Kada vam neko spomene stvaralaštvo Dejvida Linča (David Lynch) verovatno vam prvo padaju na pamet njegova ostvarenja poput Twin Peaks (1990-91), Lost Highway (1997) ili čak Eraserhead (1977), ali nikako i The Straight Story. Naime, odsustvo asocijacije Linča sa ovim naslovom i ne čudi, s obzirom da je u pitanju potpuno atipično ostvarenje u odnosu na njegov izuzetno prepoznatljiv stil. Pri tome nije najjasnije otkuda se Linč rešio na adaptaciju priče zasnovane na istinitom događaju, iako se ne može reći da je to za njega potpuno atipično, ako uzmemo u obzir njegov film The Elaphant Man (1980), koji se takođe bavio stvarnom ličnošću. U svakom slučaju, ovo je film koji u velikoj meri odudara od prepoznatljivog stvaralaštva Dejvida Linča. Sve ovo naravno ne znači da je ovo delo u bilo kojoj meri lošije od bilo kojeg drugog Dejvidovog filma, naprotiv, u pitanju je sjajan film. Ni bolji, ni lošiji, već jednostavno drugačiji.
Kao što ste iz uvoda već mogli zaključiti, film The Straight Story je baziran na istinitoj priči o Elvinu Strejtu koji na krajnje neuobičajen način prelazi 390 kilometara kako bi posetio svog bolesnog brata. Vezano za sam naslov filma interesantno je pomenuti da je s obzirom na značenje Elvinovog prezimena Straight (prav, iskren, pošten), film kod nas verovatno bukvalno preveden kao Prava priča (umesto npr. Priča o Strejtu), očigledno se oslanjajući samo na informacije iz naslova. Ipak, prevod naslova je i ovako sasvim adekvatan.
Elvin pročitaj više...The Straight Story (1999)
Kada vam neko spomene stvaralaštvo Dejvida Linča (David Lynch) verovatno vam prvo padaju na pamet njegova ostvarenja poput Twin Peaks (1990-91), Lost Highway (1997) ili čak Eraserhead (1977), ali nikako i The Straight Story. Naime, odsustvo asocijacije Linča sa ovim naslovom i ne čudi, s obzirom da je u pitanju potpuno atipično ostvarenje u odnosu na njegov izuzetno prepoznatljiv stil. Pri tome nije najjasnije otkuda se Linč rešio na adaptaciju priče zasnovane na istinitom događaju, iako se ne može reći da je to za njega potpuno atipično, ako uzmemo u obzir njegov film The Elaphant Man (1980), koji se takođe bavio stvarnom ličnošću. U svakom slučaju, ovo je film koji u velikoj meri odudara od prepoznatljivog stvaralaštva Dejvida Linča. Sve ovo naravno ne znači da je ovo delo u bilo kojoj meri lošije od bilo kojeg drugog Dejvidovog filma, naprotiv, u pitanju je sjajan film. Ni bolji, ni lošiji, već jednostavno drugačiji.
Kao što ste iz uvoda već mogli zaključiti, film The Straight Story je baziran na istinitoj priči o Elvinu Strejtu koji na krajnje neuobičajen način prelazi 390 kilometara kako bi posetio svog bolesnog brata. Vezano za sam naslov filma interesantno je pomenuti da je s obzirom na značenje Elvinovog prezimena Straight (prav, iskren, pošten), film kod nas verovatno bukvalno preveden kao Prava priča (umesto npr. Priča o Strejtu), očigledno se oslanjajući samo na informacije iz naslova. Ipak, prevod naslova je i ovako sasvim adekvatan.
Elvin pročitaj više... 
Švedski režiser Tomas Alfredson (Tomas Alfredson) je širu popularnost stekao odličnim filmom Let The Right One In koji je dobio brojne pozitivne ocene i publike i kritike. Pod uticajem eha popularnosti dobija zadatak da se pozabavi ekranizacijom romana Džona le Karea, epske špijunske drame koja prvi put stiže na veliki ekran posle nekoliko adaptacija za potrebe televizije. Sa svojim posebnim šmekom skandinavskog autora Alfredson sjajno sklapa kockice i pruža nam više nego dobro iskustvo koje, ipak, nije zadovoljilo sve gledaoce.
Tinker Tailor Soldier Spy je smešten u sedamdesete godine prošlog veka, u vreme Hladnog rata i bavi se britanskom obaveštajnom službom "The Circus" i njenim nadmudrivanjem sa sovjetskim špijunom po imenu "Karla". Priča akcentuje dvostruke agente smeštene u samom srcu britanske agencije. Sam film počinje misijom u Mađarskoj koja kreće u veoma pogrešnom pravcu, a za cilj je imala otkrivanje "krtica" u britanskoj obaveštajnoj službi. Ceh za to plaća jedan od glavnokomandujućih ljudi, Džordž Smajli (Gary Oldman). Godinu dana kasnije dobija ponudu da uz pomoć svojih saradnika otkrije dvostrukog agenta i shvata da se isti verovatno infiltrirao veoma visoko u agenciji.
Veoma britkim zapletom sjajno komanduju scenaristi Bridget O'Connor i Peter Straughan koji su sjajno adaptirali roman i bili nagrađeni nominacijom za Oskara u kategoriji najbolji adaptirani scenario. Njihovo delo omogućava da se stvari dešavaju relativno sporim 
Ovo je do sada peti tekst na ovom sajtu koji se bavi filmovima Pola Tomasa Andersona (Paul Thomas Anderson), režisera i scenariste koji se ne boji da eksperimentiše i rizikuje. Nakon kreiranja dve velike multi-narativne drame (Boogie Nights i Magnolia) on pravi izlet u svet romantičnih komedija svojim inovativnim, veoma šarmantnim filmom Punch-Drunk Love koji je pretstavljao svojevrsnu prekretnicu u njegovom radu. On nakon tog filma počinje sa kreiranjem filmova koji skoro u potpunosti akcentuju pojedinačan lik, ali ovoga puta se vraća svojoj karakteristici, većoj dužini filma.
Glavni junak ove drame je Denijel Plejnvju (Daniel Day-Lewis), istraživač srebra u 19. veku. Prvih sedamnaest minuta filma nema dijaloga, svega nekoliko šumova i mumlanja u pozadini. Dobijamo uvid u ovaj veoma bogat lik i stvaramo predstavu kakav je on. On je nemilosrdan u nameri da dobije ono što želi i ne preza ni od čega kako bi ispunio svoje ciljeve. Nakon početka posla sa naftom on vremenom postaje sve bogatiji i zapošljava sve više i više ljudi. Nakon nesreće u kojoj gine jedan od njegovih radnika Denijel usvaja njegovog sina kome daje ime HW.
Kako godine prolaze tako vidimo da je Denijel razvio bridak jezik koji mu pomaže u kupovini zemljišta malih seoskih zajednica, koje nisu svesne bogatstva koje imaju na svojoj teritoriji, kao i prilikom prodaje samog proizvoda. Svog usvojenog sina polako uvlači u posao i spreman mu je ostaviti sve. Jednom prilikom Denijel upoznaje 
Savremeni život većini ljudi na planeti ne ostavlja prostora za istraživanje planete, traganje za njenim lepotama, pa čak ni za primećivanje prirodnih bogatstava pored kojih svakodnevno prolazimo. Toliko stvari zauzima naše živote danas, jurnjava za zaradom, plaćanje računa, tehnologija i zabava, tako da dokumentarni projekti koji na jedan efikasan i veoma lep način prikazuju prelepe pejzaže, scene i događaje sa naše planete svakako predstavljaju plus i vredni su naše pažnje.
Režiser, snimatelj i montažer Ron Frik (Ron Fricke), svojevrsni master dokumentarnih filmova, autor je trilogije o planeti Zemlji. Prvi film je Chronos iz 1985. godine, drugi film je ovaj, dok je treći Samsara iz 2011. godine. U ovom projektu obraća pažnju na sasvim obične prirodne događaje koji su deo bogate i delikatne prirodne ravnoteže koja predstavlja beskonačni ciklus. Kao način prikazivanja je odabrao kontrast, tako da imamo suprotstavljeno moderno sa drevnim i naizmenično predstavljajući prirodne svetove sa svetom punim tehnologije. 96 minuta trajanja filma predstavlja svojevrsno putovanje kroz našu planetu, kroz mesta koja nismo ni znali da postoje, kroz kulture koje nas fasciniraju, kroz živote ljudi koji su toliko daleko od načina života savremenog čoveka.
Film je sniman na šest kontinenata, uključujući zemlje poput Nepala, Brazila, Tanzanije, Kine itd. Pred našim očima se smenjuje snežni majmun iz Japana, drevni gradovi Indije koji izgledaju isto kao kada 
Pre pisanja ovog osvrta razmišljala sam da prvo napišem osvrte za prethodne nastavke X-Men sage, ali kada sam počela da brojim... Uzdaću se da ste gledali prethodne nastavke i da znate priču. Dakle, imamo: X-Men (2000), X-Men 2 (2003), X-Men: The Last Stand (2006), pa X-Men Origins: Wolwerine (2009), X-Men: First Class (2011), prošlogodišnji zaseban film - The Wolverine i dođosmo napokon do ovog nastavka X-Mena koji je nazvan Dani buduće prošlosti što odmah asocira da se dešavanja vraćaju unazad, tačnije do prethodnika First Class-a i trećeg nastavka Last Stand-a.
Budućnost, 2043. godina. Desilo se skoro istrebljenje ne samo mutanata nego i ljudi koje su uništili Sentineli, roboti prvobitno napravljeni da istrebljuju mutante. Jedini spas za X-Men mutante jeste da se vrate u prošlost i spreče događaj nakon kojeg je njihova sudbina zecementirana - njihova propast je počela kada je program Sentinela dobio zeleno svetlo zbog ubistva koje je pocinila Raven (Mystique). Preživeli se nalaze u pećini gde je mlada mutantkinja Kiti Prajd (Ellen Page) koja ima sposobnost da vraća ljude u prošlost. Profesor X (Patrick Stewart) i Magneto (Ian McKellen) moraju zaboraviti na neprijateljstvo i udružiti snage da pokušaju spasti šta se spasiti da.
Kiti govori da je Profesor idealan kandidat za vraćanje u tu 1973. godinu, ali kako on fizički ne bi mogao podneti putovanje, težak zadatak pada na Volverina (Hugh Jackman). Njegov zadatak je uveriti Profesora X-a, Mistik 
Prednost niskih očekivanja od filma je što je obično teško razočarati se. Sudeći po navikama holivudskih producenata, koji i najmanji uspeh određenog projekta proslavljaju najavom bar jednog nastavka, i promotivnim materijalom koji je pratio ovaj projekat, nastavak zanimljive komedije Anchorman: The Legend of Ron Burgundy iz 2004. godine nije obećavao previše, naprotiv. Ipak, kao što sam već spomenuo, u zavisnosti od vaših očekivanja će zavisiti vaš generalan utisak nakon gledanja.
Ovoga puta, sa sedamdesetima daleko iza njega, Ron Burgundi sa svojom suprugom Veronikom Kornigston (Christina Applegate) vodi večernje novosti u Njujorku i jedan je od najpopularnijih lica u državi. Iznenada njegov šef odlučuje da mu uruči otkaz i njegovoj supruzi pruži priliku da sama vodi vesti. U njegovom životu se sve menja. Vraća se u San Dijego i radi kao voditelj u "Morskom parku". Taj posao ga ne ispunjava previše, pa mu susret sa Fredijem, izvršnim producentom Global News Network-a, koji je prvi tv program sa vestima koji se emituju 24 časa, otvara vrata stare slave. On okuplja svoju ekipu, Čempa, Brika i Brajana, i odlazi za Njujork, ali se tamo susreće sa konkurencijom i drugim problemima.
Snimanje ovog nastavka su od samog početka pratili problemi. Prvo studio nije hteo da odobri projekat pravdajući se da je preskup, ali je nakon odluke glavnih glumaca da drastično smanje platu ipak odobren. Nakon toga je deo snimljenog materijala ukraden iz prostorije u 
Na većini svetskih lista najboljih filmova svih vremena ovaj rad sovjetskog režisera i scenariste Andreja Tarkovskog zauzima posebno mesto. Jednostavno ne postoji dovoljno reči koje bi opisale kvalitet ovog projekta koji dostiže sam vrh svetske umetničke kinematografije i koji predstavlja filmsku lektiru za svakog čoveka koji filmsku umetnost, u pravom smislu te reči, shvata ozbiljno.
Meteor koji je pao je stvorio mesto pod nazivom Zona koje je specifično po tome što u njoj ne važe uobičajeni zakoni fizike. Zona je ograđena i čuva je vojska, a ima i posebnu Sobu koja ispunjava najdublje i najočajnije želje pojedinaca. Stalker (Aleksandr Kaydanovskiy) vodi dva čoveka kroz Zonu kako bi pronašli čuvenu Sobu. Jedan je poznati pisac pun cinizma i sumnje u sebe, dok je drugi čovek profesor koji se ponaša kao da je u tipičnoj šetnji, sa rancem i sendvičima, ali koji u stvari ima skrivene motive za ovo putovanje. Njihovo putovanje je opasno i Stalkera supruga pokušava da ubedi da ne idu, ali njih trojica, sa različitim motivima, kreću u potragu za Sobom.
Andrej Tarkovski je reditelj koji stvalja fizičko u metafizičko. On u ovom filmu istražuje temu vere i smislu života, bavi se socijalnim realizmom, kao istrajnošću jednostavnih ljudi kroz sva životna nedaća, kao njihovim motivima koji ih vode u sutra. Svojim specifičnim tehničkim stilom, sa sebi svojstvenim radom kamere i čudnim, često nepovezanim zvukom, on sjajno priča svoju priču, vodeći gledaoca 
Ovaj argentinski film režisera i scenariste Huana Hosea Kampanele (Juan José Campanella) je širu popularnost stekao nakon dodele Oskara 2010. godine kada je osvojio nagradu za najbolji film van engleskog govornog područja u konkurenciji filmova kao što su Un Prophete ili The White Ribbon. Njegova priča je uglavnom ispričana u flešbekovima i toliko je jaka da vas prosto uvlači u sebe, čineći da se gradi napetost i iščekivanje, kao i prikazivanje i otkrivanje tajni i karaktera likova, koji su veoma dobri, i to kroz prošlost.
Glavni junak je Bendžamin Esposito (Ricardo Darín) koji je proveo svoj život radeći u krivičnom sudu. Trenutno je u penziji i ima višak slobodnog vremema, pa odlučuje da napiše roman koji se zasniva na slučaju koji on nikada nije uspeo da zaboravi. Radnja se vraća u 1974. godinu i prikazuje događaj nakon otkriča brutalnog ubistva mlade žene čiji slučaj dobija Bendžamin. Nakon intervjuisanja udovca Rikarda Moralesa (Pablo Rago) ostaje dirnut njegovom količinom ljubavi prema pokojnoj supruzi i odlučuje da će dati sve od sebe kako bi rešio slučaj.
Bendžamin sa svojim kolegom, starim alkoholičarem Sandovalom (Guillermo Francella), istražuje slučaj, često dolazeći u sukob sa nadređenima među kojima je i Iren (Soledad Villamil), žena u koju je zaljubljen iako se ona udaje za drugog čoveka. Pišući knjigu Bendžamin shvata da se sećanja menjaju tokom vremena, da svi događaji postaju samo fragmenti sećanja i posmatrajući 