Politics is like shoes. There's a left and a right, but eventually you will want to go barefoot.
Mišel Azanavisijus (Michel Hazanavicius) je pre sedam godina stekao slavu zbog neočekivanog uspeha nemog filma The Artist, koji je završio sa nagradom Oskar za najbolji film. Nakon ne baš uspešne ratne drame The Search, novi projekat ovog francuskog filmaša je mešavina komedije i drame, koja kao centar priče ima čuvenog Žan-Luk Godara (Jean-Luc Godard), u vremenu kada je bio u svom drugom braku sa sedamnaestogodišnjim glumicom En Vjazemski (Anne Wiazemsky).
Radnja filma je smeštena u 1968. godinu, kada je Godar (Louis Garrel) bio na vrhuncu svoje karijere, a u Francuskoj su se odvijala društvena previranja. Dok je država bila na ivici krize, Godar se zaljubljuje u glumicu En (Stacy Martin), sa kojom je snimio film La Chinoise. Par živi u Parizu, a Godar se sve više počinje interesovati za politiku, postaje zagovornik revolucije i pridružuje se studentskim protestima. Godarovi stavovi imaju uticaj na Enine izbore, a zbog njih sve više balansiraju svoje karijere, ali i međusobni odnos...
En Vjazemski je napisala dve knjige o njenom životu sad Godarom između 1966. i 1969. godine, a scenario je baziran na delovima njene autobiografije Un an après. Godar je tada, kao što je i danas, smatran jednim od najboljih francuskih filmaša - svuda je bio cenjen i poštovan, a njegovi filmovi su bili uticajni i inspirativni za mnoge umetnike. Na samom vrhu umetničkog pročitaj više...Le Redoutable/ Godard Mon Amour (2017)
Politics is like shoes. There's a left and a right, but eventually you will want to go barefoot.
Mišel Azanavisijus (Michel Hazanavicius) je pre sedam godina stekao slavu zbog neočekivanog uspeha nemog filma The Artist, koji je završio sa nagradom Oskar za najbolji film. Nakon ne baš uspešne ratne drame The Search, novi projekat ovog francuskog filmaša je mešavina komedije i drame, koja kao centar priče ima čuvenog Žan-Luk Godara (Jean-Luc Godard), u vremenu kada je bio u svom drugom braku sa sedamnaestogodišnjim glumicom En Vjazemski (Anne Wiazemsky).
Radnja filma je smeštena u 1968. godinu, kada je Godar (Louis Garrel) bio na vrhuncu svoje karijere, a u Francuskoj su se odvijala društvena previranja. Dok je država bila na ivici krize, Godar se zaljubljuje u glumicu En (Stacy Martin), sa kojom je snimio film La Chinoise. Par živi u Parizu, a Godar se sve više počinje interesovati za politiku, postaje zagovornik revolucije i pridružuje se studentskim protestima. Godarovi stavovi imaju uticaj na Enine izbore, a zbog njih sve više balansiraju svoje karijere, ali i međusobni odnos...
En Vjazemski je napisala dve knjige o njenom životu sad Godarom između 1966. i 1969. godine, a scenario je baziran na delovima njene autobiografije Un an après. Godar je tada, kao što je i danas, smatran jednim od najboljih francuskih filmaša - svuda je bio cenjen i poštovan, a njegovi filmovi su bili uticajni i inspirativni za mnoge umetnike. Na samom vrhu umetničkog pročitaj više... 
I'm not supposed to touch the mini-bar but I'm going to do it. I'm doing it. I'm having the merlot!
Praktično svaki tekst o komediji na ovom sajtu sam započeo komentarom kako je taj žanr prilično degradiran i da ti filmovi obično nisu ni vredni pažnje. Nakon prijatnog martovskog iznenađenja u vidu filma Game Night, stigla je još jedna komedija, koja je vredna pažnje iz prostog razloga što se ne zasniva na klozetskom humoru. Pored toga, Gringo je okupio odličnu glumačku ekipu, koja je u nešto drugačijem izdanju i na taj način svakako zanimljiva za gledanje.
Gringo je pomalo konfuzan miks komedije, drame i krimića i prati Harolda Sojinku (David Oyelowo), dobrodušnog biznismena, kome ne cvetaju ruže - u dugovima je, firma u kojoj radi planira da se spoji sa drugom i njegova supruga ima aferu. Zbog posla završava u Meksiku, gde se nalazi na milost i nemilost kolega koji planiraju da ga izdaju, a dodatne probleme mu prave lokalni mafijaški bos i plaćenik koji je poslat da ga izbavi odatle. Harold napokon shvata da je krajnje vreme da prestane biti poslušan građanin i preuzima stvari u svoje ruke, ali je pitanje koliko je sposoban za ono što je isplanirao...
Ako bi radnja morala da se sumira na svega nekoliko reči, to bi bile priča o čoveku koji ima nekoliko veoma loših dana u Meksiku. Zaplet se odvija na osnovu nekoliko čudnih sticaja okolnosti, donošenja pogrešnih odluka i gomile ironije, što u isto vreme može biti i konfuzno i odbojno, ali i 
I've killed everything that's walked or crawled. If you do it enough, you get used to it.
Cavalry je podvrsta vesterna, koja se konkretno bavi ratovima američke vojske i indijanaca krajem devetnaestog veka, a ne ponegde se tumači i kao ratni vestern. Nakon perioda popularnosti sredinom dvadesetog veka (preporučujem sjajnu Cavalry trilogiju legendarnog Džona Forda), danas se može reći da je podžanr praktično izumro. Režiser i scenarista Džon Kuper (Scott Cooper) je rešio da se oproba i u ovom svetu, a glavne uloge je namenio Kristijanu Bejlu (Christian Bale) i Rozamund Pajk (Rosamund Pike), koji su sasvim dovoljan razlog da se film pogleda, bez obzira na žanr.
Radnja filma je smeštena u 1892. godinu i prati kapetana i ratnog heroja Džozefa Blokera (Bejl), koji nakon dvadeset godina službe dobija poslednji zadatak pred penziju. Žuti Soko je poglavica Čejena i njegov dugogodošnji neprijatelj, koji odlukom predsednika dobija dozvolu da poslednje dane provede u zemlji svojih predaka. Blokerova misija se sastoji u tome da bezbedno otprati poglavicu, nakon čega dobija potvrdu o penzionisanju. Bloker je veoma besan i uznemiren zbog zadatka koji je dobio, a putovanje kroz negostoljubivi divlji zapad mu dodatno komplikuje udovica Rosali Kvejd (Pajk), koju susreću na svojoj misiji...
U filmu Hostiles nema klasičnog junaka, a moglo bi se reći da nema ni dobrog čoveka u pravom smislu, osim kada okolnosti u završnoj trećini filma budu pogodne da loši ljudi postanu 
Days seem like weeks to me. Days are weeks.
Loving Vincent je animirana biografska drama o čuvenom slikaru Vinsentu Van Gogu, koja je specifična po tome što je prvi dugometražni film koji je u potpunosti naslikan. Prva verzija je snimljena 2008. godine kao sedmominutni kratkometražni film, a nakon toga višegodišnju produkciju su finansirali Polish Film Institute, kampanja na Kickstarter-u i privatna lica. Napokon, preko 65000 frejmova, naslikanih tehnikom koju je koristio Van Gog, je smešteno u dugometražni film.
Priča počinje posle Van Gogovog samoubistva u 37. godini. Nakon ranjavanja u stomak, Van Gog se vratio u gostinonicu u ruralnoj Francuskoj, u kojoj je sutradan preminuo. Nakon godinu dana, Arman Rulin, sin Van Gogovog poštara, dobija zadatak da poslednje slikarevo pismo uruči njegovom mlađem bratu Teu. Nakon odlaska u Pariz, Arman saznaje da je Teo umro nekoliko meseci nakon smrti Vinsenta, verovatno od tuge. S obzirom da ne zna šta da radi sa pismom, Arman odlazi u mestašce gde je Vinsent proveo poslednjih nekoliko meseci, kako bi tamo pronašao nekoga kome će ga uručiti...
Njegovim dolaskom scenario počinje da se razvija kao misterija u kojoj se istražuju okolnosti Vinsentove smrti. Slikar je stekao reputaciju nestabilnog čoveka, sa emocionalnim i psihološkim problemima, koji je odsekao sebi uvo kako bi ga poklonio prostitutki u bordelu. U kombinaciji sa predrasudama koje stvara takav incident i melanholičnim utiskom koji je slikar ostavljao, 
Kao zagriženi fan od detinjstva i neko ko je odrastao na Star Wars filmovima, svaki iz tog univerzuma sa nestrpljenjem očekujem i radujem mu se. Čak i za lošije epizode 1-3 sam iznalazio opravdanja, jer ipak to je Star Wars. Međutim, čak i meni sve to oko novih filmova je krenulo silaznom putanjom sa novim trilogijama i samostalnim pričama. Nakon The Last Jedi koga sam jedva svario, imao sam dozu strepnje sa ovim zadnjim, koji se bavi omiljenim mi filmskim likom ikada, Han Solom.
Nakon preuzimanja franšize od strane Diznija, priznali to mnogi ili ne, evidentno je da to nije to. Star Wars se pravi za neke nove generacije, a pri tome, potpuno bezrazložno, se napušta stari štimung koji je decenijama zabavljao filmofile širom sveta. Kako svet nezaustavljivo grabi ka hiperprodukciji, dnevnim ili, bolje reći, blic senzacijama, tako se gubi na kvalitetu, a posebno na samom smislu i trajnosti svega što se pravi. Novi sadržaji gaze po onim pre njih i ništa se na duže staze ne zadržava kod konzumenata istih.
U tom sveopštem konzumerskom haosu vrednosti se neumitno gube, pa tako i stare ikone i legende se iskorišćavanjem urušavaju. To, na kraju, dosta teže pada nama nešto starijim filmskim generacijama, koje pamte bolja, zasigurno mogu reći, filmska vremena. Vremena kada se isčekivalo po koju godinu novi nastavak ili najavljeni film. Gde se sa nestrpljenjem gradila ta neka atmosfera i naboj, koja bi eksplodirala dolaskom filma u bioskop. Gde su najave bile škrte 
You should try reading before burning.
Farenhajt 451 Reja Bredberija je kapitalno delo svetske književnosti koje je bilo itekako ispred svog vremena - kako su prolazile godine, tako se tematika knjige sve više mogla poistovetiti sa modernim svetom. Međutim, s obzirom da je način pisanja karakterističan za doba kada je napisana, ekranizaciju je relativno teško prilagoditi modernom vremenu, a u prilog tome ide i činjenica da je knjiga pomalo čudna i na momente relativno odbojna, iako vas prosto usisa u svoj svet bez knjiga.
Moram priznati da sam se iznenadio i obradovao kada sam čuo da HBO sprema ekranizaciju knjige, sa režiserom Raminom Bahranijem (Ramin Bahrani), a u glavnim ulogama su viđeni Majkl B. Džordan (Michael B. Jordan) kao Gaj Monteg i Majkl Šenon (Michael Shannon) kao kapetan Džon Biti. Naravno, gledaoci se u ovom slučaju mogu podeliti na one koji su čitali knjigu i na one koji nisu, što će sigurno uticati na konačan utisak koji film ostavlja - Fahreinheit 451 se može gledati iz drugačije perspektive i ovaj filmski apdejt u odnosu na knjigu može biti pozitivno ili negativno iskustvo. Kao neko ko je pročitao knjigu, nisam znao šta tačno da očekujem, ali odlična premisa i moja zainteresovanost su polako bledile kako je film odmicao.
Radnja filma je smeštena nakon drugog građanskog rata u Americi, kada vlada odlučuje da ukloni sve fizičke medije, pre svega knjige. Na taj način građani nemaju svest da postoje dva pogleda na isti problem, 
Sasvim je jasno bilo da će nakon prvog dela biti snimljen odmah i drugi. Fenomenalan uspeh na R-rated krilima i sveopšta pomama za otkačenim crvendaćem ucrtali su put nastavku (ili više njih), a pomenuti crveni dobio je status ultra super mega popularnog antiheroja. Naravno, radi se o Deadpool-u i novom, prezabavnom nastavku komplikovanog imena Deadpool 2.
Film počinje neobičnom scenom gde Deadpool (Ryan Reynolds) sam sebe rastavlja na atome uz pomoć 4500 litara kerozina. Potom priču vraća šest sedmica unazad, da bi objasnio svoj potez. Dok pretrčimo tih šest sedmica radnja se dalje nastavlja, a sa njom i naša luda bioskopska vožnja. Upoznajemo nove likove i njihove pričice, psovke i politički nekorektne izjave sevaju na sve strane, a krv teče li teče. Ima tu i malih nogu, penisa i creepy stvari i sve skupa tera vam suze na oči, a kez na usta.
Režiser je promenjen, dok je Rajan Rejnolds dobio dosta veću ulogu u odlučivanju. Glasine kažu da je to bio i osnovni razlog promene režisera, jer su njih dvojica imali različitu viziju daljeg razvoja franšize. Kako bilo, novi režiser je seo u stolicu i zajedno sa Rejnoldsom (koji je potpisan i kao scenarista i producent) napravio novu priču o zasigurno najluđem super (anti) junaku kojeg smo gledali
Moram reći da sam na početku imao neki slabašan osećaj (ali ipak je bio tu) da su neke stvari malo usiljene. Bolje možda reći - humor na mišiće. Međutim, ubrzo radnja dobija drugi tok i kao da se sve 
Horor je filmski žanr u kome su zastupljeni filmovi koji izazivaju strah, strepnju i užas kod gledalaca. Tematika horor filmova uglavnom je vezana za smrt i mistične događaje, a u skoro svakom horor filmu središnji lik je negativac.
Raniji horor filmovi su uglavnom bili zasnovani na gotičkoj literaturi sa čudovištima poput vampira, vukodlaka, fantoma, uglavnom su bili niskobudžetni, s eksplicitnim scenama nasilja. Vremenom su se jasno se izdvajali podžanrovi horora i nastaju prvi kvalitetni i cenjeni filmovi ovog tipa poput Texas Chainsaw Massacre, The Exorcist ili A Nightmare on Elm Street.
Postoje brojni podžanrovi horora među kojima su najpopularniji akcioni i psihološki. U ovom veku su na popularnosti dobili tzv. splater/slešer horori koje karakterišu grafički portreti ekstremnog nasilja. Tipičan predstavnik ovog podžanra je novi talas francuskog ekstremnog horora (New French Extremity) pod čijim su uticajem nastali brojni splateri, uključujući i Srpski film.
Ovoga puta sam sastavio listu od dvadeset subjektivno najboljih filmova u ovom žanru snimljenih od 2001. godine. U nazivu filma se nalazi link koji vodi prema IMDB-u ili tekstu recenzije na sajtu ukoliko isti postoji.
Isključio sam odlične bodi-horore poput Taxidermie i The Skin I Live In.
20) The Ring (2002)
https://www.youtube.com/watch?v=_PkgRhzq_BQ
19) The Hills Have Eyes (2006)
https://www.youtube.com/watch?v=C6f9ooGR9iU
18) The Exorcism of Emily Rose (2005)
https://www.youtube.com/watch?v=lSy7DldFdUI
17) 