4 luni, 3 saptamâni si 2 zile/ 4 Months, 3 Weeks and 2 Days (2007)

Vaša ocena filma:
[Total: 4   Average: 4.5/5]

Nakon pada Čaušeskog, u Rumuniji je nastao filmski talas koji se sa pravom smatra jednim od najboljih, ne samo u Evropi. Filmaši iz ove zemlje se bave isključivo socijalnim temama, problemima malog čoveka i njegovim trudom da se snađe u kombinaciji modernog doba i onoga što je ostalo pod komunističkim doktrinama. Jedan od tih filmaša je Kristijan Munđu (Cristian Mungiu), a ranije sam pisao o njegovom odličnom filmu Bacalauret.

4 Months, 3 Weeks and 2 Days je smešten u 1987. godinu, pred sam kraj Čaušeskove vladavine. Radnja prati Gabitu (Laura Vasiliu) koja je trudna i očajna se obraća svojoj cimerki Otiliji (Anamaria Marinca) da organizuju abortus, koji je tada bio ilegalan, kao i kontracepcija. Sakupile su poveću svotu novca, pronalaze lekara Bebea (Vlad Ivanov) i iznajmljuju hotelsku sobu, sa nadom da se sve brzo završi i da će sve proći kako treba. Tokom jednog dana, njih dve će se suočiti sa žrtvama koje će podneti, kao i sa posledicama…

Kao što sam i očekivao, reč je o mračnoj, sporogorećoj drami o dve žene koje se bore za svoj cilj u teškim vremenima, a posredno pratimo kako se mučio jedan čitav narod. Ovo je film o ljudskom stanju, poverenju i ekstremima kojima ljudi ponekad moraju ići, kao i o posledicama koje prate određene akcije. Imamo uvid u brutalni komunistički režim, propraćen nemaštinom i nestašicama, a turobnost priče izražava autorovu društveno-političku kritiku.

Čitava priča se odvija u toku jednog dana, iz Otilijine perspektive. Autor stvara dramu koja je hladna, a kasnije postaje i neizvesna. Scenario tek nakon pola sata trajanja filma otkiva oko čega se vrti zaplet, ostavljajući nas da pratimo Otiliju kroz njenu dnevnu rutinu. Kada saznamo za prekid neželjene trudnoće, lekar izdaje upozorenja i govori o posledicama, a pre tretmana se obe junakinje suočavaju sa oštrom realnošću. Zavisi iz koje perspektive ga gledate, Bebe može biti negativac, ali i čovek koji samo obavlja svoju dužnost, u pokažuju da zaradi novac. Po njegovim rečima, sve u životu ima svoju cenu, samo se postavlja pitanje da li je možemo platiti.

Čitav događaj testira prijateljstvo Gabite i Otilije. Gabita je naivna, plašljiva i povremeno nepoštena devojka, koja je spremna učiniti sve kako bi joj se život vratio u normalu. Njene laži, sramežljivo ponašanje i možda nedostatak inteligencije dovode i Otiliju i Bebea u ozbiljne probleme. Otilija joj pruža podršku i radi stvari koje prevazilaze prijateljstvo, a sve to utiče na nju. Počinje da preispituje šta bi bilo kada bi se sve ovo njoj dešavalo, a dobijamo suptilne naznake da je i ona sama trudna.

Munđu fantastično dočarava osećaj drame i napetosti, pre svega koristeći ručnu kameru i duge snimke koji prate Otiliju. Čak i u dugim snimcima vodi računa o likovima i onome što se dešava, jer ne zapostavlja one koji nisu u kadru. Scena pred kraj filma nije za svakoga, ali itekako ide sa dramom koju je postavio. Njegovo pisanje je izvanredno, tačno zna smer svoje priče i šta želi da ispriča, ali zna i kako da nam je prikaže – minimalistički, intimno, bez previše svetla i sa kvalitetnim glumcima, među kojima se ističe fantastična Anamaria Marinka.

Ovaj film je pokupio Zlatnu palmu na festivalu u Kanu, ali nije bio nominovan za Oskara u kategoriji stranih filmova, iako ga mnogi kritičari smatraju najboljim iz te godine. Taj propust je nametnuo promene u sistemu nominovanja Akademije, što je dugoročno dovelo do toga da su neki filmovi van engleskog govornog pordručja, za koje verovatno nikada ne bismo ni čuli, dobili svojih pet minuta slave.

4 Months, 3 Weeks and 2 Days je mučno, očaravajuće i provokativno remek-delo od drame – ukoliko odlučite da gledate radove novog rumunskog talasa, ovaj film je definitvno sjajna polazna tačka.

Scenario
Gluma
Vizuelni utisak
Lični utisak