Utemeljena na istinitim događajima koje je Robert Galager opisao u knjizi Ernie Davis: The Elmira Express, jedna inspirativna životna priča doživela je filmsku ekranizaciju. Iskusni filmski vuk Geri Fleder (Gary Fleder) (Runaway Jury, 2003.) latio se režiserske palice, dok je Čarls Livit zaslužan za adaptaciju literarnog predloška u zanimljivo, dovoljno pitko štivo za veliko platno.
Erni Dejvis (Rob Brown) je nadareni afroamerički momak za sport. Od malih nogu pokazivao je interesovanje za američki fudbal, maštajući o slavi, velikim pobedama, o životu dostojnom opšte priznate sportske zvezde. Tokom srednjoškolske ere, impresivnim partijama na travnatom terenu skrenuo je pažnju brojnih skauta. Ponude za odlazak na neki od uglednih američkih univerziteta pljuštale su na sve strane. Pronicljivi trener Sirakuz Universiteta, Ben Švarcvalder (Dennis Quaid) pribegao je malom triku kako bi talentovanog novajliju privoleo da odabere baš njegovu ekipu. Uz pomoć Džima Brauna, još jednog Afroamerikanca, koji je ostavio dubok sportski trag na ovom univerzitetu, mladi Erni stiže u redove narandžasto-belih.
U periodu od 1958. do 1962. godine, trener je svog pulena odveo pravo na vrh. Titula nacionalnih prvaka i zvanje najboljeg univerziteta u američkom fudbalu, uz priznanje koje se dodeljuje najboljem igraču (prestižni Heismann Trophy) jesu najbolja potvrda, neosporan dokaz da se mukotrpan rad na treninzima višestruko isplatio. Mladiću se smešila blistava profesionalna pročitaj više...The Express (2008)
Utemeljena na istinitim događajima koje je Robert Galager opisao u knjizi Ernie Davis: The Elmira Express, jedna inspirativna životna priča doživela je filmsku ekranizaciju. Iskusni filmski vuk Geri Fleder (Gary Fleder) (Runaway Jury, 2003.) latio se režiserske palice, dok je Čarls Livit zaslužan za adaptaciju literarnog predloška u zanimljivo, dovoljno pitko štivo za veliko platno.
Erni Dejvis (Rob Brown) je nadareni afroamerički momak za sport. Od malih nogu pokazivao je interesovanje za američki fudbal, maštajući o slavi, velikim pobedama, o životu dostojnom opšte priznate sportske zvezde. Tokom srednjoškolske ere, impresivnim partijama na travnatom terenu skrenuo je pažnju brojnih skauta. Ponude za odlazak na neki od uglednih američkih univerziteta pljuštale su na sve strane. Pronicljivi trener Sirakuz Universiteta, Ben Švarcvalder (Dennis Quaid) pribegao je malom triku kako bi talentovanog novajliju privoleo da odabere baš njegovu ekipu. Uz pomoć Džima Brauna, još jednog Afroamerikanca, koji je ostavio dubok sportski trag na ovom univerzitetu, mladi Erni stiže u redove narandžasto-belih.
U periodu od 1958. do 1962. godine, trener je svog pulena odveo pravo na vrh. Titula nacionalnih prvaka i zvanje najboljeg univerziteta u američkom fudbalu, uz priznanje koje se dodeljuje najboljem igraču (prestižni Heismann Trophy) jesu najbolja potvrda, neosporan dokaz da se mukotrpan rad na treninzima višestruko isplatio. Mladiću se smešila blistava profesionalna pročitaj više... 
Stenli Kjubrik (Stanley Kubrick) je definitvno jedan od najvećih (ako ne i najveći) režiser koji je hodao ovom planetom i kult koji se razvio oko njegove ličnosti i njegovih filmova je sasvim razumljiv. Slavu je stekao tokom šezdesetih i sedamdesetih godina kada je svaki njegov film, na neki način, predstvaljao nešto revolucionarno. Njegov poslednji film, koji je snimljen dvanaest godina posle ratnog spektakla Full Metal Jacket i koji čak nije uspeo ni završiti pre svoje smrti, po mišljenju većine kritičara predstavlja korak nazad u njegovoj karijeri. Glavni razlog za to je što Eyes Wide Shut ima onaj šmek mističnog, inovativnog i drugačijeg koji je ukomponovan u tehničko savršenstvo sa karakterističnim stilom gospodina Kjubrika, ali savremena publika, za razliku od one pre četrdeset godina, u većini nije spremna na takav sadržaj.
Scenario se temelji na pripoveci Artura Šiclera, prijatelja Sigmunda Frojda i, na neki način, hroničara seksualnog ponašanja srednje Evrope. Radnja je smeštena u savremeni Njujork, a glavni junak je Vilijam Harford (Tom Cruise), uspešni i bogati lekar koji ima suprugu Alis (Nicole Kidman) i sedmogodišnju čerku. Stvari u njegovom životu se menjaju kada sa suprugom ode na žurku ekscentričnog milionera i prijatelja Viktora, na kojoj oba supružnika na kratko vreme osete čari vanbračnog života. Nakon žurke Alis priznaje svoje seksualne fantazije, ali zbunjeni Viktor izlazi iz stana kako bi razmislio o svemu, ne sluteći 
Let me tell you something: you don't let anyone come between us. Nothing tears us apart. In Greek mythology, the Titans were greater even than the Gods. They ruled their universe with absolute power. Well that football field out there, that's our universe. Let's rule it like Titans.
Dok mi definitivno živimo u svetu pogrešnih ili, kako bi pojedini rekli, iskrivljenih vrednosti, a neki bi otišli tako daleko i rekli bi da su prave vrednosti potpuno nestale, smatram da barem kroz film možemo da oživimo/proživimo te prave i istinske vrednosti ili bar njihov duh. Ova biografska sportska drama sadrži samu esenciju tih pravih vrednosti. Ovo je vrhunski (ako ne i najbolji) film u ovom domenu jer, za razliku od sličnih ostvarenja, nema nijedne mrlje koja bi se istakla i pokvarila ukupni dojam. Ipak, ovaj film nije usamljen u toj svojoj bitnosti. Moneyball o kome sam ranije pisala, ili Any Given Sunday su takođe odlični primeri ovakvih jakih biografskih drama. Nažalost, mi danas živimo (hteli mi to priznati ili ne) u vremenu kada je sve postalo interes u bilo kom obliku, koji je preuzeo primat u svim sferama života, a posebno u sferi sporta. Zato je ovaj film sjajna prilika da se vratimo korenima pravih vrednost i značenja sporta - pravog duha igre tima. Kako reče moj prijatelj, ovaj film je pravi kontrast današnjem sportu - nije sirova snaga, nego srce.
Mesto dešavanja radnje je grad Aleksandrija, država Virdžinija, 1971. godine, vreme rasnih nemira. Zbog provođenja 
U mom filmskom notesu, pod stavkom Skandinavci, prva reč je kvalitet. To je sa razlogom, jer većina filmova i serija koje dolaze sa severa su prvenstveno kvalitetne, ali isto toliko zanimljive, uzbudljive, prilično originalne i sa prepoznatljivim šmekom kojim odišu sva njihova filmska ostvarenja. Tu se posebno ističu krimi sadržaji, serije i filmovi (Borgen, Forbrydelsen, Milenium triologija, itd) kao i pisci istih, koji su nakon velikog domaćeg uspeha postali svetski hit, a mnogi doživeli i američke ekranizacije sa poznatim Holivudskim glumcima. Pored krimi žanra, sever je sam po sebi prostranstvo gde su se iznedrile mnoge legende, mitovi i fantastične priče, sa isto tako fantastičnim bićima, koje oduzimaju dah. Zamislite sreću, ako ste ljubitelj oba žanra, kad naiđete na seriju koja sve navedeno ima u sebi. Upravo takva je ova, o kojoj danas pišem.
Eva Tornblad (Moa Gammel) radi kao pregovarač u specijalnim snagama stokholmske policije. Iznenada dobija poziv da joj je preminuo otac i da će morati da se vrati u rodni grad Silverhojd, kako bi rešila stvari oko nasledstva. Taj povratak neće biti ni malo lagan jer Eva nije razgovarala sa ocem godinama, a sve nakon nestanka njene ćerke Josefine pre osam godina. Josefina je iznenada nestala dok su bile na izletu u obližnjoj šumi i Eva veruje da je oteta, iako su zvaničnici zatvorili slučaj proglašivši da se Josefina utopila, mada telo nikada nije nađeno. Eva se vraća u Silverhojd odlučna da iskoristi 
Kada možeš da prestaneš, ti ne želiš, a kada želiš da prestaneš, ti ne možeš.
Ovo je premisa nimalo vesele drame, istrgnute iz životne kolotečine. Razmatra onaj period života koji se obično pamti po mnogim lepim stvarima. Mladost ume da ispuni želje i oživi snove, mada nekad zna da bude i surovo podmukla. Da izneveri i odvuče na stranputicu, navede na poroke, odakle je teško pronaći izlaz. Inspirisan romanom Candy: A Novel of Love and Addiction, australijski reditelj Nil Armfild (Neil Armfield), uz podršku koju mu je dao autor Luk Dejvis, adaptirao je književni predložak u sugestivan narativ.
U fokusu su dvoje mladih, lepih i zaljubljenih ljudi. Mladić Den i devojka Kendi su puni života, dve spojene srodne duše sličnih pogleda na život. Dele zajedničko interesovanje prema umetnosti, što im uliva (varljivu) nadu da ih možda čeka neka lepša budućnost. Mladi par potiče iz neke srednje klase i njih dvoje nemaju baš puno mogućnosti da sebi priušte fensi garderobu, nova luksuzna kola ili da posećuju prestižne zabave. Skromno žive, a za sreću i širok osmeh na licu dovoljna su neka sitna zadovoljstva.
Životni stil umetnika povremeno gubi vezu sa stvarnošću, okreće se razvijanju duhovnosti, bavi se iracionalnim temama. Neobavezujući način življenja podstiče radoznalost, sklonost ka eksperimentisanju, a to je odavno utabana staza koja vodi u svet narkomanije. U kratkom vremenskom periodu, mladi par podleže čarima raznih opijata, tako 
Svet je poslednjih godina pod opsadom, ili da kažem invazijom. Bića sa raznoraznim arsenalom supermoći, ili sa supermoćnom voljom zauzela su ogromnu teritoriju i napravila uporišta. Njihova moć sve više raste, kao i brojnost. Sve pretpostavke, da tom rastu i sili jednom mora doći kraj, kao što je svakoj imperiji došao kraj, ne piju vode, još uvek. Još uvek suvereno vladaju i šire se. Naravno, govorim o svetu filma i dominaciji sadržaja, što filmskih, što serijskih, o superherojima iz Marvelovog ili DC sveta. Lično želim da vladavina još potraje i da što kvalitetnije rade to što rade. Jedna od serija koju sam željno isčekivao je i ova o kojoj danas pišem.
Dardevil je junak iz Marvelovog univerzuma, koga je stvorio Sten Li. Svoje super moći dobio je kao dečak, nakon nesreće u kojoj je izgubio vid. Međutim, taj gubitak mu je doneo mnogo više nego što je uzeo. Sva ostala čula su postala superosetljiva, a on, nadmoćan u odnosu na ostale obične smrtnike, postao je superheroj. Inače, kada ne nosi svoj kostim, Dardevil je advokat Mat Murdok, koji brani one koje nema ko da brani, a kada pravda nestane u koruptivnim sudovima, Mat oblači svoj kostim i donosi pravdu onima koji je zaslužuju.
Godine 2003. Dardevil je kročio i u svet filma, gde ga je igrao Ben Aflek, a mnogi žele da zaborave da je i snimljen. Dvanaest godina kasnije Dardevil se opet pojavljuje na ekranima, ovaj put malim, u istoimenoj seriji koju nam je doneo Netflix. Sezonu od 13 epizoda 
Na dalekom istoku, negde u Mandžuriji tokom 30-tih godina prošlog veka, pratimo avanture trojice Korejanaca u nadmetanju koje ima za cilj da se dođe u posed mape. Stare, pomalo izbledele, ali jako dragocene, s obzirom da otkriva lokaciju davno sakrivenog blaga. Tae-goo (Čudni) je dobrodušni lopov kome polazi za rukom da ukrade mapu od japanskih državnih činovnika, tokom tipične razbojničke sačekuše. Vođa odmetnika, zloglasni Chang-yi 'Loši) je plaćenik spreman na sve samo da se dokopa mape. Do-won (Dobri) je uporni lovac na ucenjene glave, kome će nepredviđene okolnosti omogućiti da se nađe na tragu obojici bandita.
Gubitak mape imaće za posledicu mobilizaciju jakih formacija japanske vojske (u to vreme Mandžurija i celokupna Koreja bile su pod japanskom okupacijom), s ultimativnim zadatkom da se obavezno povrati ono što je nesmotreno izgubljeno. Kada se vest o ogromnoj količini blaga munjevito proširi na Crnom tržištu, u trku kreće i opasna kineska banda.
Sjajni korejski režiser Dži-Vun Kim (Jee-Woon Kim) (A Bittersweet Life) stalno pomera granice tako što unosi sveže ideje i ubrizgava duh kreativnosti u sopstvenim filmskim projektima, nezavisno od žanrovskog opredeljenja. Ovog puta uradio je obradu Leoneovog vesterna na inovativan način, pridržavajući se, naravno, esencijalnog okvira originalnog narativa. Krajnji rezultat je pitko filmsko štivo u kome mogu da uživaju svi poštovaoci nekonvencionalnog akcionog žanra. Bravurozno režirane 
In the future, this will all be very, very real.
Da bi moj sveži utisak o pogledanoj prvoj sezoni ove sci-fi/triler/misteri serije koja nam dolazi iz SYFY-a bio kompletan morala sam se podsetiti sjajnog sci-fi trilera 12 Monkeys iz devedesetih od koga je sve počelo. Da razjasnimo, ova serija se samo bazira na ovom filmu i to im je jedino zajedničko uz naslov. Serija nije rimejk filma kako mnogi misle (ili očekuju), niti prati dešavanja iz filma. Skoro sve je postavljeno drugačije i radnja se rasipa u više intrigantnih i zanimljivih pravaca. Pokušaću vam u osvrtu dočarati koji su to pravci i pluseve da pogledate ovu sci-fi seriju jer ona to itekako zaslužuje.
Radnja serije počinje u apokaliptičnoj budućnosti u 2043. godini, nakon što je modifikovani virus kuge skoro potpuno izbrisao čovečanstvo. Preživeli su samo pojedini, tzv. imuni koji su organizovani u grupe, ali kojima opet preti izumiranje jer virus sa godinama mutira i postaje nepobediv. Grupa preživelih naučnika na čelu sa kontroverznom Katrinom Džouns (Barbara Sukowa) uspeva da napravi vremensku mašinu koja je možda spas čovečanstva. Džejms Kol (Aaron Stanford) i Hose Ramse (Kirk Acevedo), prijatelji koji samostalno i jedva preživljavaju u okrutnom vremenu apokaliptične budućnosti, u potrazi za mirnim skrovištem dospevaju kod Katrine. Nakon dosta neuspešnog testiranja, žrtava i veoma iscrpne potrage za idealnim vremenskim putnikom, Katrina u Kolu, zbog poruke iz prošlosti, prepozna idealnog 