Beoning/ Burning (2018)

Vaša ocena filma:
[Total: 4   Average: 5/5]

Bushmen have two types of hungry people, little hungry and great hungry. Little hungry people are physically hungry, great hungry person who is hungry for survival.

Burning je južnokorejski kandidat za Oskara u kategoriji filmova van engleskog govornog područja, koji nije uspeo da se probije u uži izbor. Reč je ekranizaciji istoimene kratke priče Harukija Murakamija, za koju su bili zaduženi cenjeni režiser Chang-dong Lee i scenaristkinja Jungmi Oh.

Glavni junak je Jong-su (Ah-in Yoo), koji zarađuje za život baveći se povremenim poslovima. Jednog dana sreće Hae-mi (Jong-seo Jun), devojku sa kojom je nekada živeo u istom komšiluku i njih dvoje počinju da provode vreme zajedno. Hae-mi očekuje put u Afriku i Jong-su pristaje da hrani njenu mačku dok ona nije tu. Međutim, Hae-mi se sa puta vraća sa misterioznim Benom (Steven Yeun), koga je upoznala na aerodromu u Africi. Tokom jednog druženja, Ben priznaje svoju čudnu, dvomesečnu naviku…

Jong-su deluje kao čovek koji ne razume kako fukcioniše svet ili drugi ljudi. To ima savršenog misla, jer je odrastao na maloj farmi, daleko od modernog sveta, sa ocem nasilnikom i bez majke, koja ih je napustila. Jong-su ima stariju sestru koju nikada nije video, ona je nastavila sa svojim životom i nema želju da komunicira sa ostatkom svoje porodice. Jednostavno, naš protagonista nije iskusio mnogo toga i upravo u tome leži objašnjenje za njegovo ponašanje tokom trajanja filma. Njegov otac dospeva u zatvor i naš protagonista je još usamljeniji nego kada je bio dete.

Nije nam potrebno više podataka iz njegove prošlosti kako bi shvatili da je njegova sadašnjost jasno definisana njom. Jong-su je introvert, povučen, tih, stidljiv i, povremeno, pomalo čudan, a nismo sigurni ni da li je do sada bio zaljubljen. Postoji nekoliko relativno čudnih scena, koje nam govore o tome koliko je u suštini jednostavan i koliko mu je malo potrebno da ga obuzme određeno osećanje. Scenario nas postavlja u njegov način razmišljanja i sasvim je moguće da se dosta toga što vidimo u filmu uopšte nije ni desilo onako kako je predstavljeno, jer posmatramo priču iz njegove perspektive.

Burning počinje kao studija karaktera, ali se ubrzo pretvara u dramu sa ljubavnim trouglom. Nakon toga se ubacuje i suptilni klasni sukob, radnja postaje misterija i kraj dočekamo gledajući triler. Sve te promene dolaze kao logička posledica misli glavnog junaka, prilično su nenametljive i mi smo u novom žanru pre nego što to shvatimo. U odnosu na to kako shvatite rasplet, zavisiće da li vam razmišljanje samog Jong-sua nazaduje ili evoluira. Nije nam jasno da li je on ljubomoran na Bena ili mu zavidi što je u društvu Hae-mi, ali Jong-su postaje zaokupljen Benovim postojanjem.

Autori izbegavaju klasične konfikte vezane za klasnu razliku ili ljubavni trougao – oni su tu, ali ostaju neizgovoreni upravo zbog toga što sve gledamo iz perspektive Jong-sua. Iako prva polovina postaje dosadna u određenom trenutku, druga nas suptilno uvlači u svoju mrežu, pre svega zbog intrigantne misterije. Precizna režiserska ruka daje priči određenu teksturu, svaki frejm je ispunjen lepotom i značenjem, a glumački trio dodatno naglašava vizuelni kvalitet koji film poseduje. Međutim, spori tempo i dužina trajanja od dva i po sata će mnogima biti izvor frustracije i zaista je potrebno dosta strpljenja da se film isprati do kraja.

Burning je sporogoreći južnokorejski film koji neprimetno menja žanrove dok vas snabdeva minimumom informacija – kvalitetno realizovana psihološka slagalica koja, ipak, neće nagraditi strpljenje svakog gledaoca.

Scenario
Gluma
Vizuelni utisak
Lični utisak