Sometimes it's better to choose your own family.
The Shoplifters, iliti Manbiki Kozuki, je japanska drama majstora žanra Hirokazu Koride (Hirokazu Koreeda), koji potpisuje režiju, scenario i montažu. Film je debitovao na Kanskom festivalu gde je pokupio Zlatnu palmu, a nominovan je za Oskara i Zlatni Globus u kategoriji stranih filmova.
Priča prati grupu stanovnika Tokija, koji žive zajedno i jedva sastavljaju kraj sa krajem. Osama (Lily Franky) je povremeni radnik na građevini, njegova supruga Nobujo (Sakura Andô) radi u hemijskoj čistinionici, Aki (Mayu Matsuoka) je hostesa, Hatsue (Kirin Kiki) je starija žena koja živi od penzije preminulog supruga, a sa njima je i dečak Šota. Osama i Šota, vodeći se parolom da ono što je u prodavnici tehnički ne pripada nikome, su razvili sistem po kome se sitnim krađama snalaze za potrepštine. Njihovi signali i metode su dovoljno razrađeni da prepoznamo kako već neko vreme rade ovaj posao.
Nakon jednog poduhvata nailaze na očigledno zapostavljenu devojčicu i vode je kući. Iako su siromašni i novi član porodice može biti samo dodatni teret, odlučuju da se brinu o njoj, nakon što su primetili tragove nasilja na devojčicinoj koži. Iako na prvi pogled žive srećno, dolazak devojčice će promeniti njihove životne rutine i dovešće do otkrivanja tajni, koje će testirati veze koje ih ujedinjuju.
Shoplifters je pravo remek-delo od filma u kome se Hirokazu Korida bavi zapanjujuće ljudskim i iskrenim ispitivanjem pročitaj više...Shoplifters/ Manbiki Kazoku (2018)
Sometimes it's better to choose your own family.
The Shoplifters, iliti Manbiki Kozuki, je japanska drama majstora žanra Hirokazu Koride (Hirokazu Koreeda), koji potpisuje režiju, scenario i montažu. Film je debitovao na Kanskom festivalu gde je pokupio Zlatnu palmu, a nominovan je za Oskara i Zlatni Globus u kategoriji stranih filmova.
Priča prati grupu stanovnika Tokija, koji žive zajedno i jedva sastavljaju kraj sa krajem. Osama (Lily Franky) je povremeni radnik na građevini, njegova supruga Nobujo (Sakura Andô) radi u hemijskoj čistinionici, Aki (Mayu Matsuoka) je hostesa, Hatsue (Kirin Kiki) je starija žena koja živi od penzije preminulog supruga, a sa njima je i dečak Šota. Osama i Šota, vodeći se parolom da ono što je u prodavnici tehnički ne pripada nikome, su razvili sistem po kome se sitnim krađama snalaze za potrepštine. Njihovi signali i metode su dovoljno razrađeni da prepoznamo kako već neko vreme rade ovaj posao.
Nakon jednog poduhvata nailaze na očigledno zapostavljenu devojčicu i vode je kući. Iako su siromašni i novi član porodice može biti samo dodatni teret, odlučuju da se brinu o njoj, nakon što su primetili tragove nasilja na devojčicinoj koži. Iako na prvi pogled žive srećno, dolazak devojčice će promeniti njihove životne rutine i dovešće do otkrivanja tajni, koje će testirati veze koje ih ujedinjuju.
Shoplifters je pravo remek-delo od filma u kome se Hirokazu Korida bavi zapanjujuće ljudskim i iskrenim ispitivanjem pročitaj više... 
Adaptacija raznoraznih stripova, anima, igrica, knjiga je sve više. Neke su dobre, neke nisu, ali, ako mene pitate, neka ih bude još više. Neka se rade nove adaptacije i unesu malo osveženja u more ributova, sikvela, prikvela i ostalih ikvela kojim nas bombarduju, a koji su po pravilu (čast izuzecima) od užasa do meh levela. Ova nova adaptacija, najavljena pre deceniju i po, odmah mi je probudila pažnju jer, prvo, radi se o adaptaciji mange, a drugo, iza nje stoji odličanstveni dvojac James Cameron & Robert Rodriguez. Meni je bilo dovoljno da sa nestrpljenjem dočekam da zaigra u bioskopu.
Alita: Battle Angel je prošla kroz dugogodišnje ležanje u ladicama o kome neću pričati, a konačno je na sunce dana izneo Kameron kao scenarista i producent, te Rodrigez kao režiser. Inače, Alita je adaptacija japanske sajberpank mange Gunm iliti Alita: Battle Angel, autora Jukita Kišira (Yukito Kishiro).
Priča se dešava nekih petsto godina u budućnosti, a trista od misterioznog Pada. Tada su u ratu uništeni svi nebeski gradovi, sem jednog, Zalema. Ispod njega, na zemlji, nastao je megalopolis Iron City, gde obični ljudi, nedostojni visina, životare i bore se da prežive. Tako doktor Ido (Christoph Waltz) na otpadu jednog dana pronađe vidno oštećenog kiborga sa glavom mlade devojke. Otkriva da je njen mozak živ, ali i nešto posebno što kuca u grudima. U svojoj ordinaciji daje joj sintetičko telo i rađa se Alita, mlada kiborg-devojka, bez sećanja na dotadašnji 
Član čuvenih Pajtonovaca Teri Gilijam (Terry Gilliam) iza sebe ima filmove poput Brazil, Twelve Monkeys i Fear and Loathing in Las Vegas, a na red je napokon došla i njegova ekranizacija knjige o Don Kihotu, koja je zbog nadaleko poznatog 25-ogodišnjeg produkcijskog pakla i čak osam propalih pokušaja napokon kompletirana.
Film prati Tobija (Adam Driver), ciničnog i nadmenog režisera, koji se proslavio debitantskim umetničkim filmom snimljenim u ruralnoj Španiji. Nekoliko godina nakon tog filma, on snima reklamni spot nedaleko od lokacije gde je snimao svoj debi. Odlučuje da poseti to selo i shvata da je njegov boravak ostavio traga na nekoliko stanovnika. Pre svega se to odnosi na Havijera Sančeza (Jonathan Pryce), starog obućara, koji je u zabludi da je on Don Kihot lično, dok je za njega Tobi, u stvari, njegov verni pratilac Sančo Pansa...
Njihovim ponovnim susretom počinje serija komičnih i nadrealnih avantura, tokom kojih je Tobi prisiljen da se suoči sa time što je promenio nade i snove stanovnika malog španskog sela. Na tom putu neće moći da razlikuje fantaziju, snove i stvarnost, ali će naučiti da povrati svoju humanost. Radnja filma se centrira oko Don Kihota, pratimo i čoveka koji ga je ubio, ali se sve može posmatrati i kao priča o Don Kihotu u nama samima, koji se svakodnevno bori sa nekim našim, ličnim vetrenjačama.
Ovaj projekat Terija Gilijama mnogi smatraju prokletim i mogu samo da zamislim koliko je bilo potrebno istrajnosti da 
Naravno da će filmovi uvek privlačiti više publike, kada se radi o bioskopskim hitovima. Međutim, u današnje doba kada je internet skoro svima dostupan, a brzina istog svakoga dana samo raste, serije svakim danom imaju sve više poklonika. Dostupne su na raznim TV programima, a samo nekoliko sati po rođenju epizode su dostupne i na internetu. TV kuće ulažu sve više novca u produkciju serija, boreći se za svakog gledaoca i rast gledanosti. Priče su sve zanimljivije, kvalitetnije, produkcija ravna filmskoj, a u poslednje vreme sve više glumaca sa A liste igra u njima.
Pre je udarni period za serije bio jesen/zima, sa po nekim prolećnim hitovima i možda jednim ili dva letnja hita. Tada su serije išle, uglavnom, u formatu od 24 epizode po sezoni, pa se razvuku pola jesen, mala pauza, pa druga polovina zimi. A onda se od pre nekoliko godina sve promenilo. Prvo se smanjio format na 10-13 epizoda po sezoni, a dobilo se na kvalitetu. Pojavile su se neke nove serije i svakim danom su privlačile sve više fanova.
Hiper-produkcija kvalitetnih serija je dovela do toga da, ako želite da gledate kvalitetan dramski program, onda se morate prebaciti sa velikih na male ekrane. Pored giganta u svetu serijskog programa poput HBO, svedoci smo ekspanzije servisa za strimovanje koji produciraju sopstveni materijal, poput Netflix-a ili Hulu-a. U oštroj konkurenciji su svi učesnici kreativni i produktivni, a najveću korist od toga imaju sami konzumenti, odnosno mi gledaoci.
Ovoga 
I'd like to find a new light. A new light for paintings we haven't yet seen.
U junu prošle godine sam pisao o filmu Loving Vincent, animiranoj biografskoj drami o čuvenom slikaru Vinsentu Van Gogu, koja je specifična po tome što je prvi dugometražni film koji je u potpunosti naslikan. Životna priča ovog umetnika je više puta ekranizovana, tumačili su ga glumci poput Kirka Daglasa (Lust for Life) i Tima Rota (Vincent & Theo). Ovoga puta stiže rad koji potpisuje francuski majstor filma Julian Schnabel, sa Vilijemom Defoom (Willem Dafoe) u glavnoj ulozi.
Van Gog je za života stekao reputaciju nestabilnog čoveka, sa emocionalnim i psihološkim problemima, koji je u momentu nervnog rastrojstva sebi odsekao uvo. U kombinaciji sa predrasudama koje stvara takav incident, alkoholozimom i melanholičnim utiskom koji je slikar ostavljao, sve više su oko njega kružile glasine, zbog kojih je konačno proteran iz gradića Arla i zbog kojih je potražio lekarsku pomoć.
Tokom svog svojevoljnog egzila, Van Gog je razvijao jedinstveni, živopisni stil slikanja. Tokom tog perioda se borio sa religijom, mentalnim bolestima i burnim prijateljstvom sa francuskim umetnikom Polom Gogenom (Oscar Isaac). Njegova umetnost mu izaziva bol u sadašnjosti, pa Van Gog počinje da se fokusira na svoju zaostavštinu i tekovinu koja će učiniti da postane večan u očima ljubitelja umetnosti.
Stil slikanja Van Goga je takav da on nanosi boju na platno bez, naizgled, ikakvog pravog plana 
The admiration I had for your work has completely evaporated.
Den Gilroj (Dan Gilroy) je američki scenarista koji je privukao pažnju sjajnim autorskim filmom Nightcrawler sa Džejkom Gilenhajlom (Jake Gyllenhaal) i Rene Ruso (Rene Russo) u glavnim ulogama. Reč je mračnom trileru u kome, na momente, bljesne satirični osvrt na društvo. Njegov novi film donekle prati oprobani recept, samo što su mu dodati elementi horora i misterije i ne pratimo izdvojenog protagonistu, nego više njih.
Velvet Buzzsaw je smešten u svet savremene umetnosti u Los Anđelesu, gde se umetnost susreće sa trgovinom i gde veliki kolekcionari plaćaju visoku cenu za ono što je moderno. Morf Vandevalt (Gilenhajl), kao veoma cenjeni kritičar, je jedan od onih ljudi koji svojim tekstovima određuje šta je in, a tu je i plejada umetnika, njihovih predstavnika i vlasnika umetničkih galerija. Zaplet nastaje nakon što je otkrivena velika kolekcija slika nepoznatog autora, kada natprirodna sila sprovodi osvetu nad onima koji su dopustili da se pohlepa i zarada nađu na putu umetnosti...
Den Gilroj je poznat kao kvalitetan scenarista, ali je njegova satira u ovom filmu ispod mojih očekivanja - svima je jasno da je umetnost postala roba i zbog toga su autorova zapažanja na tu temu pomalo plitka. Sa te strane film zaista nema šta novo da kaže, pa dobijamo hipotetičku predstavu o tome dokle su ljudi spremni ići kako bi zadržali postojeću potrošku kulturu, vezanu ne samo za modernu umetnost.
Koncept 
Bushmen have two types of hungry people, little hungry and great hungry. Little hungry people are physically hungry, great hungry person who is hungry for survival.
Burning je južnokorejski kandidat za Oskara u kategoriji filmova van engleskog govornog područja, koji nije uspeo da se probije u uži izbor. Reč je ekranizaciji istoimene kratke priče Harukija Murakamija, za koju su bili zaduženi cenjeni režiser Chang-dong Lee i scenaristkinja Jungmi Oh.
Glavni junak je Jong-su (Ah-in Yoo), koji zarađuje za život baveći se povremenim poslovima. Jednog dana sreće Hae-mi (Jong-seo Jun), devojku sa kojom je nekada živeo u istom komšiluku i njih dvoje počinju da provode vreme zajedno. Hae-mi očekuje put u Afriku i Jong-su pristaje da hrani njenu mačku dok ona nije tu. Međutim, Hae-mi se sa puta vraća sa misterioznim Benom (Steven Yeun), koga je upoznala na aerodromu u Africi. Tokom jednog druženja, Ben priznaje svoju čudnu, dvomesečnu naviku...
Jong-su deluje kao čovek koji ne razume kako fukcioniše svet ili drugi ljudi. To ima savršenog misla, jer je odrastao na maloj farmi, daleko od modernog sveta, sa ocem nasilnikom i bez majke, koja ih je napustila. Jong-su ima stariju sestru koju nikada nije video, ona je nastavila sa svojim životom i nema želju da komunicira sa ostatkom svoje porodice. Jednostavno, naš protagonista nije iskusio mnogo toga i upravo u tome leži objašnjenje za njegovo ponašanje tokom trajanja filma. Njegov otac dospeva u zatvor i naš 
Neki filmovi imaju tu sreću da ih iz mora sličnih (ili iz mora filmova koji nezasluženo privlače veću pažnju od njih) izvuče performans nekog glumca ili glumice. U slučaju filma The Wife, reč je o Glen Klouz (Glenn Close), koja se ove sezone nalazi u užem izboru svih bitnijih filmskih nagrada u kategoriji glavne glumice.
Džoan Keslmen (Klouz) je savršeno posvećena supruga koju krasi inteligencija i upečatljiva lepota. Skoro četrdeset godina je u braku sa harizmatičnim Džoom (Jonathan Pryce), koji je veoma popularan i cenjen pisac. Zbog njega je žrtvovala sopstveni talenat, svoje snove i ambicije, uvek je bila spremna na kompromise i prelazila je preko njegovih neverstava. Međutim, momenat kada njen suprug dobija Nobelovu nagradu za književnost postaje njena tačka pucanja i ona se suočava sa najvećom žrtvom svog života i tajnom njegove karijere...
Na prvi pogled, Džoan i Džo se idealno dopunjuju. On je opušten, dok je ona otmena, uzdržana i elegantna. Dok on uživa u svojoj popularnosti i javnim dešavanjima, ona se dobro snalazi u ulozi supruge takvog čoveka, a za tu ulogu koristi svoj šarm, diplomatiju i inteligenciju. Međutim, kada se malo bolje zagledamo, primeti se da u njihovom odnosu ima nešto malo čudno. Pre svega, to se odnosi na njene poglede prema Džou, kada on priča o sebi ili svome radu. Čini nam se da joj se ne sviđa što je ona nekako u pozadini ili je možda sve produkt dugog vremenskog perioda koji su proveli zajedno.
Džoanino 