Samo oni koje voliš te mogu istinski povrediti.
Ksavier Dolan (Xavier Dolan) je moje poslednje režiserko otkrovenje koje mi se toliko sviđa da ne mogu da ne spomenem prvo njegovo ime i time započnem ovaj osvrt. Ovaj mladi kanadski režiser, scenarista i glumac je pretalentovani filmski radnik, sa toliko upečatljivim i prepoznatljivim režiserskim stilom, a opet tako svojstvenim samo njemu i totalno drugačijim od svih ostalih. Emocije koje nam on prenosi svojom režijom preko svojih filmova su toliko dobro ispoljene, direktne, realne, ogoljene, bez ulepšavanja, čiste - bile negativne ili pozitivne. Da li ovaj dvadesetpetodišnjak energiju crpi iz ličnih iskustava ili su plod njegove mašte, nebitno je, dokle god kod nas izaziva ovako jake reakcije.
Nekada imam osećaj da čak i previše razume ovo što režira i da time stvara sliku da preteruje, ali me (kasnije) uvek ućutka nekim novim momentom u nekom njegovom filmu koji je sušta prikazana realnost. Ovo je prvi njegov film u kome se udaljio od svoje (seksualne) opredeljenosti (naime, Dolan je gej i to posmatra kao normalnu, ustaljenu pojavu koja odavno nije tabu tema i tako je predstavlja ) i, iako Mommy ima njegov prepoznatljiv edipovski kompleks i možda jedan momenat, bljesak, naznaku lezbejske napetosti između dve glavne glumice, ovo je ipak korak dalje u njegovom radu jer počinje da se bakće dubioznijim režiserskim pristupom filmu, što mene jako raduje.
Dian (Anne Dorval) je samohrana majka, udovica u pročitaj više...Mommy (2014)
Samo oni koje voliš te mogu istinski povrediti.
Ksavier Dolan (Xavier Dolan) je moje poslednje režiserko otkrovenje koje mi se toliko sviđa da ne mogu da ne spomenem prvo njegovo ime i time započnem ovaj osvrt. Ovaj mladi kanadski režiser, scenarista i glumac je pretalentovani filmski radnik, sa toliko upečatljivim i prepoznatljivim režiserskim stilom, a opet tako svojstvenim samo njemu i totalno drugačijim od svih ostalih. Emocije koje nam on prenosi svojom režijom preko svojih filmova su toliko dobro ispoljene, direktne, realne, ogoljene, bez ulepšavanja, čiste - bile negativne ili pozitivne. Da li ovaj dvadesetpetodišnjak energiju crpi iz ličnih iskustava ili su plod njegove mašte, nebitno je, dokle god kod nas izaziva ovako jake reakcije.
Nekada imam osećaj da čak i previše razume ovo što režira i da time stvara sliku da preteruje, ali me (kasnije) uvek ućutka nekim novim momentom u nekom njegovom filmu koji je sušta prikazana realnost. Ovo je prvi njegov film u kome se udaljio od svoje (seksualne) opredeljenosti (naime, Dolan je gej i to posmatra kao normalnu, ustaljenu pojavu koja odavno nije tabu tema i tako je predstavlja ) i, iako Mommy ima njegov prepoznatljiv edipovski kompleks i možda jedan momenat, bljesak, naznaku lezbejske napetosti između dve glavne glumice, ovo je ipak korak dalje u njegovom radu jer počinje da se bakće dubioznijim režiserskim pristupom filmu, što mene jako raduje.
Dian (Anne Dorval) je samohrana majka, udovica u pročitaj više... 
Nisam preveliki fan drama vezanih za sudnicu, ali glavni tandem glumaca Robert Dauni Džunior (Robert Downey Jr.) i Robert Duval (Robert Duvall) su prevagnuli da odvojim 140 minuta i pogledam ovo ostvarenje. Pre samog gledanja nisam imao nikakve informacije u vezi filma, pa sam na osnovu naslova i postera zaključio da će se radnja dešavati samo u sudnici. Ono što sam dobio je u neku ruku prevazišlo moja očekivanja, ali me je u pojedinim segmentima i razočaralo.
Na samom početku filma se upoznajemo sa Henkom Palmerom (Dauni Jr.), uspešnim advokatom koji se nalazi pred razvodom. Usred suđenja saznaje da mu je preminula majka, i odlazi na sahranu u rodno mesto koje nije posetio preko dvadeset godina. Tamo se susreće sa ocem Džozefom (Duval) koji je lokalni uticajni sudija i glavni razlog za Henkov odlazak od kuće, i dvojicom braće. Sticajem okolnosti Džozef biva optužen i Henk odlučuje da ga brani iako ne nailazi na veliku podršku oca, a taj proces će učiniti da se Henk vrati u prošlost i ponovo poveže sa svojom porodicom.
Prvi utisak koji sam stekao je da je centralna radnja oko koje se vrti film, dešavanja u sudnici i optužba sa kojom se suočava Džozef, neubedljiva, mlaka i preterano klišeizirana. Pogledao sam više epizoda detektivskih serija čija su suđenja bila više nabijena emocijama, neizvesnija i atraktivnija. Nekako je taj sudski proces bio više poveznica koja se bavila porodičnim odnosima, konkretno odnosem oca i sina. Taj deo scenarija 
Ugledni britanski filmadžija Mike Leigh (Mike Leigh), vlasnik sedam nominacija za Oskara, predstavio je prošle godine u Kanu svoj najnoviji projekat. Reč je o biografskoj ekranizaciji kontroverznog britanskog slikara. Joseph Mallord William Turner, zahvaljujući impresivno naslikanim pejzažima (preovlađuju motivi s mora poput jedrenjaka i luka, sa naslikanim stenama u pozadini), nametnuo se kao jedan od vodećih predstavnika romantizma sa početka XIX veka.
Koncept priče fokusira se na poslednjih 25 godina života, na vreme kada je slikar ostao bez oca sa kojim je bio snažno povezan. Pratimo njegova česta putovanja u stalnoj potrazi za inspiracijom, jer je ovaj neobuzdani umetnički duh uvek stremio nečem novom, drugačijem, progresivnijem. Bio je od onih slikara koji nije podlegao čarima samozadovoljstva, ubeđen da radi uzvišenu stvar i tako ostavlja neizbrisiv trag iza sebe.
Prikazan kao osobenjak, tip koji gotovo da ništa nije osećao prema bivšoj ženi i dvema ćerkama, totalno posvećen četkici i platnu. U skromnom ljubavnom životu, bilo je mesta za dve žene koje su povremeno probudile emocije i rasplamsale strast kod matorog Turnera. Prva je njegova služavka Hana (potajno zaljubljena u njega), a druga vlasnica pansiona i udovica, Sofia But, sa kojom se neočekivano pronašao kada je već bio u zenitu umetničke karijere, ali i blizu silaska sa životne pozornice.
Mada je imao zavidan renome u visokim krugovima, bio miljenik aristokratije i novokomponovanih 
Kanadski sineasta Jean-Marc Vallee (Jean-Marc Vallée), nakon izvrsnog Dallas Buyers Club, opet se oglasio filmom koji je izazvao veću pozornost kako kod publike, tako i kod kritike. Sada je reč o egzistencijalnoj drami utemeljenoj na istinitim događajima, opisanim u autobiografskom bestseleru Cheryl Strayed Wild: From Lost to Found on the Pacific Crest Trail. Od popularnog književnog predloška, renomirani britanski pisac Nick Hornby sročio je jedan duboko ličan, emotivni narativ o ženi u potrazi za izgubljenim smislom života.
Cheryl Strayed traži način da pokrene svoj život ispočetka i proba da bolnu prošlost ostavi iza sebe. Samodestruktivan životni stil izgrađen na promiskuitetnim avanturama za jednu noć s nepoznatim muškarcima, eksperimentisanjem s drogama, otuđenjem od rođenog brata, odveo je mladu ženu u haos koji joj oduzeo dostojanstvo, vlastiti identitet i bilo kakvu vezu s realnošću. Očajnička potreba za promenom kako bi probala da preboli smrt voljene majke, raspad braka i prevaziđe narkotičku zavisnost, navešće je na pomisao o nemogućoj misiji. Cheryl donosi ishitrenu odluku da sama krene u pustolovinu. Bez ikakvog iskustva, naoružana jakom voljom i ženskom upornošću, odlučno kreće da prepešači blizu 2000 km na Stazi pacifičkih vrhova (Pacific Crest Trail), od pustinje Mojave preko Kalifornije i Oregona, sve to do Mosta Bogova u državi Washington.
Tematika kojom se bavi ambiciozni režiser nije ništa novo, niti originalno. 
Od Estonije, preko Letonije (Latvije), putem razvijenih i utabanih filmskih traka, poput ruskog plinovoda, znatiželja me je dovela do jedine preostale Baltičke zemlje kojoj moje oči barem na ekranu nisu ukazale poštovanje. Država pre svega poznata po košarkaškim gorostasima i, ako se u obzir uzme geografsko ležiste te po površini najveće baltičke zemlje, predstavljena je kroz dosta živahne boje nacionalne zastave. Dok su me estonski filmovi prijatno iznenadili, jedini latvijski koji sam pogledao razočarao, nekako sam imao osećaj da od litvanskog isto tako neću dobiti mnogo šta.
Retki su primeri kada čovek s guštom i osmehom na krajičku usana priznaje da je fulio u pretpostavkama, potpuno, debelo i to za 180 stepeni. Ovaj film me je razdrmao poput zvečke, oduševio i ostavio prikovanim za sedlo upijajući me u noćnu avanturu po drumovima prekrasnog Vilniusa i njegove šumovite okoline (IMDB navodi da se snimalo i u Nemačkoj, pa je vrlo moguće da su te šumske epizode snimljene upravo tamo), razbijajući monotoniju tri glavna lika zarobljena strogim rasporedom ustaljenih navika iz čijih utroba vonja zaspala inicijativa nekada poletnih ljudi koji su se očito prepustili životnoj rutini.
Tadas je čovek tridesetih godina. Upravo ga upoznajemo u trenutku kada postaje svestan da majstori, koji su prethodno uzeli avans za opravku stana, neće doći. Njegovoj ženi kao da je to prirodan sled događaja jer od jednog neaktivnog, povučenog i nezainteresovanog 
Rimejk, kopija, plagijat, prerada, nova verzija. Za neke ljude ovih pet izraza znače isto i često se brkaju, ali oni to nisu. Ne mislim davati ponaosob definiciju svakog, ali mislim razjasniti da ovaj film nije rimejk, nije ni kopija, ni plagijat. Kada bi od reči prerada i nova verzija napravili novu reč dobijamo tačnu definiciju ovog projekta. Dakle, radi se o novoj (u ovom slučaju američkoj), prerađenoj (u nekim segmentima u smislu poboljšanja i inovacije) verziji belgijskog trilera Loft iz 2008. godine. Istog režisera, istog scenariste na kraju krajeva istog filma, a samo različite glumačke postave.
Priča filma je većini poznata. Pet oženjenih prijatelja Vinsent, Kris, Luk, Marti i Filip tajno dele iznajmljeni luksuzni stan u gradu za svoje potencijalne ljubavne afere. Njihova tajna postaje najgora noćna mora kada otkriju telo ubijene nepoznate žene u stanu i shvataju da je neko iz grupe verovatno umešan u ubistvo. Postaju paranoični i svaki od njih sumnja u onog drugog. Sve im se ruši, prijateljstvo je na teškom testu iskušenja i lojalnosti, a njihovi brakovi, zapravo životi, prete da im se sruše kao kula od karata dok strah, sumnja i smrt počinju da preovladavaju nastalom situacijom.
Nepotrebna halabuka, neodobravanje, neverica, unapred formiran negativan stav - sve su to popratne pojave jednog ovakvog projekta. Da, ovo ostvarenje to jeste - ovakav projekat, ali i nije. Rimejk ovog belgijskog trilera je urađen ranije, od strane Holanđana, 2010. 
Jedna bolesna ljubavna priča, premisa je inovativne ekranizacije romana Džona Grina. Mladi američki režiser, Josh Boone (Stuck in Love, 2012.) potpisuje nekonvencionalnu priču o ljubavi dvoje mladih, čija krhka veza prkosi oštrici smrti.
U fokusu priče je Hejzel (Shailene Woodley), tinejdžerka koja hoda na tankoj ivici između života i smrti (karcinom je zahvatio njena pluća). Kada na nagovor roditelja nevoljno pristane da se pojavi u Grupi za podršku mladima obolelim od raka, neočekivano pronalazi ljubav svog života. Gas (Ansel Elgort) je vedar osamnaestogodišnjak, bivši košarkaš, koga je rak kostiju odvojio od parketa. Dvoje mladih otkrivaju da imaju puno sličnosti (pored zlokobne prirode bolesti), istovetan smisao za humor, hrabrost da se suoče s kosmičkom sudbinom, ma koliko ona izgledala surovo i beznadežno. Kroz intenzivno druženje proživljavaju divne zajedničke trenutke, uspostavljaju duboku emotivnu vezu, podjednako deleći strast za životom.
Holivud se uzda u mlade, u tinejdžere, dajući im čarobnu moć da dirnu naša srca, razgale našu dušu. Osvežavajući pristup u oživljavanju brutalno realistične životne priče dao je više nego zavidan rezultat. Pa u čemu je tajna takvog pristupa? Tajna je u sposobnosti suptilne režije da emotivno oboji svaki segment filma, držeći praktično u svakom kadru dvoje mladih ljudi, a njih dvoje su spontani, prirodni, nekad vedri i nasmejani, a ponekad tužni i depresivni. Ne traže sažaljenje, 
Posle godinu dana stiže i nastavak animiranog hita Planes. Polazeći od premise kad svi ostali odlete, heroji dolete, pratimo nove avanture simpatičnog avio-trkača. Reditelj Roberts Gannaway (Secret of the Wings, 2012.) angažovan je da napravi drugačiji animirani film od prvenca, u pokušaju da predstavi Dastija Kropopera u potpuno novom izdanju. Daleko od blještavih reflektora, tapšanja po ramenu, olako uručenih komplimenata i svega ostalog što prati istinske šampione osuđene da uživaju u zasluženoj slavi.
Jeffrey M. Howard i reditelj su autori priče od koje je iskonstruisan scenario koji razmatra drugu šansu, ispituje prelomne trenutke kada jednostavno shvatimo da je potrebno da stavimo tačku na jedno poglavlje i krenemo dalje da ispisujemo nove stranice našeg života. Ambiciozni tim iz DisneyToon Studios, uz podršku kolega (Prana Animation Studios), uložili su u projekat $50,000,000 zagrejani optimizmom da ponove više nego povoljan box office rezultat prvenca (zaradio preko $90,000,000).
Dasti je miljenik javnosti i svuda je dobrodošao. Naročito ga vole i poštuju u rodnom mestu. Kada doživi nezgodu na treningu, saznaje gorku istinu. Oštećen mu je menjač, što znači da neće više moći da maksimalno optereti motor. Da li je to iznenadni kraj jedne blistave sportske karijere? Tvrdoglavo odbijajući da prihvati sumornu realnost, Dasti izazove požar i ugrozi čitav kraj. Mučen osećajem krivice, tihom grižom savesti, naš heroj odlazi u nacionalni 