ispratimo sa sumnjom, a u prilog joj ne ide što je očigledan razlog prepiriki Gejba i Bler. Još od početne razmene komplimenata je jasno da Bler i Alison nisu previše oduševljene što će provoditi vreme u istoj kući, dok je Gejb mnogo slobodniji i pristupa Alison na ivici flerta. Ono što sledi su nesuglasice, kontradikcije i dosta prepirki.

U drugom delu imena likova ostaju ista, ali njihovi poslovi i odnosi se menjanju. Dok se prvi deo isključivo odnosi na dijaloge i odnose između ova tri lika, u drugom delu filma dobijamo mnogo intenzivnija dešavanja koja se mogu tumačiti kao metafora na poteze koji su filmaši spremni povući kako bi završili svoj projekat. Drugi deo je mnogo složeniji i angažovaniji, ali i uznemirujući zbog načina na koji Gejb psihološki zlostavlja suprugu zbog svoje umetnosti. Tu je nekoliko komičnih scena vezanih za dešavanje iza kamere, uglavnom sa pomoćnicama koje se bore sa prosutim kafama i stomačnim problemima.

Dok u prvom delu pratimo vezu koja predstavlja katastrofu u najavi, drugi deo se poigrava sa tonom i atmosferom dešavanja, sukobljavajući zloupotrebu i komediju i predstavljajući nam dinamiku interakcije stvarnog života i zajedničke umetnosti. Međutim, u čekanju da shvatimo na koji tačno smislen način su ova dva dela povezana dolazimo do završnice koja će nas ostaviti zbunjenim. S obzirom da lik Alison pratimo kao scenaristu, kao režisera u pokušaju i konačno kao glumicu jasno je da sve ovo ima veze sa njom, ali ostaje nejasno, a samim tim i frustrirajuće, u kom tačno kontekstu.

Volim filmove koji ostavljaju prostora za slobodnu interpretaciju, ali sam u ovom slučaju izostanak konkretnije završnice uzeo kao minus. Dok me je prvi deo uspavao, drugi deo me je prilično angažovao, a verujem bi mi se film više dopao da nisam sve vreme tražio vezu između delova. S obzirom da sva ova dešavanja mogu biti iz Alisonine sveske, postavlja se pitanje da li je uopšte nešto istina i šta tačno. Najpopularnije tumačenje je da su dešavanja iz drugog dela pravi Alisonin život, a da je nakon kupanja u jezeru došla na ideju za film koji vidimo u prvom delu.

Black Bear je kombinacija trilera i crne komedije koja se sastoji iz dva dela koja su različita u pogledu kvaliteta i ambicija – intrigantan i kvalitetno realizovan film kome je jedina mana što ostavlja utisak da smo nesigurni u njegovu pravu svrhu.

moja konačna ocena: 8/10

Siniša Stajić
Latest posts by Siniša Stajić (see all)