Me, I don't talk much... I just cut the hair.
Kao što sam već desetak puta napisao, filmovi braće Koen (Joel Coen, Ethan Coen) nisu konvencionalni i retko kada se mogu jednostavno objasniti, kroz njihova scenarija se prožima filozofija, ali nijedan film nije dosadan, naprotiv. Egzistencijalizam im je bio najčešča zanimacija (u tom smislu savršeni A Serious Man), a u tom filozofskom pravcu su usmerili i film The Man Who Wasn't There. Ovaj neo-noir počinje kao klasičan triler, ali vremenom zalazi u sasvim neočekivanu teritoriju.
Priča se bavi Edom Krejnom (Billy Bob Thornton), jednostavnim čovekom koji ne komplikuje svoj život i radi kao frizer sa svojim zetom Frenkom (Michael Badalucco). Njegov brak sa suprugom Doris (Frances McDormand) je davno postao niz navika, pa ona ulazi u aferu sa svojim šefom Dejvom (James Gandolfini). Jednog dana, njegovu radnju posećuje zagonetni biznismen koji Edu nudi revolucionarnu poslovnu priliku - u zamenu za deset hiljada dolara će postati tihi partner za podelom zarade 50-50. Eda ta ideja veoma intrigira, ali je problem novac, pa odlučuje da ga nabavi na ilegalan način koji uključuje Dejva i Doris...
The Man Who Wasn’t There ima sve karakteristike klasičnog noira koje uključuju laži, iznudu, ucene ili ubistvo. Nakon uvodnih petnaestak minuta sam mislio da ću pogledati crno-belu verziju njihovog debitantskog filma Blood Simple, međutim oni ne prave korak napred u tom smeru, bar ne u klasičnom smislu. Konkretno mislim pročitaj više...The Man Who Wasn’t There (2001)
Me, I don't talk much... I just cut the hair.
Kao što sam već desetak puta napisao, filmovi braće Koen (Joel Coen, Ethan Coen) nisu konvencionalni i retko kada se mogu jednostavno objasniti, kroz njihova scenarija se prožima filozofija, ali nijedan film nije dosadan, naprotiv. Egzistencijalizam im je bio najčešča zanimacija (u tom smislu savršeni A Serious Man), a u tom filozofskom pravcu su usmerili i film The Man Who Wasn't There. Ovaj neo-noir počinje kao klasičan triler, ali vremenom zalazi u sasvim neočekivanu teritoriju.
Priča se bavi Edom Krejnom (Billy Bob Thornton), jednostavnim čovekom koji ne komplikuje svoj život i radi kao frizer sa svojim zetom Frenkom (Michael Badalucco). Njegov brak sa suprugom Doris (Frances McDormand) je davno postao niz navika, pa ona ulazi u aferu sa svojim šefom Dejvom (James Gandolfini). Jednog dana, njegovu radnju posećuje zagonetni biznismen koji Edu nudi revolucionarnu poslovnu priliku - u zamenu za deset hiljada dolara će postati tihi partner za podelom zarade 50-50. Eda ta ideja veoma intrigira, ali je problem novac, pa odlučuje da ga nabavi na ilegalan način koji uključuje Dejva i Doris...
The Man Who Wasn’t There ima sve karakteristike klasičnog noira koje uključuju laži, iznudu, ucene ili ubistvo. Nakon uvodnih petnaestak minuta sam mislio da ću pogledati crno-belu verziju njihovog debitantskog filma Blood Simple, međutim oni ne prave korak napred u tom smeru, bar ne u klasičnom smislu. Konkretno mislim pročitaj više... 
I have a lot of great distractions outside of acting.
Verovatno niste sa ove planete ukoliko negde na internetu niste naleteli bar na fotografiju Džokera iz drugog dela Nolanove trilogije o Betmenu. Skoro magičan performans Hita Ledžera (Heath Ledger) u toj ulozi je vremenom postao zaštitini znak čitave trilogije, a hajp je dodatno skočio preranom smrću glumca i posthumnom dodelom Oskara za najbolju sporednu ulogu. Autorski trio (Adrian Buitenhuis, Derik Murray i Hart Snider) je došao na ideju da snimi dokumentarac koji bi bliže predstavio ovog čoveka, kao glumca i kao umetnika.
I Am Heath Ledger pruža intiman prikaz svog subjekta, kombinacijom snimaka koje je napravio Hit svojim kamerama i intervjua sa prijateljima, agentom, saradnicima i porodicom pokojnog glumca. Rano detinjstvo u Pertu, pustolovni duh koji ga je doveo do neočekivanog odlaska u SAD, debitantska uloga i to odmah u uspešnom filmu - svi ljudi oko njega su od samog starta znali da je Hit nešto drugačije. Prepun kreativne energije, motiva, ambicije i samokritike, umetnik u klasičnom smislu te reči, radoholik koji deluje kao da nikad ne spava - iskrene reči sagovornika ne ostavljaju mesta sumnji da je Hit Ledžer bio vanserijska ličnost i talenat.
Osim prijatelja i članova porodice, zanimalo me je šta o njemu imaju da kažu kolege glumci, a intervjuisani su Naomi Vots, Ben Mendelson, Emil Hirš, Đimon Hunsu i drugi. Njegov brzi uspeh u Holivudu je potpuno razumljiv, kada se uzmu u obzir 
What do you do when the war you're fighting just can't possibly be won in any meaningful sense? Well, obviously, you sack the guy not winning it and you bring in some other guy.
Netflix je odlučio da se, nakon snimanja serija i finansiranja indi filmova, uključi u trku sa velikim producentskim kućama. U kompaniji je krenula etapa snimanja visokobudžetnih komercijalnih filmova u kojima glavnu ulogu nosi neko sa holivudske A liste. War Machine je jedan od prvih takvih filmova, a u pitanju je satira nastala po ekspozeu Majkla Hejstingsa The Operators, koji se bavio dejstvima američke vojske u Avganistanu, konkretnije generalom Stenlijem Mekristalom koji je u ovom filmu postao general Glen MekMahon.
Gorepomenuti harizmatični i veoma uspešni general nakon Iraka biva poslat u Avganistan, kako bi sredio situaciju u toj zemlji i priveo kraju rat koji traje preko osam godina. Stiže u vojnu bazu kao rok zvezda, ali tamo zatiče umorne i bezvoljne vojnike, kao i političare čiji se planovi razlikuju od njegovih. On želi da dobije rat, što zvuči kao nemoguća misija za sve oko njega, a dodatni problem nastaje kada stručni novinar objavi svoje viđenje čitave situacije...
War Machine je tip filma koji je zanimljiviji zbog onoga što predstavlja i pozadine njegovog snimanja, nego zbog same priče u njemu. Producentski na veoma visokom nivou, ovo satirično predstavljanje fikcionalizovanog Stenlija Mekristala je veoma uverljivo. U prilog tome idu setovi koji su prosto preslikali 
Iako sam veliki ljubitelj DC sveta superjunaka, moram priznati da od čitave ekipe koja čini Justice League, najmanje sam pratio i znam o liku Wonder Woman. Zbog toga sam i željno očekivao njenu filmsku priču u okviru DC filmskog univerzuma. Prethodna dva filma Man of Steel i Batman v Superman: Dawn of Justice su mi, uprkos opštenarodnoj pljuvačini kritike i ostalih koji su im zamerali 1001 stvar, su mi se veoma svidela i o tome sam već pisao. Međutim, DC studio je želeo da popravi svoj status u svetu filma, pa su u WW uradili neke korekcije. To se odrazilo i stavom kritike koji imaju smo reči hvale za ovaj film, ali i finansijski, jer već u prvom vikendu film je zaradio brojne milione. Što se mene tiče, te izmene i dodvoravanje su imale suprotan efekat, ali ajmo redom...
Rajsko ostrvo Themyscira, dom Amazonki, žena ratnica, stvoriše bogovi Olimpa i sakriše ga od sveta. Amazonke su imale zadatak da čuvaju ljudsku rasu od boga rata Aresa i njegovog pogubnog uticaja na iste. Ares u svojoj srdžbi pobi sve bogove i osta samo Zevs. U odlučujućoj bici, Zevs porazi Aresa, ali i sam biva smrtno ranjen. Svu svoju snagu uloži da napravi oružje Bogoubicu i podari ga Amazonkama u slučaju da se Ares ikada vrati. Prolazili su vekovi i na ostrvu se rodi samo jedno dete Diana, ćerka kraljice Hipolite. Iako bez saglasnosti majke, Diana je trenirala da postane najbolja ratnica, a obučavala je kraljičina sestra Antiopa. Diana je rasla i postajala sve snažnija i spretnija. 
I'm a minor player in my own life story.
Oduvek su me zanimali filmovi koji predstavljaju muzičare ili oni u kojima se glavna tema vrti oko muzike. Iako, recimo, nikada nisam slušao određeni bend, rado ću pogledati priču o njemu, jer me zanima sve ono što ih je inspirisalo, druga strana medalje koja se krila od javnosti, a posredno i socijalni aspekti u kojima su stvarali i radili. Takav je i film 24 Hour Party People, subjektivno omiljeni film u ovom žanru.
Glavni junak ovog filma je Toni Vilson (Steve Coogan u ulozi karijere), čovek koji je osnovao čuvenu izdavačku kuću Factory Records, koja je tokom sedamdesetih i osamdesetih izdavala bendove kao što su Joy Division, New Order i Happy Mondays. Na taj način su Toni i njegova ekipa direktno uticali na britansku muzičku scenu, a samim tim i na popularnu muziku u globalu. Sve je počelo kada su se slučajno zadesili na veoma slabo posećenom nastupu benda Sex Pistols, kada su otkrili novu, revolucionarnu vrstu muzike koja se obraća svima. U filmu 24 Hour Party People Toni Vilson ima ulogu naratora, u kojoj objašnjava uzdizanje i neizbežan pad Factory Records-a.
Svakako najbitniji razlog zbog čega se ovaj film visoko kotira su režiser Michael Winterbottom i scenarista Frank Cottrell Boyce, koji su odradili maestralan posao. Snimili su rad koji ih je očigledno inspirisao, u kome su uživali, sa kojim su se saživeli i u kome niko od učesnika iz pravog života nema nikakvih zamerki. Balansiranjem između informativnih 
Izabel Iper (Isabelle Huppert) je franucka glumica koja je širu popularnost stekla prošlogodišnjem nominacijom za Oskara za film Elle. Međutim, poštovaoci sedme umetnosti i filmova koji se nalaze ispod radara mejnstrima su odavno upoznati sa njenim glumačkim kvalitetima i činjenicom da je njeno učešće u filmu svojevrsni etalon kvaliteta. Takav je slučaj i sa Things to Come, autorke Mia Hansen-Løve, koja je glavnu ulogu pisala sa namenom da je odglumi upravo Izabel Iper.
Njena junakinja Natali, pedesetogodišnja profesorka filozofije iz Pariza, se suočava sa problemima. Na fakultetu se odvija protest protiv vlade, njen suprug Hajnc (koji je takođe profesor filozofije) joj je neveran, izdavač njene knjige razmišlja da raskine ugovor, dok joj majka (Edith Scob) ima svakodnevne napade panike koji se završavaju pozivanjem vatrogasaca. Njen omiljeni bivši student, sanjar Fabijen (Roman Kolinka) koji joj je podrška, se seli na selo i njoj ostaje samo majkina mačka Pandora, na koju je alergična.
U svom petom autorskom filmu, Mia Hansen-Løve nam donosi izuzetno realističnu priču koja se bavi pre svega životnom krizom sredovečne žene, koja se pored razočarenja, obaveza, nepravde i nerazumevanja - napokon oseća slobodno, kao nikad u životu. Iza fasade snažne i pomalo hladne osobe se krije očigledno veoma emotivna žena, koja se pred našim očima rasplače nekoliko puta i sa rezervom uzimamo da njen osećaj slobode pozitivno utiče na nju. Priču o ovoj 