American History X (1998)

Vaša ocena filma:
[Total: 40   Average: 4.3/5]

Ova sjajna i poučna socijalna drama je odlučila razbiti tabu u lažnoj i nametnutoj političkoj korektnosti samo i uglavnom prema crnoj rasi. U ovom filmu se, osim očigledne teme skinhed subkulture i ideologije govori i o siromašnijem delu belaca i njihovom položaju u društvu.

„American History X“ je debitanstki film britanskog režisera spotova Tonija Keja (Tony Kaye) koji je kao osnov filma obrađuje skinhed subkulturu na američkoj zapadnoj obali. Sam film je pratilo dosta kontroverzi, ne toliko zbog provokativnog sadržaja i scena u njemu, koliko zbog činjenice da se režiser javno odrekao filma, nakon što su producenti popustili glavnom glumcu Edvardu Nortonu (Edward Norton) i premontirali dosta delova filma kako bi dotični imao što veću minutažu. Moje mišljenje je da je čak imao malo minutaže u odnosu na to koliko mu je važan lik za film i koliko je on dobar glumac. U svakom slučaju, Kej se može ljutiti, ali kritičari se nisu previše brinuli zbog premontirane verzije, koja je ipak na kraju rezultirala odličnim kritikama.

Radnja filma se odvija u Venis Biču, predgrađu Los Anđelesa, u kom su nekad živeli isključivo belci iz srednje radničke klase. Nekad mirno mestašce se počelo menjati kada su se iz obližnjih crnačkih četvrti počeli doseljavati novi stanovnici, što je dovelo do velikih rasnih napetosti i nasilja. Mladim belcima je najveći idol Derek Vinjard koji je, nakon što mu je banda crnih dilera ubila oca vatrogasca, postao harizmatični vođa lokalnih skinheda. Njegova popularnost je postala legendarna kada je jedne noći ubio dvojicu mladih crnaca prilikom krađe automobila. Njegovom bivšem mentoru iz srednje škole ne predstavlja problem Derekovo uslovno puštanje iz zatvora koliko Derekov mlađi brat Deni, koji se pod uticajem lokalnog nacističkog gurua takođe odao ideologiji skinhed pokreta. Direktor Svini ga pokušava spasiti da ne doživi Derekovu sudbinu, a u tome će mu pomoć pružiti sam Derek, kog su traumatična zatvorska iskustva naterala da drastično preispita svoje životne stavove.

Ovaj projekat od sličnih skinhed filmova odskače zahvaljujući inteligentnom scenariju Dejvida MekKina. Slični ili srodni filmovi su Romper Stomper, The Believer, Green Street Hooligans, This is England i za razliku od ovih filmova koji samo prikazuju skinhede kao ekstremiste i siledžije, scenarista pokušava da pronikne do njihovih početaka, uzroka nastajanja i razlog postojanja. Ono što film čini daleko efektnijm jeste, složili se mnogi ili ne, činjenica da skinhed ideologija ima itekako plodno tlo, a to je najbolje prikazano kroz lik samog Dereka. Njegova razmišljanja, stavovi, monolozi i dijalozi u filmu nisu predstavljeni kao jeftina skinhed propaganda – naprotiv, za razliku od sličnih urbanih gubitnika on je dovoljno inteligentan da rasističku ideologiju zaokruži u logičan i argumentovan pogled na svet, odnosno mnogi će se gledaoci (pa i ja donekle) složiti sa gorkom činjenicom da Derekove reči itekako imaju smisla i da, ma koliko grubo, brutalno ili ružno zvučale, je dosta od izrečenog istina.

American-History-X--edward-norton-147648_1024_768

Lik glavnog protagoniste je možda najbolji i najupečatljiviji element celog filma. Mnogi navode tada mladog, perspektivnog i talentovanog Edvarda Furlonga (Edward Furlong) kao glavnu uzdanicu filma, ali ja se nikako ne bih složila sa njima. Edvard Norton je po mom mišljenju glavni i osnovni nosilac filma. To možda ima veze sa tim što mi je on, kada pronađem sredinu između stare garde, sazrelih glumaca i mladih nada, najbolji glumac. Dao je ulogu svog života, a za nju se spremao sa velikom upornošću. Kako bi što bolje proučio lik proveo je neko vreme živeći sa skinhedima upoznavajući njihov način života, a da bi bio što uverljiviji je obrijao glavu i nabacio dosta mišića.

Ipak, iako je Norton bio izvrstan, nije potpuno zasenio druge glumce. Spomenula sam već Furlonga, koji je zaista dobro „skinuo“ lik mlađeg brata kome je stariji brat veliki uzor. Solidne performasne su pružili Beverli D’Anđelo (Beverly D’Angelo) kao patetična, hronično bolesna majka, Ejveri Bruks (Avery Brooks) kao prosvetni radnik odlučan da spasi svoje učenike, te Stejsi Keč (Stacy Keach) kao neonacist. Posebno bih istakla Itana Saplija (Ethan Suplee), koga znamo iz serije My Name is Earl, koji ovde tumači skinheda čiji su fizički izgled i kodeks ponašanja jednako odvratni kao i njegova ideologija.

Odličan utisak ostavlja korišćenje dugih crno-belih flešbekova kako bi se dao određeni background likovima i kako bi se objasnili njihovi postupci tokom radnje koja se odvija tokom 24 časa, ali se pojedini gledaoci ne slažu sa tim. Kao mane filma se takođe navode Derekova katarza i okret za 180 stepeni u zatvoru, kao i predvidljiv i tragičan kraj. Ipak, ako zanemarimo te male detalje, „American History X“ je vrlo dobar film, koji će gledaoce naterati da malo dublje razmisle kako stvari nisu i nikada neće biti crno-bele, i da se ni mržnja, ni ljubav, ni tuga, kao ni sva ostala srodna, urođena ljudska osećanja ne mogu iskoreniti nametnutom utopijskom slikom prihvatanja isključivo jednog tipa raznolikosti. Činjenica je da svi moraju imati osnovna ljudska prava, ali činjenica je da nismo ni svi isti, naprotiv.

9/10

American-History-X--edward-norton-147646_1024_768