A 70-year-old black man runnin' around batshit crazy with a badge and gun. You don't wanna miss that.
True Detective je antologijska krimi serija producentske kuće HBO, koju potpisuje Nic Pizzolatto. U prvoj sezoni, koju je režirao Keri Fukunaga, smo pratili detektive Rastija Kola (Matthew McConaughey) i Martija Harta (Woody Harrelson) i njihovo traganje za serijskim ubicom u periodu od sedamnaest godina. Ta sezona je prošla fantastično i kod publike i kod kritike, pre svega zbog scenarija, glume, režije i kinematografije.
Glavni glumci i režiser prve sezone su ostali i drugoj, kao producenti. Picolato je napisao scenario, dok se u režiserskoj stolici promenilo nekoliko ljudi. Druga sezona je pratila trio detektiva iz različitih policijskih odeljenja, koji istražuju seriju kriminalnih dela, verujući da su povezana sa ubistvom korumpiranog političara. Iako je sezona zadržala visoku gledanost, prijem kod publike i kritike je bio podeljen i retko ko ju je smestio u rang sa prvom sezonom, da se tako blago izrazim.
Nakon druge sezone se mislilo da je sve gotovo i da treću sezonu nećemo nikada videti. Provlačili su se tračevi, spominjalo se da će Mekonahi i Harelson vratiti svojim starim ulogama, ali dugo se nije dešavalo ništa konkretno. Sredinom 2017. godine je HBO dao zeleno svetlo i u januaru 2019. godine smo napokon dobili treću sezonu. Daniel Sackheim i Jeremy Saulnier su potpisali režiju, scenarista i producenti su ostali isti, a glavna uloga je bila rezervisana pročitaj više...True Detective (2019)
A 70-year-old black man runnin' around batshit crazy with a badge and gun. You don't wanna miss that.
True Detective je antologijska krimi serija producentske kuće HBO, koju potpisuje Nic Pizzolatto. U prvoj sezoni, koju je režirao Keri Fukunaga, smo pratili detektive Rastija Kola (Matthew McConaughey) i Martija Harta (Woody Harrelson) i njihovo traganje za serijskim ubicom u periodu od sedamnaest godina. Ta sezona je prošla fantastično i kod publike i kod kritike, pre svega zbog scenarija, glume, režije i kinematografije.
Glavni glumci i režiser prve sezone su ostali i drugoj, kao producenti. Picolato je napisao scenario, dok se u režiserskoj stolici promenilo nekoliko ljudi. Druga sezona je pratila trio detektiva iz različitih policijskih odeljenja, koji istražuju seriju kriminalnih dela, verujući da su povezana sa ubistvom korumpiranog političara. Iako je sezona zadržala visoku gledanost, prijem kod publike i kritike je bio podeljen i retko ko ju je smestio u rang sa prvom sezonom, da se tako blago izrazim.
Nakon druge sezone se mislilo da je sve gotovo i da treću sezonu nećemo nikada videti. Provlačili su se tračevi, spominjalo se da će Mekonahi i Harelson vratiti svojim starim ulogama, ali dugo se nije dešavalo ništa konkretno. Sredinom 2017. godine je HBO dao zeleno svetlo i u januaru 2019. godine smo napokon dobili treću sezonu. Daniel Sackheim i Jeremy Saulnier su potpisali režiju, scenarista i producenti su ostali isti, a glavna uloga je bila rezervisana pročitaj više... 
Došlo je vreme da se saberu filmski utisci vezani za prošlu godinu, koja, kao ni 2017. godina, nije obilovala kvalitetnim projektima i nezaboravnim filmovima. Kao što je već postala praksa, bioskopske projekcije su bile rezervisane uglavnom za filmove o superherojima, što sve više dovodi do toga da se gledaoci posvete kvalitetnim televizijskim serijama, kojih ima na pretek. Ljubitelji odličnih filmova i dalje pažnju posvećuju vanholivudskim projektima, najviše filmovima koji dolaze iz Evrope.
Kao i prošle godine u ovo doba, rešio sam da sastavim listu od deset filmova iz prošle godine koji su na mene ostavili najbolji utisak. Pogledao sam skoro sve što sam imao u vočlisti, a uvek postoji mogućnost da naknadno naletim na neki odličan film koji svakako zaslužuje da se nađe na listi, pa eventualno može doći do korigovanja iste. Ljubitelj sam drama koje se zasnivaju na jakim karakterima i odličnim dijalozima, pa su takvi filmovi zastupljeni u najvećem procentu.
Još jednom ponavljam da je ovo SUBJEKTIVNA lista najboljih filmova iz prošle godine, tako da na njoj nema filmova o superherojima ili horora, kao ni pojedinih filmova o kojima svi pričaju.
U naslovu filma se nalazi link ka recenziji na sajtu.
10) Blindspotting
Dugogodišnji prijatelji i saradnici Dejvid Digs i Rafael Kasal se inteligentno bave ljudima koji se različito nose sa gentrifikacijom naselja i činjenicom da njihov grad ne izgleda isto kao kada su oni odrastali. U priču o prijateljstvu 
Your beauty, your bravery, now I see there's no cause for envy. Your gifts will be your downfall!
Da se ne ponavljam po ko zna koji put sa uvodom zbog čega su biografske drame moj žanr. Dabome, očekivano je bilo da ću ja pisati recenziju za ovaj film koji se dugo čekao. Moram odmah reći da nisam sasvim zadovoljna isporučenim, ali ću se itekako potruditi da vam približim sve vrline filma i da vam dam razloge da pogledate isti, a mane...njih ću usput spomenuti. Videćemo šta će prevladati.
Meri/Marija Stuart (Saoirse Ronan) je sa šesnaest godina postala kraljica Francuske, a sa osamnaest udovica. Vraća se u svoju rodnu Škotsku da povrati tron koji joj pripada. Međutim Škotskom (preko njenog rođaka) i Engleskom vlada Elizabeta I (Margot Robbie). Obe mlade kraljice vide jedna drugu kao najveće rivalke i smrtne neprijatelje, iako su vezane krvnim srodstvom. Savetovana (pogrešno) raznim igračima iz senke, Marija se poziva na pravo da zauzme engleski tron, preteći Elizabetinom suverenitetu. Izdaje, intrige, spletke, pobune i zavere ugrožavaju oba prestola i zauvek menjaju tok istorije.
Film je snimljen prema romanu Džona Gaja, koji se jako detaljno pozabavio kraljicom Meri. Kada kažem jako detaljno, mislim previše pristrasno i subjektivno. Inače bih pozdravila svaku subjektivnost i naklonost jer sam istima jako sklona u svojim recenzijama, ali ovu nikako ne mogu. Vladavina kraljice Meri je najmanje bila vladavina, ako se uopšte može nazvati tako. Za vreme 
Sometimes it's better to choose your own family.
The Shoplifters, iliti Manbiki Kozuki, je japanska drama majstora žanra Hirokazu Koride (Hirokazu Koreeda), koji potpisuje režiju, scenario i montažu. Film je debitovao na Kanskom festivalu gde je pokupio Zlatnu palmu, a nominovan je za Oskara i Zlatni Globus u kategoriji stranih filmova.
Priča prati grupu stanovnika Tokija, koji žive zajedno i jedva sastavljaju kraj sa krajem. Osama (Lily Franky) je povremeni radnik na građevini, njegova supruga Nobujo (Sakura Andô) radi u hemijskoj čistinionici, Aki (Mayu Matsuoka) je hostesa, Hatsue (Kirin Kiki) je starija žena koja živi od penzije preminulog supruga, a sa njima je i dečak Šota. Osama i Šota, vodeći se parolom da ono što je u prodavnici tehnički ne pripada nikome, su razvili sistem po kome se sitnim krađama snalaze za potrepštine. Njihovi signali i metode su dovoljno razrađeni da prepoznamo kako već neko vreme rade ovaj posao.
Nakon jednog poduhvata nailaze na očigledno zapostavljenu devojčicu i vode je kući. Iako su siromašni i novi član porodice može biti samo dodatni teret, odlučuju da se brinu o njoj, nakon što su primetili tragove nasilja na devojčicinoj koži. Iako na prvi pogled žive srećno, dolazak devojčice će promeniti njihove životne rutine i dovešće do otkrivanja tajni, koje će testirati veze koje ih ujedinjuju.
Shoplifters je pravo remek-delo od filma u kome se Hirokazu Korida bavi zapanjujuće ljudskim i iskrenim ispitivanjem 
Adaptacija raznoraznih stripova, anima, igrica, knjiga je sve više. Neke su dobre, neke nisu, ali, ako mene pitate, neka ih bude još više. Neka se rade nove adaptacije i unesu malo osveženja u more ributova, sikvela, prikvela i ostalih ikvela kojim nas bombarduju, a koji su po pravilu (čast izuzecima) od užasa do meh levela. Ova nova adaptacija, najavljena pre deceniju i po, odmah mi je probudila pažnju jer, prvo, radi se o adaptaciji mange, a drugo, iza nje stoji odličanstveni dvojac James Cameron & Robert Rodriguez. Meni je bilo dovoljno da sa nestrpljenjem dočekam da zaigra u bioskopu.
Alita: Battle Angel je prošla kroz dugogodišnje ležanje u ladicama o kome neću pričati, a konačno je na sunce dana izneo Kameron kao scenarista i producent, te Rodrigez kao režiser. Inače, Alita je adaptacija japanske sajberpank mange Gunm iliti Alita: Battle Angel, autora Jukita Kišira (Yukito Kishiro).
Priča se dešava nekih petsto godina u budućnosti, a trista od misterioznog Pada. Tada su u ratu uništeni svi nebeski gradovi, sem jednog, Zalema. Ispod njega, na zemlji, nastao je megalopolis Iron City, gde obični ljudi, nedostojni visina, životare i bore se da prežive. Tako doktor Ido (Christoph Waltz) na otpadu jednog dana pronađe vidno oštećenog kiborga sa glavom mlade devojke. Otkriva da je njen mozak živ, ali i nešto posebno što kuca u grudima. U svojoj ordinaciji daje joj sintetičko telo i rađa se Alita, mlada kiborg-devojka, bez sećanja na dotadašnji 
Član čuvenih Pajtonovaca Teri Gilijam (Terry Gilliam) iza sebe ima filmove poput Brazil, Twelve Monkeys i Fear and Loathing in Las Vegas, a na red je napokon došla i njegova ekranizacija knjige o Don Kihotu, koja je zbog nadaleko poznatog 25-ogodišnjeg produkcijskog pakla i čak osam propalih pokušaja napokon kompletirana.
Film prati Tobija (Adam Driver), ciničnog i nadmenog režisera, koji se proslavio debitantskim umetničkim filmom snimljenim u ruralnoj Španiji. Nekoliko godina nakon tog filma, on snima reklamni spot nedaleko od lokacije gde je snimao svoj debi. Odlučuje da poseti to selo i shvata da je njegov boravak ostavio traga na nekoliko stanovnika. Pre svega se to odnosi na Havijera Sančeza (Jonathan Pryce), starog obućara, koji je u zabludi da je on Don Kihot lično, dok je za njega Tobi, u stvari, njegov verni pratilac Sančo Pansa...
Njihovim ponovnim susretom počinje serija komičnih i nadrealnih avantura, tokom kojih je Tobi prisiljen da se suoči sa time što je promenio nade i snove stanovnika malog španskog sela. Na tom putu neće moći da razlikuje fantaziju, snove i stvarnost, ali će naučiti da povrati svoju humanost. Radnja filma se centrira oko Don Kihota, pratimo i čoveka koji ga je ubio, ali se sve može posmatrati i kao priča o Don Kihotu u nama samima, koji se svakodnevno bori sa nekim našim, ličnim vetrenjačama.
Ovaj projekat Terija Gilijama mnogi smatraju prokletim i mogu samo da zamislim koliko je bilo potrebno istrajnosti da 
Naravno da će filmovi uvek privlačiti više publike, kada se radi o bioskopskim hitovima. Međutim, u današnje doba kada je internet skoro svima dostupan, a brzina istog svakoga dana samo raste, serije svakim danom imaju sve više poklonika. Dostupne su na raznim TV programima, a samo nekoliko sati po rođenju epizode su dostupne i na internetu. TV kuće ulažu sve više novca u produkciju serija, boreći se za svakog gledaoca i rast gledanosti. Priče su sve zanimljivije, kvalitetnije, produkcija ravna filmskoj, a u poslednje vreme sve više glumaca sa A liste igra u njima.
Pre je udarni period za serije bio jesen/zima, sa po nekim prolećnim hitovima i možda jednim ili dva letnja hita. Tada su serije išle, uglavnom, u formatu od 24 epizode po sezoni, pa se razvuku pola jesen, mala pauza, pa druga polovina zimi. A onda se od pre nekoliko godina sve promenilo. Prvo se smanjio format na 10-13 epizoda po sezoni, a dobilo se na kvalitetu. Pojavile su se neke nove serije i svakim danom su privlačile sve više fanova.
Hiper-produkcija kvalitetnih serija je dovela do toga da, ako želite da gledate kvalitetan dramski program, onda se morate prebaciti sa velikih na male ekrane. Pored giganta u svetu serijskog programa poput HBO, svedoci smo ekspanzije servisa za strimovanje koji produciraju sopstveni materijal, poput Netflix-a ili Hulu-a. U oštroj konkurenciji su svi učesnici kreativni i produktivni, a najveću korist od toga imaju sami konzumenti, odnosno mi gledaoci.
Ovoga 
I'd like to find a new light. A new light for paintings we haven't yet seen.
U junu prošle godine sam pisao o filmu Loving Vincent, animiranoj biografskoj drami o čuvenom slikaru Vinsentu Van Gogu, koja je specifična po tome što je prvi dugometražni film koji je u potpunosti naslikan. Životna priča ovog umetnika je više puta ekranizovana, tumačili su ga glumci poput Kirka Daglasa (Lust for Life) i Tima Rota (Vincent & Theo). Ovoga puta stiže rad koji potpisuje francuski majstor filma Julian Schnabel, sa Vilijemom Defoom (Willem Dafoe) u glavnoj ulozi.
Van Gog je za života stekao reputaciju nestabilnog čoveka, sa emocionalnim i psihološkim problemima, koji je u momentu nervnog rastrojstva sebi odsekao uvo. U kombinaciji sa predrasudama koje stvara takav incident, alkoholozimom i melanholičnim utiskom koji je slikar ostavljao, sve više su oko njega kružile glasine, zbog kojih je konačno proteran iz gradića Arla i zbog kojih je potražio lekarsku pomoć.
Tokom svog svojevoljnog egzila, Van Gog je razvijao jedinstveni, živopisni stil slikanja. Tokom tog perioda se borio sa religijom, mentalnim bolestima i burnim prijateljstvom sa francuskim umetnikom Polom Gogenom (Oscar Isaac). Njegova umetnost mu izaziva bol u sadašnjosti, pa Van Gog počinje da se fokusira na svoju zaostavštinu i tekovinu koja će učiniti da postane večan u očima ljubitelja umetnosti.
Stil slikanja Van Goga je takav da on nanosi boju na platno bez, naizgled, ikakvog pravog plana 