Friends are the family you choose.
Zek Gotsagen je glumac za koga nisu čuli ni najzagriženiji ljubitelji filma. On je momak sa daunovim sindromom, koji nije zaustavio njegove snove da postane glumac. U filmskom kampu za osobe sa invaliditetom filmaši Tyler Nilson i Michael Schwartz su primetili njegovu istrajnost i upornost i odlučili da snime dugometražni film sa njim u glavnoj ulozi. Nakon više godina prikupljanja sredstava stigao je The Peanut Butter Falcon, koji je postao sleeper hit, zaradivši do sada preko dvadeset miliona dolara.
Radnja filma prati Zeka (Gotsagen), mladića sa daunovim sindromom o kome nema ko da se brine, pa on boravi u domu za negu starih lica. Njegova životna želja je da poseti Solt Voter Redneka (Thomas Haden Church) i njegovu školu kako bi postao profesionalni rvač. Jedne večeri beži iz objekta i završava u čamcu kod Tajlera (Shia LaBeouf), čoveka koji ima svoje probleme - muče ga tuga i kajanje, ostaje bez posla i zamera se lokalnim hvatačima kraba, pa odlučuje da pobegne na Floridu. Zek će mu se pridružiti na tom putovanju, njih dvojica se neočekivano zbližavaju, dok za Zekom traga socijalna radnica Eleonor (Dakota Johnson)...
The Peanut Butter Falcon je tip filma koji deluje i kao bajka, ali i savršeno autentično. Sama radnja je kao iz bajke, jer je priča u kojoj neusklađeni likovi kreću na road-trip kroz močvare američkog juga prilično nesvakidašnja. Sa druge strane, autentičnost dolazi iz činjenice što su pročitaj više...The Peanut Butter Falcon (2019)
Friends are the family you choose.
Zek Gotsagen je glumac za koga nisu čuli ni najzagriženiji ljubitelji filma. On je momak sa daunovim sindromom, koji nije zaustavio njegove snove da postane glumac. U filmskom kampu za osobe sa invaliditetom filmaši Tyler Nilson i Michael Schwartz su primetili njegovu istrajnost i upornost i odlučili da snime dugometražni film sa njim u glavnoj ulozi. Nakon više godina prikupljanja sredstava stigao je The Peanut Butter Falcon, koji je postao sleeper hit, zaradivši do sada preko dvadeset miliona dolara.
Radnja filma prati Zeka (Gotsagen), mladića sa daunovim sindromom o kome nema ko da se brine, pa on boravi u domu za negu starih lica. Njegova životna želja je da poseti Solt Voter Redneka (Thomas Haden Church) i njegovu školu kako bi postao profesionalni rvač. Jedne večeri beži iz objekta i završava u čamcu kod Tajlera (Shia LaBeouf), čoveka koji ima svoje probleme - muče ga tuga i kajanje, ostaje bez posla i zamera se lokalnim hvatačima kraba, pa odlučuje da pobegne na Floridu. Zek će mu se pridružiti na tom putovanju, njih dvojica se neočekivano zbližavaju, dok za Zekom traga socijalna radnica Eleonor (Dakota Johnson)...
The Peanut Butter Falcon je tip filma koji deluje i kao bajka, ali i savršeno autentično. Sama radnja je kao iz bajke, jer je priča u kojoj neusklađeni likovi kreću na road-trip kroz močvare američkog juga prilično nesvakidašnja. Sa druge strane, autentičnost dolazi iz činjenice što su pročitaj više... 
A king has no friends. Only followers and foe.
Engleski kralj Henri V je vladao relativno kratko početkom petnaestog veka, ali se smatra za jednog od najvećih vladara srednjevekovne Engleske. Jedan od razloga su uspesi koje je imao u Stogodišnjem ratu protiv Francuske, poput pobede u bici kod Ažinkura, a drugi je svakako Vilijam Šekspir, koji ga je učinio besmrtnim u svojim istorijskim delima (Henriad).
Kenet Brana je 1989. godine adaptirao, režirao i glumio u filmu Henry V, koji se sa pravom smatra za jednu od najboljih filmskih adaptacija Šekspirovih dela svih vremena. Ovako popularna istorijska ličnost svakako zaslužuje i svoju modernu verziju, pa su pre šest godina David Michôd i Joel Edgerton počeli sa svojom verzijom priče. Miču iza sebe ima nekoliko filmova i mini-seriju Catch-22, dok je Edžerton uvažen glumac, koji se sve više hvata pisanja i režiranja. Ovaj film je premijerno prikazan na festivalu Veneciji, a Netflix je otkupio prava za distribuciju.
Hal (Timothée Chalamet) je nenametljivi princ i nevoljni naslednik engleskog prestola, koji je okrenuo leđa svom ocu tiraninu Henriju IV (Ben Mendelsohn) i plemićkom životu, pa živi među običnim ljudima. Nakon smrti oca, Hal biva krunisan u kralja Henrija V i primoran je da prihvati život i obaveze od kojih je pokušavao da pobegne. Kao mladi kralj pokušava da pronađe balans u politici na dvoru i da vodi ratu koji mu je njegov otac ostavio. Bez osobe kojoj može beskrajno da veruje, poziva 
Filmovi koji igraju na emotivnu stranu gledalaca, a da ne prelaze u klišeiranu patetiku ili sentimentalnu melodramu, su sve ređi i ređi. Iza ovih radova obično stoji neka lična priča, a takav je slučaj i sa ovim autorskim filmom Lulu Wang. The Farewell je zasnovan na njenom životnom iskustvu koji je prvi put spomenula u podkastu This American Life. Nakon snimanja u Čengčunu i Njujorku i premijere na festivalu Sundance, prava na distribuciju je otkupila producentska kuća A24.
Početak priče nam govori da je zasnovana na stvarnoj laži, što prilagođava naše razmišljanje o filmu od samog početka. Radnja prati kinesku porodicu koja saznaje da je njihova voljena baka Nai Nai (Shuzhen Zhao) obolela od raka. Prateći staru kinesku tradiciju (ne ubija rak čoveka, nego strah), odlučuju da joj ništa ne govore i organizuju venčanje jednog od rođaka koje će biti prilika da je svi još jednom vide i odaju poštovanje. Sa tom tradicijom se ne slaže Bili (Awkwafina), koja se davno odselila u SAD i smatra da je njihova odluka nemoralna. Dolaskom u rodnu Kinu shvata da se oseća kao riba bez vode i postaje rastrgana između kineskog nasleđa i američke kulture u kojoj je odrasla...
Lulu Vang se, po njenim rečima, uvek osećala podeljeno u odnosu prema porodici i odnosima prema kolegama, prijateljima i svetu u kome živi. Na svojoj koži je osetila sukob dveju kultura i pravu prirodu pojma imigrant, a ovakve životne priče po pravilu predstavljaju kvalitetam materijal 
Svako ko je makar površno u svetu stend-ap komedije je čuo za Dejva Šapela (Dave Chappelle), legendarnog komičara, glumca, pisca i producenta koji iza sebe ima nagrade kao što su Emi i Gremi. Proslavio se serijom Chappelle's Show (2003–2006), u kojoj je snimao satiričnu komediju skečeva sa brojnim saradnicima. Mnogi su mišljenja da je komični genije, Billboard ga smatra najboljim u svom poslu, a nedavno je dobio nagradu Mark Tven, koja predstavlja najznačajniju američku nagradu u oblasti komedije.
Šapel je više puta do sada odlazio u penziju, a najupečatljivije je njegovo odbijanje snimanja nastavka gorepomenute serije, gde se odrekao 50 miliona dolara. Njegova karijera nije išla silaznom putanjom, a sve je kulminiralo nedavnim dogovorom sa Netflix-om, po kome dobija 20 miliona dolara za svaki specijal koji snimi. U poslednje tri godine je snimio ukupno pet - The Age of Spin, Deep in the Heart of Texas, Equanimity, The Bird Revelation i Sticks & Stones. Pogledao sam poslednja tri nabrojana i rešio da vam malo bliže predstavim Šapela kao umetnika.
Šapel ima reputaciju čoveka bez dlake na jeziku, čije se šale i stavovi često graniče sa čistom provokacijom, naročito usmerenom prema LGBT zajednici. Ne boji se tabua, uvek je spreman da rizikuje, pa za njega teme kao što su abortus, me too pokret ili samoubistvo nisu prepreka, već izazov. Šapel se bavi aktuelnim događajima i uvek lepo struktuira svoje pričanje, sa sposobnošću da napravi balans 
Dolemite is my name, and fuckin' up motherfuckers is my game!
U nizu tekstova o filmskim pokretima sam spomenuo i bleksploataciju, podžanr eksploatacijskih filmova koji su snimali afro-amerikanci prevashodno za crnačku publiku, ali koji su se proširili van rasnih i etničkih granica. Ovi filmovi su počeli da se pojavljuju tokom ranih 70-ih godina prošlog veka i trpeli su redovne kritike, pre svega zbog stereotipnih likova sa sumnjivim motivima. Sa druge strane, u ovom podžanru su crnci po prvi put postali glavni junaci, u odnosu na tradicionalne sporedne uloge kriminalaca ili žrtava. Ono što je takođe bitno, ovo su prvi radovi gde se saundtrek sastoji isključivo od soul i fank muzike. Ovi filmovi su predstavljali laku zabavu za crnačko stanovništvo i bili su veoma popularni, jer su nudili tačno ono što je takva publika i želela.
Rudy Ray Moore je bio neuspešni glumac, komičar i plesač, čovek bez prave prilike da pokaže ono što ume i zna, indisponiran što traći svoj talenat. Očajan, dolazi na ideju da razvije komični alter-ego iz ulične mitologije Los Anđelesa u vidu Dolemajta, svodnika sa štapom i arsenalom bestidnih stihova. Rudi je ostvario uspeh i snimio nekoliko ploča komedije, koje ipak nisu završile na radio stanicama. Umoran od stalnih putovanja, ali sa željom da bude prisutan širom države, dolazi na ideju da učini nešto po tom pitanju i na pamet mu pada da snimi film u kome će njegov alter-ego biti glavni junak.
Rudi (Eddie Murphy) 
Casey Davies. That's a very feminine sounding name.
The Art of Self-Defense je tip filma koji se nalazi van većine popularnih tokova i to mu može biti samo plus. Reč je o autorskom filmu meni nepoznatog autora Rajlija Stirsa, a verujem da bi i meni promakao da nije Džesija Ajzenberga (Jesse Eisenberg) u glavnoj ulozi. Ovo je jedna čudna mračna komedija smeštena u svet borilačkih veština, koja sugeriše totalno uklanjanje ideje o alfa muškosti i svemu onome što ista nosi sa sobom.
Nakon što ga je prilikom povratka iz prodavnice napala motociklistička banda, plašljivi knjigovođa Kejsi odlučuje da se upiše na časove karatea kako bi naučio da se zaštiti. Pod budnim okom harizmatičnog isktruktora Senseija (Alessandro Nivola) i njegove pomoćnice Ane (Imogen Poots), Kejsi po prvi put stiče osećaj samopouzdanja. Biva unapređen i prebačen u misteriozne noćne treninge, gde otkriva zloslutni svet bratstva, brutalnosti i toksične muškosti. Dolaskom u taj svet, Kejsi postaje predmet interesovanja svog zagonentnog mentora...
U samom uvodu, našeg protagonistu vređaju na francuskom, koji razume, i on ne radi apsolutno ništa povodom toga. Nije potrebno puno vremena kako bi shvatili da je Kejsi usamljeni računovođa, luzer koji se ne snalazi u socijalnim interakcijama i kome je jedino društvo pas jazavičar. Čak i prilikom ležanja u bolnici, gde sluša televizijski izveštaj o napadu na njega, Kejsi dobija egzistencijalne uvrede. Nakon nekoliko časova 
Stiven Soderberg (Steven Soderbergh) je cenjeni filmaš koji je najpoznatiji po serijalu Ocean i filmovima Erin Brockovich i Traffic, za koji je dobio Oskara za najboljeg reditelja. Pre nekoliko godina je najavio odlazak u filmsku penziju i prelazak na male ekrane. Usledila je fantastična istorijska serija The Knick koja je otkazana posle samo dve sezone i Soderberg se vratio filmovima. Nakon solidnog Logan Lucky, stiže nam ova stilizovana priča o ljudima kojima je curenje panamskih papira upropastilo posao i živote.
Radnja filma prati Elen Martin (Meryl Streep), koja nakon nesreće na odmoru započinje istragu o osiguravajućim kućama koje plasiraju lažne polise. Njena istraga je dovodi do niza upitnih ugovora i poslovnih transakcija, koje se mogu povezati sa advokatskom firmom iz Panama Sitija. Ispostavlja se da je Mossack Fonseca specijalizovana da pomaže bogatim građanima da budu još bogatiji. Njeni osnivači su šarmantni, sposobni i uvek vrlo doterani Jirgen Mosak (Gary Oldman) i Ramon Fonseka (Antonio Banderas), eksperti za shell kompanije i offshore bankovne račune. Ispostaviće se da je Elenina istraga samo nagoveštaj ogromne mreže za utaju poreza, podmićivanje i niz gotovo apsurdnih poduhvata, kojima se podržava korumpirani svetski finansijski sistem.
Elenina potraga za odgovorima u vezi očiglednih nedostataka polisa osiguranja, uprkos tome što su uplaćene, nas vodi u svet sumnjivih bogataša i na putovanje u jedno od poreskih rajeva. Njena ljudska 
-Alaska... Start over. Start fresh.
-One could.
-Put things right.
-No. Sorry kid, that's the one thing you can never do.
Kao što sam spomenuo pre nekoliko dana u postu na fejsbuk stranici, serija Breaking Bad ima toliko kvalitetno napisane sporedne karaktere da svaki od njih zaslužuje poseban projekat. Sal Gudmen i Majk Ermantraut snimaju petu sezonu serije Better Call Saul, a kreator Vince Gilligan je odlučio i da priča Džesija Pinkmena (Aaron Paul) dobije svoj epilog. Taj epilog je smešten u dvočasovni film po imenu El Camino: A Breaking Bad Movie, iza kog stoji producentska kuća Netflix.
El Camino, najkraće rečeno, odgovara na pitanje šta se desilo sa Džesijem nakon bekstva iz zatočeništva. On je u jednoj od završnih scena serije seo za volan i odvezao se u nepoznatom pravcu, kao usamljeni šerif u pravcu zalazećeg sunca. Neću reći da je ovo loša završnica, naročito jer ostavlja utisak da je Džesi pronašao novu nadu u bolje sutra, ali je svakako ostavila nekoliko otvorenih pitanja. Ostao je ukus da karakter kao što je Džesi Pinkmen zaslužuje bolji epilog, naročito nakon svega onoga što mu se dešavalo u seriji.
Breaking Bad je serija koja je fino napredovala, bez ostavljanja repova i završila se sa prilično jasnim zaključcima. Neki bi rekli da je Džesijeva vožnja u nepoznato možda bila početak nekih novih njegovih muka i Giligen se složio da pruži satisfakciju onima kojima je stalo do njegove sudbine. Doduše, ona se komotno mogla 