U to vreme snimale su se tri vrste komedija. Sofisticirane, sentimentalne, anarhističke i kasnije screwball komedije. U svakoj formi Grant se snalazio jako dobro iako je preferirao sentiment sa dozom skrubola. Sofisticirane komedije su komedije snimane u aristokratskim i rafiniranijim sredinama, koje je prije svega utemeljio Ernst Lubič i Ruben Mamulian. Sentimentalne su se snimale pretežno u provinciji ili su bile smeštene u prigradske sredine, ali pre svega u centru zbivanja su ustoličavale porodicu i obične ljude sa svim manama i vrlinama. Zvezda takvih fimova bilo je čudo od deteta Širli Templ. Anarhističke komedije su pre svega naslednici slepstika, smeštene u urbane sredine, skoncetrisane na samog glumca i njegove verbalne i fizičke dosetke. Nosioci takvih komedija bili su braća Marks i Stenlio i Olio.
Skrubol je nekako objedinio sve te značajne karakteristike prethodnika i bazirao se na muško-ženske odnose i sukobljavao ih na društvenim i kulturološkim razlikama. Postavljao ih je uglavnom u urbane sredine, mada bi ih često usled zaigranosti ubacio u neke nezgodne situacije na periferiji, gde bi parodirao to ušminkano građanstvo i navodio ga na improvizaciju, dosetke i gegove ne narušavajući taj visoki ritam. Baš u takvim filmovima Grant se osećao kao riba u vodi, ali morale su proći još tri godine pre nego što je snimio svoj prvi uspešni skrubol. Na privatnom planu iza sebe je imao već jedan brak sa kolegicom iz iste branše Virdžinijom Čeril pročitaj više...Cary Grant – Šarmer sa dozvolom (2/5)
U to vreme snimale su se tri vrste komedija. Sofisticirane, sentimentalne, anarhističke i kasnije screwball komedije. U svakoj formi Grant se snalazio jako dobro iako je preferirao sentiment sa dozom skrubola. Sofisticirane komedije su komedije snimane u aristokratskim i rafiniranijim sredinama, koje je prije svega utemeljio Ernst Lubič i Ruben Mamulian. Sentimentalne su se snimale pretežno u provinciji ili su bile smeštene u prigradske sredine, ali pre svega u centru zbivanja su ustoličavale porodicu i obične ljude sa svim manama i vrlinama. Zvezda takvih fimova bilo je čudo od deteta Širli Templ. Anarhističke komedije su pre svega naslednici slepstika, smeštene u urbane sredine, skoncetrisane na samog glumca i njegove verbalne i fizičke dosetke. Nosioci takvih komedija bili su braća Marks i Stenlio i Olio.
Skrubol je nekako objedinio sve te značajne karakteristike prethodnika i bazirao se na muško-ženske odnose i sukobljavao ih na društvenim i kulturološkim razlikama. Postavljao ih je uglavnom u urbane sredine, mada bi ih često usled zaigranosti ubacio u neke nezgodne situacije na periferiji, gde bi parodirao to ušminkano građanstvo i navodio ga na improvizaciju, dosetke i gegove ne narušavajući taj visoki ritam. Baš u takvim filmovima Grant se osećao kao riba u vodi, ali morale su proći još tri godine pre nego što je snimio svoj prvi uspešni skrubol. Na privatnom planu iza sebe je imao već jedan brak sa kolegicom iz iste branše Virdžinijom Čeril pročitaj više... 
Pod veoma svežim i jakim utiskom pišem osvrt za ovaj film. Iako nisam sigurna ni da li sam ga u potpunosti shvatila na pravi način, ali jedno je sigurno - ovaj film zahteva da se pogleda više puta jer nekako odaje premisu da ćete svakim novim gledanjem otkriti nešto novo (bitno) za kompletnu i potpunu sliku filma. Uz par naslova, ovo je meni bio jedan od najiščekivanijih filmova ove godine i u potpunosti je ispunio moja očekivanja.
Priča prati neimenovanog vremenskog agenta (Ethan Hawke) koji putuje kroz vreme i sprečava zločine. Zbog kompleksnosti putovanja kroz vreme svako novo putovanje nosi sa sobom trajne posledice, kako psihičke, tako i fizičke koje se sve više odražavaju na njega. Na svom poslednjem zadatku on će se naći u poteri za jedinim zločincem, izvesnim Frizl Bomberom koji mu je izmicao tokom cele njegove karijere kao agenta, i koga nikada nije uspeo uhvatiti iako mu je zadnji put bio jako blizu. Zbog toga se odlučuje na zadnji, najrizičniji način, regrutujući novajliju da pokuša da ga konačno uhvati, iako zna da će to najverovatnije da rezultirati potpuno drugačije.
Ovaj australijski sci-fi triler je baziran na priči All You Zombies autora Roberta Heinleina. Film su režirala braća blizanci Spirig, Majkl i Piter (Michael Spierig, Peter Spierig), Australijanci nemačkog porekla koji su zaslužni za akcioni horor Daybreakers iz 2009. godine koji mi se takođe jako svideo. Tom filmu su svi priznali originalnu i veoma zanimljivo zamišljenu, 
S vremena na vreme, kada mi je novih ostvarenja preko glave, a posebno kada u svim tim novim ostvarenjima ne mogu naći ništa posebno, drugačije, originalno ili nesvakidašnje, napravim izlet ka decenijama staroj kinematografiji. Možda se mnogi neće složiti, ali tada su filmovi bili prava umetnost i stvorena su neka neprolazna dela koja povremeno treba pogledati i prisetiti se da je i film nekada bio umetnost. Danas je to većinom snimanje isključivo radi novca, slave, popularnosti. Ubacite malo efekata, neku dobru žensku ili tipa, popularne muzike i idemo zaraditi neki dinar. Sve se manje snimaju filmovi kako bi se iskazala neka ideja, ukazalo na neki problem i slično. Naravno, ima i takvih filmova, ali među popularnim filmovima preretko i sve manje.
Tako sam odgledao film iz 1971. godine, po imenu Johnny Got His Gun koji je režirao i scenario napisao Dalton Trambo (Dalton Trumbo), a predstavlja filmsku adaptaciju novele koju je napisao 1938. godine. U oba slučaja napravio je pun pogodak jer su i novela i film ocenjeni izuzetno dobro kako od publike tako i kritike. Inače, Trambo je svim filmofilima poznat po svom bogatom radu kao scenarista i potpisuje hitove kao što su Spartacus, Papillon, Always itd.
Krenuću sa stihovima lično jedne od najdražih pesama grupe Metalika, koja je i napisana prema gore pomenutoj noveli: Darkness imprisoning me, All that I see, Absolute horror, I cannot live, I cannot die, Trapped in myself, Body my holding cell.
Dakle, Prvi Svetski 
Za razliku od Tima Bartona, o čijem je stvaralaštvu bilo reči često na ovom sajtu, Ves Anderson (Wes Anderson) je reditelj koji me svakim svojim naslovom iznova iznenadi (i veliki Skorseze, sudeći po tekstu koji je napisao za Esquire još davne 2000. godine, deli moju emociju.) Istina, i njemu mnogi prebacuju da se ponavlja, da slične čudnovate likove provlači kroz celu svoju filmografiju, ali njegovi filmovi, bar po meni, imaju taj redak i važan kvalitet koji Ameri nazivaju rewatchability. Takav, nanovogledljiv film je i Moonrise Kingdom, prvi njegov rad od animiranog The Fantastic Mr. Fox.
Godina je 1965. Sem, koga igra mlađani debitant Gilman, siroče je koga su staratelji, ne bi li ga se otarasili, poslali u izviđački kamp Ajvanho. Kad na izvedbi Britnovog Nojevog Potopa on upozna Suzi (Kara Hayward), povučenu knjišku moljčicu iz disfunkcionalne porodice, njihovi ranopubertetski svetovi se sudaraju, pa oni donose odluku da zajedno pobegnu od sveta, iako im ostrvce na kojem žive, Nju Penzans, ne ostavlja mnogo prostora za skrivanje. Nestanak dvoje zaljubljenih odmetnika ubrzo biva primećen, pa se vođa izviđača (veliko dete Edward Norton), uz pomoć svoje skautske družine, daje u poteru za njima. Hajci se pridružuju i Suzini roditelji čiji su odnosi zahladneli (Bill Murray i Frances McDormand), ali i lokalni pajkan (Bruce Willis u neobično emotivnom izdanju), koji je, uzgredbudirečeno, i ljubavnik Suzine majke. Celoj priči čudan ton daje nadolazeća 
Piter Deveru (Pierce Brosnan) je penzionisani CIA-agent. Lozana je mesto gde se skrasio, jer je to sredina gde se mirno živi i gde on hoće da pronađe izgubljeni duševni mir. Kada dobije ponudu od bivšeg saradnika Henlija (Bill Smitrovich) da iz Moskve izvuče dugogodišnjeg doušnika, Deveru prihvata, jer se radi o ženi koju je nekada davno zavrbovao da špijunira u interesu Ujka Sema. Natalia Ulanova (Mediha Musliovic) je svesna da joj je život ugrožen, jer ima pouzdane kompromitujuće dokaze, dovoljne da unište političku karijeru ambicioznog ruskog moćnika, koji pretenduje da preuzme presto u Kremlju i postane novi predsednik majčice Rusije. Pošto misija izvlačenja propadne i Natalia bude hladnokrvno likvidirana, Deveru kreće u osvetnički pohod, s ciljem da razotkrije krivce i primereno ih kazni, držeći se principa oko za oko, zub za zub.
Serijal špijunskih romana Bila Grendžera (There Are No Spies) iz osamdesetih godina prošlog veka, poslužio je kao zgodan literarni predložak koji su dvojica saradnika, Majkl Finč i Karl Gajdusek, pažljivo adaptirali u aktuelnu geopolitičku situaciju, u savremeno doba kada iznova vaskrsavaju aveti Hladnog rata, zaoštravajući odnose između Istoka (Rusije) i Zapada (USA i njeni vazali iz EU). Posledica toga jeste moderan špijunski triler, smešten u Beogradu, mestu koje po svemu sudeći (tako barem smatraju brojni vojno-politički analitičari) postaje nova linija fronta, u stalnoj i za mnoge smrtnike nevidljivoj 
Brendon (Michael Fassbender) je privlačan muškarac u zrelim tridesetim koji nije stanju da kontroliše svoje seksualne nagone. Kompulsivno zavisan od seksa, Brendon svoje potrebe zadovoljava posećivanjem brojnih pornografskih sajtova, masturbiranjem ili upuštanjem u seksualne odnose s nepoznatim ženama, uključujući i one koje se bave najstarijim zanatom. Njegov društveni život svodi se na povremene zajedničke izlaske, s šefom Dejvidom (James Badge Dale) i kolegama s posla, gde se uz alkohol flertuje s usamljenim damama, kojima imponuje muška pažnja.
Kada se u njegov luksuzno opremljen stan, nenajavljeno useli njegova mlađa sestra Sisi (Carey Mulligan), mladi čovek postaje svestan da je njegova životna rutina ugrožena. Brendon postepeno tone u frustracije, opterećen narušenim odnosom na relaciji 'brat-sestra', koji vuče korene iz njihove traumatične prošlosti.
Talentovani britanski režiser, Steiv MekKuin (Hunger, dobitnik Oskara za 12 Years a Slave) potpisuje modernu dramu koja razmatra provokativnu tematiku. Za intrigantan, na momente uznemirujući scenario, koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim, zasluge podjednako pripadaju dvojcu: Stiv MekKuin i Ejbi Morgan. Stavljajući u fokus priče kontroverzan lik, režija kroz precizno definisan koncept govori o seksualnoj otuđenosti u urbanoj sredini, gde je toliko toga na dohvat ruke. Ljudske potrebe se praktično instinktivno zadovoljavaju, jer brz tempo života diktira uslove i jednostavno nam ne ostavlja vremena 
Godine 1994. Oliver Stoun je snimio, pa može se reći, kultni film Natural Born Killers. Film je tada u mnogome šokirao publiku svojim sadržajem i zauzeo sebi posebno mesto u filmskoj istoriji. Ipak, 1973. godine je snimljen film slične tematike, koji je, pretpostavljam, imao sličan efekat na tadašnju publiku, a i delom je inspirisao gore pomenuti NBK. Bio je to prvi dugometražni film, danas svima nama poznatog, Terensa Malika (Terrence Malick) (Tanka Crvena Linija, Drvo Života, Novi Svet). On je režirao film, napisao scenario, a i producirao isti. Glavne uloge su poverene Martinu Šinu (Martin Sheen) i Sisi Spejsek (Sissy Spacek).
Badlands se oslanja na stvarne događaje koji su se desili 1958. godine kada su 18-godišnji Čarls Starkveter i njegova 14-godišnja devojka, Keril En Fjugejt, počinili niz ubistava. Međutim, stvarnih poveznica između filma i ovih događaja nema. Priču nam, kroz laganu i melodičnu naraciju, priča Holi (Sisi Spejsek), 15-godišnja devojka, koja živi sa ocem (Warren Oates) u maloj zabiti u Južnoj Dakoti. Tako saznajemo kako se upoznala sa deset godina starijim Kitom (Martin Šin), lokalnim probisvetom, sa kojim počinje vezu. Tako se oni neko vreme provode, a sve iza leđa Holinog oca. Njen otac nakon nekog vremena saznaje za tu vezu i zabranjuje Holi da se viđa sa Kitom. Kit pokušava da razgovara sa ocem, ali ovaj neće ni da čuje za to. Kit u besu odlazi do Holine kuće, upada unutra i kupi Holine stvari, planirajući da zajedno 
Naivni brat i sestra upali su u zamku podle veštice, kada su kročili u kuću slatkiša. No, umesto da završe kao obilan, ukusan obrok, polazi im za rukom da savladaju i spale zlu vešticu. Prošlo je 15 godina, a deca su odrasla. Sada su Hansel (Jeremy Renner) i Gretel (Gemma Arterton) postali neustrašivi lovci na veštice. Tamo gde ih pozovu i adekvatno plate, oni obave posao na zadovoljstvo lokalnih meštana. Dolazak u tmurni Augsburg, gde je jedanaestoro dece oteto, doneće im novo zastrašujuće iskustvo, kada se suoče s nezamislivim zlom. Zlom koje vuče korene još iz njihovog detinjstva.
Norveški reditelj i scenarista, Tomi Virkola (Dead Snow iz 2009. godine) potpisuje filmsku ekranizaciju bajkovite priče koja se fokusira na vreme kada su brat i sestra izrasli, otpočevši da se bave opasnim zanatom - hvatanjem i likvidiranjem veštica, dobro skrivenim u gustim, mračnim šumama. Osim efektnog uvodnog dela (iz originalne priče), kasnije se radnja razvija nešto drugačije. Prožeta zavidnom količinom akcije, nešto manje horor sastojcima, uz obavezan humor, radnja nastoji da nam pruži neobavezan vid lake zabave. Sugestivna režija forsirajući u brojnim kadrovima brata i sestru, tendeciozno pokušava da publici ukaže na njihovu povezanost, privrženost jedno drugome, ali i na njihove jako izoštrene ubilačke instinkte kroz dobro razrađen timski rad u hvatanju veštica.
Solidna glumačka izdanja nosioca glavnih uloga, naročito iz razloga što su se dobro 