Arrival (2016)

Vaša ocena filma:
[Total: 77   Average: 3.9/5]

Despite knowing the journey and where it leads… I embrace it. And I welcome every moment of it.

Deni Vilnjev (Denis Villeneuve) je kanadski autor koji je u poslednjih nekoliko godina postao zvučno ime svetskog filma, jednostavnom činjenicom da nema loš film u svojoj karijeri. Privukao je pažnju projektom Incendies, a sa svakim novim filmom je dobijao sve veće poverenje producenata. Nakon uspeha Prisoners i Sicario, Deni je došao u situaciju da bukvalno može da bira šta će da snima.

Po njegovim rečima, već duže vreme je želeo da se posveti nekom sci-fi projektu, ali nije naišao na materijal koji će ga zainteresovati. Naravno, bilo je ponuđenih scenarija, ali ni u jednom nije mogao ostati dosledan svom stilu u kome se bavi mračnijom stranom ljudske prirode. Preko producenata se upoznao sa kratkom sci-fi pričom Story of Your Life koja ga je odmah zainteresovala, ali zbog obaveza na drugim projektima nije imao vremena da je adaptira u scenario. Srećom, scenarista Erik Heiser je već duže vreme imao spreman tekst i, uz sitne Vilnjevove izmene, nastala je podloga za film Arrival.

Nakon dolaska dvanaest misterioznih svemirskih letelica, od kojih je jedna sletela na teritoriju SAD-a, okupljena je elitna ekipa stručnjaka koja pokušava da ostvari kontakt sa njima. Među njima je i Luis Benks (Amy Adams), stručnjak za jezike, koja ima svoje metode za pokušaj komunikacije, a sve nadgleda sumnjičavi pukovnik Veber (Forest Whitaker). Vojska insistira na bitnim i brzim odgovorima u strahu od globalnog rata, pa se Luis, uz saradnju sa fizičarem Ijanom Donolijem (Jeremy Renner), odlučuje na drastične korake koji joj mogu ugroziti život, ali i čitavu civilizaciju.

Ovaj film me je zaintrigirao jer izlazi iz tipičnog kalupa filmova koji se bave vanzemaljcima, u kojima oni po pravilu dolaze da nas porobe ili unište, a ljudi herojski brane svoju planetu od okupatora (Indepedence Day, War of The Worlds…). Umesto invazije ili rata, vanzemaljci dolaze da nam pomognu ili da nas razumeju, bez namere ikakvih sukoba. Mišljenja sam da je pokušaj komunikacije i razumevanja vanzemaljaca mnogo zanimljiviji i intrigantniji koncept za film, umesto proste namere ili potrebe da se isti pobiju.

Shvatam da pomen lingvistike nikako ne zvuči spektakularno da iznese čitav radnju, ali u ovom filmu sve vezano za nju deluje zaista fascinantno. Bizarni načini komunikacije svemirskih bića su veoma zanimljivi, a pokušaji ekipe da ih dešifruju su uzbudljivi i prilično napeti. Jedan od likova kaže kako razumevanje jezika oblikuje način razmišljanja, a kako odmiču sa dešifrovanjem, tako zaključuju da ovi vanzemaljci pojam vremena doživljavaju drugačije, što se ogleda i u simbolima od kojih im se sastoje rečenice. Pored osnovnog plota, koji je zbog vanzemaljaca misteriozan i pomalo hladan, filmom se prožima jedan podplot koji uključuje Luis i njenu ćerku, a ta priča je dosta humana i emotivna.

Deni Vilnjev je opet bio na visini zadatka. Nenametljivo i dramaturški suptilno nas uvodi u svet u kome jedna pogrešna odluka ili greška u tumačenju može značiti katastrofu. Ostao je dosledan svom stilu koji uključuje akcentovanje pomalo tmurne atmosfere, sporiji ritam radnje i nizove autentičnih i pomalo uznemirujućih kadrova bez previše ekplicitnih detalja. Ovoga puta je koristio i vizuelno doterane CGI efekte isključivo u službi priče, a ne kako bi postigao neki wow utisak. Pažljivo vođenje kamere oslikava svaki bitan segment i daje prikladan značaj svakom detalju. Režiser i na ovom filmu sarađuje sa islandskim kompozitorom Johanom Johansonom, koji je zadužen za muzičke deonice.

Evidentan je uticaj nekoliko poznatih sci-fi filmova. Pre svega mislim na Close Encounters of the Third Kind, koji se takođe bavi ostvarivanjem kontakta i komunikacije sa vanzemaljcima. Razlika je što se u tom filmu kontakt ostvaruje na spiritualni način, dok je ovde akcenat stavljen na jezik. Takođe, 2001: A Space Odyssey se mora spomenuti. Misteriozni leteći objekti dosta podsećaju na čuvene monolite iz filma, a pojedine scene neodoljivo podsećaju na Kjubrikove majstorije.

Ipak, Arrival nije bez mana. Najviše mi je zasmetalo kada je grupa vojnika ničim izazvana bitno uticala na čitavu radnju u filmu, a njihova akcija mi je bila veći sci-fi od samog dolaska vanzemaljaca. Par sati nakon gledanja sam došao do zaključka da metoda pisanje markerom engleskih reči po parčetu bele plastike nije baš najbolji način za sporazumevanje sa vanzemaljicima, ali dobro, nisam stručnjak kao gospođa Benks. Nije se uspelo izbeći da tradicionalno Kina i Rusija prve zveckaju oružjem. Takođe, osim karaktera Luis Benks svi ostali deluju skoro nepotrebno – ne bi se ni primetilo da ih nema u filmu.

Ejmi Adams je kraljica sezone Oskara i već godinama unazad izbacuje bar jedan dobar film. Ovde pruža jedan postojan performans i skoro sama iznosi ceo film – njen lik je na momente proračunat, dok je na momente izuzetno osetljiv. Uz ovu ulogu i ulogu u filmu Nocturnal Animals bilo bi pravo čudo da je zaobiđu zaslužene filmske nagrade. Karakter Džeremija Renera snabdeva film smislom za humor i ne radi ništa konkretno do samog kraja, ali se glumac generalno snašao u ovoj ulozi, iako nisam njegov veliki poštovalac. Podršku im pružaju jaki karakterni glumci u vidu Foresta Vitakera i Majkla Stulbarga (Michael Stuhlbarg), koji tumači CIA agenta.

Arrival je ambiciozni i izvrsno realizovani sci-fi, jedinstveno emotivno iskustvo i film koji će vas ostaviti zamišljenim – umesto akcije akcentuje konverzaciju i umesto vanzemaljaca akcentuje humanost. U vremenu kada se sci-fi obično vezuje za klasične blokbastere, ovaj film je pravo blago. Deni Vilnjev je pokazao da se odlično snalazi i u ovom žanru i sa nestrpljenjem čekam njegov sledeći film Blade Runner 2049.

Scenario
Gluma
Vizuelni utisak
Lični utisak

Siniša Stajić
Latest posts by Siniša Stajić (see all)