You don't make up for your sins in church. You do it in the streets. You do it at home. The rest is bullshit and you know it.
Kada neko spomene prvi film Martina Skorsezea (Martin Scorsese) mnogi pomisle da se to odnosi na Mean Streets, iako je autor pre njega snimio dva filma (Who's That Knocking at My Door i Boxcar Bertha). Iako ovo nije njegov režiserski debi, postoji više razloga zašto se sa pravom može tako smatrati - pre svega mislim zbog početnih faza razvijanja sopstvenog stila, ali i zbog prve saradnje sa Robertom De Nirom (Robert De Niro), koja će obojici obeležiti karijere.
Radnja filma je smeštena u Malu Italiju u Njujorku i kao centralnog lika ima Čarlija (Harvey Keitel), lokalnog uterivača dugova dobrog srca koji radi za svog ujaka Đovanija. Njegovi prijatelji Majkl i Toni su takođe članovi zajednice, dok se to ne odnosi na Džonija (De Niro) - on skoro svima duguje novac koji ne planira da vrati, dok ga Čarli bezuspešno brani. Između ostalog, Čarli je u vezi Džonijevom sestrom Teresom. Ujak Đovani, koji ne želi da Čarli ima kontakt sa njima, mu nudi posao vođenja restorana, pa naš junak mora da se odluči između napretka u zajednici, ljubavi prema Teresi i zaštitničke nastrojenosti prema Džoniju.
Osim po saradnji sa De Nirom, ovo je prvi film Martina Skorsezea smešten u svet gangstera, u kome se upoznajemo sa osnovama njegovog danas toliko poznatog i prepoznatljivog stila. Pored toga, Mean Streets je, kao jedan od najbitnijih filmova pročitaj više...Mean Streets (1973)
You don't make up for your sins in church. You do it in the streets. You do it at home. The rest is bullshit and you know it.
Kada neko spomene prvi film Martina Skorsezea (Martin Scorsese) mnogi pomisle da se to odnosi na Mean Streets, iako je autor pre njega snimio dva filma (Who's That Knocking at My Door i Boxcar Bertha). Iako ovo nije njegov režiserski debi, postoji više razloga zašto se sa pravom može tako smatrati - pre svega mislim zbog početnih faza razvijanja sopstvenog stila, ali i zbog prve saradnje sa Robertom De Nirom (Robert De Niro), koja će obojici obeležiti karijere.
Radnja filma je smeštena u Malu Italiju u Njujorku i kao centralnog lika ima Čarlija (Harvey Keitel), lokalnog uterivača dugova dobrog srca koji radi za svog ujaka Đovanija. Njegovi prijatelji Majkl i Toni su takođe članovi zajednice, dok se to ne odnosi na Džonija (De Niro) - on skoro svima duguje novac koji ne planira da vrati, dok ga Čarli bezuspešno brani. Između ostalog, Čarli je u vezi Džonijevom sestrom Teresom. Ujak Đovani, koji ne želi da Čarli ima kontakt sa njima, mu nudi posao vođenja restorana, pa naš junak mora da se odluči između napretka u zajednici, ljubavi prema Teresi i zaštitničke nastrojenosti prema Džoniju.
Osim po saradnji sa De Nirom, ovo je prvi film Martina Skorsezea smešten u svet gangstera, u kome se upoznajemo sa osnovama njegovog danas toliko poznatog i prepoznatljivog stila. Pored toga, Mean Streets je, kao jedan od najbitnijih filmova pročitaj više... 
Are you leaving before saturday?
The Bothersome Man je norveški film koji mi je privukao pažnju opisom da je mešavina skandinavskog humora i klasičnih filmova sa temom utopije, kome je dodata mrvica filma Groundhog Day. Opis nije bio daleko od istine i dopali su mi se surrealni humor, oštra satira i priča koja angažuje gledaoca, ali mu ipak fale pojedini detalji koji čine da uživamo u filmu onoliko koliko možda očekujemo.
Film otvara pogled na depresivnog Andreasa (Trond Fausa), koji pruža korak ka šinama metroa. Nakon crnila, on se budi u autobusu koji se nalazi u nekoj pustinji. Na poslednjoj stanici biva površno dočekan i poslat u grad u kome ga čeka monotoni posao računovođe. Andreas shvata da nešto ne štima, ljudi su previše ljubazni i sterilni, nema životne radosti i hrana i piće nemaju ukus. Ubrzo upoznaje ženu i seli se u njenu kuću, samo da bi ubrzo shvatio da je i taj odnos postao hladan i mehanički...
Film je smešten u apsurdno okruženje koje na prvi pogled deluje kao neka vrsta utopije, ali nakon nekog vremena mi shvatamo da autor pravi satiru na moderan život u gradu. Hrana nema ukusa, piće te neće napiti, srdačna prijateljstva ne postoje, socijalni kontakti su isforsirani, teme za razgovor su površne, a seks je bez strasti. Naročito se to odnosi na skandinavske države u kojima monoton posao donosi novac koji se ne može potrošiti, a dosada koja nastaje bezbrižnim i monotonim životom mora negde da se izduva. Zbog toga partnerka 
Pino, fuck you, fuck your fuckin' pizza, and fuck Frank Sinatra.
Svestrani filmski radnik Spajk Li (Spike Lee) je cenjeno ime koje se u svojim radovima bavi političkim problemima crnaca u SAD-u. Između ostalog, smenjuje teme odnosa između rasa, rasne diskriminacije, uticaja medija na svakodnevni život, urbani kriminal, siromaštvo i slično. Film koji ga je lansirao u mejnstrim stvaraoce je Do the Right Thing, drama sa elementima komedije, koja je pokazala pun potencijal Spajka Lija kao jednog od najizraženijih, ne samo crnih, autora u SAD-u.
Radnja je smeštena u jednoj od ulica Bruklina za vreme vrelog sunčanog dana. Bavi se Salom (Danny Aiello), vlasnikom picerije koju vodi već 25 godina i Mukijem (tumači ga Spajk Li), mladim crncem koji radi kao raznosač pica. U poslednjih nekoliko godina komšiluk se drastično promenio i Pinjo (John Turturro), jedan od Salovih sinova, insistira da prodaju piceriju i presele se, što Sal odbija - on sebe vidi kao deo zajednice i ponosan je zbog te činjenice. Međutim, ono što deluje kao zamerka jednog od gostiju ubrzo izvlači frustraciju komšiluka na videlo, a samim tim i nasilje...
Ova kratka trivija ni izbliza ne opisuje bogati i šareni svet dešavanja i likova koji se smenjuju tokom trajanja filma. Spajk Li je želeo da prikaže dosta toga, počevši od karaktera koji izdržava dete i samo želi svoj novac, preko lokalnih blejača i zgubidana, pa sve do ljudi koji vode biznis u kraju u kome, manje ili više, nisu poželjni 
Me, I don't talk much... I just cut the hair.
Kao što sam već desetak puta napisao, filmovi braće Koen (Joel Coen, Ethan Coen) nisu konvencionalni i retko kada se mogu jednostavno objasniti, kroz njihova scenarija se prožima filozofija, ali nijedan film nije dosadan, naprotiv. Egzistencijalizam im je bio najčešča zanimacija (u tom smislu savršeni A Serious Man), a u tom filozofskom pravcu su usmerili i film The Man Who Wasn't There. Ovaj neo-noir počinje kao klasičan triler, ali vremenom zalazi u sasvim neočekivanu teritoriju.
Priča se bavi Edom Krejnom (Billy Bob Thornton), jednostavnim čovekom koji ne komplikuje svoj život i radi kao frizer sa svojim zetom Frenkom (Michael Badalucco). Njegov brak sa suprugom Doris (Frances McDormand) je davno postao niz navika, pa ona ulazi u aferu sa svojim šefom Dejvom (James Gandolfini). Jednog dana, njegovu radnju posećuje zagonetni biznismen koji Edu nudi revolucionarnu poslovnu priliku - u zamenu za deset hiljada dolara će postati tihi partner za podelom zarade 50-50. Eda ta ideja veoma intrigira, ali je problem novac, pa odlučuje da ga nabavi na ilegalan način koji uključuje Dejva i Doris...
The Man Who Wasn’t There ima sve karakteristike klasičnog noira koje uključuju laži, iznudu, ucene ili ubistvo. Nakon uvodnih petnaestak minuta sam mislio da ću pogledati crno-belu verziju njihovog debitantskog filma Blood Simple, međutim oni ne prave korak napred u tom smeru, bar ne u klasičnom smislu. Konkretno mislim 
I have a lot of great distractions outside of acting.
Verovatno niste sa ove planete ukoliko negde na internetu niste naleteli bar na fotografiju Džokera iz drugog dela Nolanove trilogije o Betmenu. Skoro magičan performans Hita Ledžera (Heath Ledger) u toj ulozi je vremenom postao zaštitini znak čitave trilogije, a hajp je dodatno skočio preranom smrću glumca i posthumnom dodelom Oskara za najbolju sporednu ulogu. Autorski trio (Adrian Buitenhuis, Derik Murray i Hart Snider) je došao na ideju da snimi dokumentarac koji bi bliže predstavio ovog čoveka, kao glumca i kao umetnika.
I Am Heath Ledger pruža intiman prikaz svog subjekta, kombinacijom snimaka koje je napravio Hit svojim kamerama i intervjua sa prijateljima, agentom, saradnicima i porodicom pokojnog glumca. Rano detinjstvo u Pertu, pustolovni duh koji ga je doveo do neočekivanog odlaska u SAD, debitantska uloga i to odmah u uspešnom filmu - svi ljudi oko njega su od samog starta znali da je Hit nešto drugačije. Prepun kreativne energije, motiva, ambicije i samokritike, umetnik u klasičnom smislu te reči, radoholik koji deluje kao da nikad ne spava - iskrene reči sagovornika ne ostavljaju mesta sumnji da je Hit Ledžer bio vanserijska ličnost i talenat.
Osim prijatelja i članova porodice, zanimalo me je šta o njemu imaju da kažu kolege glumci, a intervjuisani su Naomi Vots, Ben Mendelson, Emil Hirš, Đimon Hunsu i drugi. Njegov brzi uspeh u Holivudu je potpuno razumljiv, kada se uzmu u obzir 
What do you do when the war you're fighting just can't possibly be won in any meaningful sense? Well, obviously, you sack the guy not winning it and you bring in some other guy.
Netflix je odlučio da se, nakon snimanja serija i finansiranja indi filmova, uključi u trku sa velikim producentskim kućama. U kompaniji je krenula etapa snimanja visokobudžetnih komercijalnih filmova u kojima glavnu ulogu nosi neko sa holivudske A liste. War Machine je jedan od prvih takvih filmova, a u pitanju je satira nastala po ekspozeu Majkla Hejstingsa The Operators, koji se bavio dejstvima američke vojske u Avganistanu, konkretnije generalom Stenlijem Mekristalom koji je u ovom filmu postao general Glen MekMahon.
Gorepomenuti harizmatični i veoma uspešni general nakon Iraka biva poslat u Avganistan, kako bi sredio situaciju u toj zemlji i priveo kraju rat koji traje preko osam godina. Stiže u vojnu bazu kao rok zvezda, ali tamo zatiče umorne i bezvoljne vojnike, kao i političare čiji se planovi razlikuju od njegovih. On želi da dobije rat, što zvuči kao nemoguća misija za sve oko njega, a dodatni problem nastaje kada stručni novinar objavi svoje viđenje čitave situacije...
War Machine je tip filma koji je zanimljiviji zbog onoga što predstavlja i pozadine njegovog snimanja, nego zbog same priče u njemu. Producentski na veoma visokom nivou, ovo satirično predstavljanje fikcionalizovanog Stenlija Mekristala je veoma uverljivo. U prilog tome idu setovi koji su prosto preslikali 
Iako sam veliki ljubitelj DC sveta superjunaka, moram priznati da od čitave ekipe koja čini Justice League, najmanje sam pratio i znam o liku Wonder Woman. Zbog toga sam i željno očekivao njenu filmsku priču u okviru DC filmskog univerzuma. Prethodna dva filma Man of Steel i Batman v Superman: Dawn of Justice su mi, uprkos opštenarodnoj pljuvačini kritike i ostalih koji su im zamerali 1001 stvar, su mi se veoma svidela i o tome sam već pisao. Međutim, DC studio je želeo da popravi svoj status u svetu filma, pa su u WW uradili neke korekcije. To se odrazilo i stavom kritike koji imaju smo reči hvale za ovaj film, ali i finansijski, jer već u prvom vikendu film je zaradio brojne milione. Što se mene tiče, te izmene i dodvoravanje su imale suprotan efekat, ali ajmo redom...
Rajsko ostrvo Themyscira, dom Amazonki, žena ratnica, stvoriše bogovi Olimpa i sakriše ga od sveta. Amazonke su imale zadatak da čuvaju ljudsku rasu od boga rata Aresa i njegovog pogubnog uticaja na iste. Ares u svojoj srdžbi pobi sve bogove i osta samo Zevs. U odlučujućoj bici, Zevs porazi Aresa, ali i sam biva smrtno ranjen. Svu svoju snagu uloži da napravi oružje Bogoubicu i podari ga Amazonkama u slučaju da se Ares ikada vrati. Prolazili su vekovi i na ostrvu se rodi samo jedno dete Diana, ćerka kraljice Hipolite. Iako bez saglasnosti majke, Diana je trenirala da postane najbolja ratnica, a obučavala je kraljičina sestra Antiopa. Diana je rasla i postajala sve snažnija i spretnija. 
I'm a minor player in my own life story.
Oduvek su me zanimali filmovi koji predstavljaju muzičare ili oni u kojima se glavna tema vrti oko muzike. Iako, recimo, nikada nisam slušao određeni bend, rado ću pogledati priču o njemu, jer me zanima sve ono što ih je inspirisalo, druga strana medalje koja se krila od javnosti, a posredno i socijalni aspekti u kojima su stvarali i radili. Takav je i film 24 Hour Party People, subjektivno omiljeni film u ovom žanru.
Glavni junak ovog filma je Toni Vilson (Steve Coogan u ulozi karijere), čovek koji je osnovao čuvenu izdavačku kuću Factory Records, koja je tokom sedamdesetih i osamdesetih izdavala bendove kao što su Joy Division, New Order i Happy Mondays. Na taj način su Toni i njegova ekipa direktno uticali na britansku muzičku scenu, a samim tim i na popularnu muziku u globalu. Sve je počelo kada su se slučajno zadesili na veoma slabo posećenom nastupu benda Sex Pistols, kada su otkrili novu, revolucionarnu vrstu muzike koja se obraća svima. U filmu 24 Hour Party People Toni Vilson ima ulogu naratora, u kojoj objašnjava uzdizanje i neizbežan pad Factory Records-a.
Svakako najbitniji razlog zbog čega se ovaj film visoko kotira su režiser Michael Winterbottom i scenarista Frank Cottrell Boyce, koji su odradili maestralan posao. Snimili su rad koji ih je očigledno inspirisao, u kome su uživali, sa kojim su se saživeli i u kome niko od učesnika iz pravog života nema nikakvih zamerki. Balansiranjem između informativnih 