Oh my god, we’re going to look like morons.
Verovatno najpoznatiji produkt producentske kuće FX (najbolji je Fargo, naravno) je antologijska serija American Horror Story, čiji kvalitet, po mom mišljenju, drastično opada kako sezone odmiču. Uspešan koncept nikada ne treba zanemariti, pa je kreativan tim došao na ideju da snimi još jednu antologijsku seriju, koja će se u svakoj sezoni baviti drugim istorijski popularnim kriminalnim slučajem. Prva sezona je rezervisana za čuveno suđenje popularnom sportisti OJ Simpsonu, koji je optužen za dvostruko ubistvo.
Retki su slučajevi koji zaustave čitavu državu, kada ljudi batale sve svoje poslove, prilepe se za vesti na televiziji i sa pažnjom posmatraju ono što se dešava. Jedan od takvih slučajeva se desio u leto 1994. u SAD, kada su sve televizije uživo prenosile poteru na autoputu za OJ Simpsonom, legendom američkog fudbala. Taj događaj je doprineo popularizaciji kanala na kome se 24 časa odvijaju vesti, ali je na neki način stvorio i realiti TV. Međutim, pravi medijski cirkus je nastao nakon hapšenja OJ Simpsona, kada su programske šeme menjane zbog prenosa suđenja, a žuta štampa je doživela procvat.
Prva sezona serije je bazirana na knjizi The Run of His Life: The People v. O.J. Simpson Džefrija Tubina i insajderski vam prikazuje čitavo suđenje OJ Simpsonu, sa akcentom na rad tužilaštva i na rad članova advokatskog tima. Ispričan iz perspektive svakog od bitnijih učesnika, mi imamo uvid u haotična dešavanja, spletke i dogovore iza zatvorenih vrata, ali i u preveliko samopouzdanje tužilaca i tvistove koji su doveli do jedne od najšokantnijih presuda u istoriji sudstva.
Akcenat je takođe stavljen i na istoriju problema policije Los Anđelesa sa afro-amerikancima, što je takođe dosta uticalo na tok suđenja. Upravo su međurasne tenzije unutar grada motivisale pojedinih bitne odluke učesnika suđenja. Neke rane greške koje je napravilo tužilaštvo i policija deluju kao da se odnose na borbu protiv negativne slike nastale nakon prebijanja Rodnija Kinga, a te greške su relevantne za slučaj OJ Simpsona.
Nagledali smo se serija u kojima se radnja vrti oko kriminalaca, zločina, policajaca i sudstva, ali se American Crime Story razlikuje po tome što je true crime story. Upravo u toj činjenici je bio najveći izazov autora, jer su se bavili pričom sa kojom je upoznato većina gledalaca, pa je relativna predvidljivost mogla da ubije čar gledanja. Autori su uspešno izbegli zamke i doneli seriju koja poseduje dosta kvalitetno napisane likove i brojne intrigantne elemente, što automatski donosi brži tempo bez praznog hoda. Klupko priče se prvo odmotava sporo, ali kako epizode odmiču, tako se odmotava sve brže i brže.
Ključna karakteristika ove serije je što prikazuje ljudsku stranu priče, tj. detaljno se bavi skoro svim učesnicima, pa predstavlja i odličnu studija karaktera, tačnije više njih. Likovi su zaista brojni i raznovrsni, svako od njih je bitan na svoj način u čitavoj priči. Bukvalno je potrebna čitava prva epizoda da bi se upoznali sa njima, iako se kasnije pojavljuje još nekoliko. Popularnost istinite priče jeste bitan faktor za gledanje serije, ali ekskluzivnost prikazivanja privatnosti bitnih učesnika je ono što gledaocima drži pažnju.
Kasting je okupio vrhunsku ekipu glumaca koja svoj posao odrađuje uglavnom izvanredno. Pre svega tu mislim na Saru Polson (Sarah Paulson), koja tumači glavnu tužiteljku Maršu Klark, i Kortni Vans (Courtney B. Vance), koji tumači jednog od najcenjenijih i najpopularnijih advokata, Džonija Kohrana. Kjuba Guding Džunior (Cuba Gooding Jr.) kao OJ Simpson mi nije previše ubedljiv jer, pre svega, ima pretanak glas, dok je OJ-ev prilično jak i muževan. Džon Travolta (John Travolta) kao stručnjak za nagodbe Robert Šapiro mi na momente deluje kao parodija lika kog tumači, dok se Dejvid Švimer (David Schwimmer) odlično snašao u ulozi Roberta Kardašijana.
Prva sezona American Crime Story je savršeno napisana, savršeno režirana i okupila je briljantnu glumačku ekipu koja sjajno predstavlja svoje bogato napisane karaktere. Činjenica da skoro svako zna ishod čuvenog suđenja ne umanjuje njenu hiper-realističnost, zaraznost i relevantnost u današnjem vremenu.[yasr_multiset setid=0 show_average=’no’]
