Više puta do sada sam spomenuo da je Australija pravo malo blago što se tiče nezavisnih filmova. Njihove produkcije se ne bave previše promocijom, vodeći se parolom da će kvalitet svakako dopreti do ljudi koje to zanima. Poslednji u nizu zanimljivih projekata je Cargo, koji je dugometražna verzija hvaljenog kratkog filma iz 2013. godine, a obe verzije potpisuju Ben Hauland i Jolanda Remke. Činjenica je bi retko ko čuo za ovaj film da ga Netflix, nezvanični spasilac indi projekata, nije pokupio.
Na samom početku filma upoznajemo tročlanu porodicu koju čine Endi (Martin Freeman), Kej (Susie Porter) i njihova ćerkica Rosi. Oni se voze brodićem kroz ruralnu Australiju i ubrzo shvatamo da to njihovo putovanje nije produkt zabave ili želje za pustolovinom, nego potreba za preživljavanjem. Svet je doživeo neku vrstu zombi epidemije, kopno je prepuno žrtava, a oni su bezbedni na brodu, iako imaju problema sa nestašicom namirnica. Jednom prilikom, Endi primećuje napušten brod, sa koga donosi veću količinu hrane, a taj postupak će njihovu situaciju dovesti iz loše u goru...
Priča filma Cargo je zanimljiva, jer se u post-apokaliptičnom svetu bavi likovima i njihovim emocijama, a ne akcijom i jurnjavom za zombijima. Ljubitelji tradicionalnih filmova ovog tipa svakako neće biti zadovoljni što se potencijal vezan za zombije ne koristi previše, nego ga autori svesno zapostavljaju u korist nekoliko zaista jakih emotivnih udaraca. Atmosfera je napeta, sa osećajem pročitaj više...Cargo (2017)
Više puta do sada sam spomenuo da je Australija pravo malo blago što se tiče nezavisnih filmova. Njihove produkcije se ne bave previše promocijom, vodeći se parolom da će kvalitet svakako dopreti do ljudi koje to zanima. Poslednji u nizu zanimljivih projekata je Cargo, koji je dugometražna verzija hvaljenog kratkog filma iz 2013. godine, a obe verzije potpisuju Ben Hauland i Jolanda Remke. Činjenica je bi retko ko čuo za ovaj film da ga Netflix, nezvanični spasilac indi projekata, nije pokupio.
Na samom početku filma upoznajemo tročlanu porodicu koju čine Endi (Martin Freeman), Kej (Susie Porter) i njihova ćerkica Rosi. Oni se voze brodićem kroz ruralnu Australiju i ubrzo shvatamo da to njihovo putovanje nije produkt zabave ili želje za pustolovinom, nego potreba za preživljavanjem. Svet je doživeo neku vrstu zombi epidemije, kopno je prepuno žrtava, a oni su bezbedni na brodu, iako imaju problema sa nestašicom namirnica. Jednom prilikom, Endi primećuje napušten brod, sa koga donosi veću količinu hrane, a taj postupak će njihovu situaciju dovesti iz loše u goru...
Priča filma Cargo je zanimljiva, jer se u post-apokaliptičnom svetu bavi likovima i njihovim emocijama, a ne akcijom i jurnjavom za zombijima. Ljubitelji tradicionalnih filmova ovog tipa svakako neće biti zadovoljni što se potencijal vezan za zombije ne koristi previše, nego ga autori svesno zapostavljaju u korist nekoliko zaista jakih emotivnih udaraca. Atmosfera je napeta, sa osećajem pročitaj više... 
Bila je to ljubav na prvi pogled. Od te davne 1987. godine, pa do danas, nikada se nije ugasila i mnogo puta sam joj se sa oduševljenjem vraćao. Emocija je još jača činjenicom da je to bio prvi film (ne računajući crtaće) koji sam sa ocem pogledao u bioskopu. Arni i ekipa u jednom od najdražih mi lično, a i najboljih filmova tog žanra uopšte za većinu filmofila. Naravno, reč je o Predator-u. Zbog toga je i uzbuđenje bilo na vrhuncu kada se pojavio novi nastavak 2018. godine pod imenom The Predator.
The Predator je četvrti film u seriji ili šesti ako računamo ona dva hibridna sa Alien-om. Međutim, svi ti posle Arnijevog iz 1987. nisu bili ni blizu, što kvalitetom, što popularnošću. Onaj drugi može i proći jer je zadržao deo atmosfere prvog, dok su ostali išli na dodvoravanje publici i odstupili su od prvobitne, prvenstveno jezive atmosfere koja ga je krasila. U isti koš može se staviti i ovaj poslednji The Predator, koji nije opravdao očekivanja, barem kada se radi o Predator filmu.
Režiju i scenario potpisuje Šejn Blek, poznat po svom posebnom akcionom stilu filmova kao što su Lethal Weapon, Last Action Hero, Irom Man 3, The Nice Guys itd. On je čak i glumio manju ulogu u originalnom Predatoru. Njegovi filmovi su nabijeni akcijom i humorom i uz njih smo se sjajno zabavljali više puta. Međutim, u tome možda i jeste jedan od glavnih problema, kada je u pitanju The Predator.
Orginalni Predator je bio film koji je dobio status kultni čim 
U moru filmova kojim smo zapljusnuti poslednjih godina, pretrpanim blokbasterima, spektaklima, užasima, obično stanemo na jedan, baš kao na ježa, koji nam ukrade svu pažnju. Mali, neugledan, skoro neprimetan, ubode tako jako da svo blještavilo oko vas nestane i morate mu se posvetiti potpuno. Takav jedan film, koji niotkuda ubode, je upravo Beast.
Beast je priča koja nam dolazi iz Britanije, o mladoj Mol (Jessie Buckley), koja pokušava da nađe svoje mesto u maloj i konzervativnoj sredini. Međutim, to nije lako, jer ispod izgleda krhke devojke, krije se kompleksna ličnost koja se teško snalazi u ogradama društva u kome bitiše. Kada u njen svet uđe Paskal (Johnny Flynn) sve se dodatno komplikuje, dok gradić potresaju užasna ubistva...
Beast je kompletno autorsko delo meni nepoznatog Majkla Pirsa koji, iako nepoznat, ovim filmom pokazuje ogroman potencijal, tako da ću željno isčekivati njegovo sledeće delo. Prvenstveno režijski, može se reći da je napravio fenomenalan posao. Kadrovi, ambijent, fotografija, zajedno stvaraju atmosferu koja vas potpuno okupira. Od samog početka vam stvori nelagodu ili, bolje reći, sve što gledate odaje čudan, nešto nije u redu osećaj, koji ne popušta do kraja. To se oseća u svakom kadru, liku, boji. Boje su fenomenalne i u stalnom kontrastu, baš kao što je i sama priča, kao i likovi koji je čine. Sve to zajedno jasno govori o potencijalu i umešnosti režisera.
Priča je onaj deo koji je Pirs slabije uradio. Kreće 
- See, you thought I was a cripple but you didn't know that I'm a ninja.
- While I am state of the art, I am not a ninja.
Iako nisam preveliki ljubitelj naučne fantastike, rado ću pogledati indi projekat autora koji ima ideju i koji zna šta hoće - još ako dođe do saradnje sa producentskom kućom koja ima dobru reputaciju za nezavisne filmove, pun pogodak. Li Vanel (Leigh Whannell) iza sebe ima uspešnu karijeru kao glumac i scenarista horor filmova, a pre tri godine je debitovao i kao režiser filmom Insidious: Chapter 3. Film o kome danas pišem je njegovo autorsko delo, a reč je o odličnom miksu žanrova pod imenom Upgrade.
Venel nam predstavlja njegovu viziju utopijske budućnosti u kojoj je tehnologija kontroliše skoro sve aspekte života. U toj budućnosti Grej Trejs (Logan Marshall-Green) izbegava tehnologiju, obožava tradicionalne automobile i radi kao mehaničar. Nakon incidenta u kome on ostaje paralizovan, pristupa mu direktor tehnološke kompanije sa eksperimentalnim implantom, koji će mu vratiti funkciju udova. Reč je o računarskom čipu pod nazivom STEM, koji se pokazuje mnogo funkcionalnijim i inteligentijim nego što su očekivali. Grej u tom čipu dobija neočekivanog saveznika u osveti prema ljudima koji su izazvali incident...
Upgrade je futuristički akcioni triler sa temom osvete, u kome glavni junak otkriva da je u isto vreme i nosilac, ali i marioneta veštačke inteligencije. Ideja koja vodi priču je zaista fascinantna i postavlja razna 
You're taught your entire life that what you do matters and that you're special. And that, there are things you can point towards that would... which'll show that you're special, that show you're different, when, in all reality, those things... don't matter. And you're not special.
Opšte je poznato da većina stanovnika SAD-a ne spada među najinteligentinije ljude na svetu, a nekoliko puta smo se i preko filmova koji ekranizuju istinite priče uverili u to. Prvi mi na pamet pada film Pain and Gain Majkla Beja, akciona komedija koja prati tri prebildovana idiota u pokušaju da iznude novac od biznismena tako što će ga kidnapovati.
Ukratko, njihov plan i izvršenje istog pokazuju da je stvarnost često bizarnija od fikcije. Zbog toga sam se zaniteresovao kada sam čuo za film American Animals, koja se bavi kvartetom studenata sa sličnim intelektualnim sposobnostima, čiji je kriminalni poduhvat naišao na podsmeh. Na samom početku filma dobijamo obaveštenje this is not based on a true story i zatim not based on nestaje. Film zaista priča istinitu priču o pljački na univerzitetu Kentaki, a da doživljaj bude kompletniji, autor Bart Lejton je okupio prave pljačkaše, koji daju svoje komentare i pričaju svoje verzije priče uporedo sa dramatizovanom verzijom.
Na početku filma upoznajemo Spensera (Barry Keoghan), studenta na Univerzitetu Transilvanija, koji želi da postane umetnik, ali je svestan da mu snovi beže. Pored njega, tu je i Voren Lipka (Evan Peters), 
U trenutnom filmskom trenutku, kojim dominiraju serijski sadržaji, teško je odlučiti se kome tačno posvetiti svoje vreme. Teško, jer ti sadržaji su sve kvalitetniji, žanrovski različiti, a skoro svaki nosi nekog sa A liste holivudskih glumačkih superstara. Međutim, kada imate priču koja se, ispod svih slojeva, bavi čovekom, njegovim najgorim strahovima i demonima što dušu razdiru, izbor je lak. Tako je za mene bilo lako se odlučiti za Oštre predmete (Sharp Objects), koji seku telo, ali još više dušu.
Sharp Objects je nova mini-serija velikog HBO-a sa Ejmi Adams (Amy Adams) u naslovnoj ulozi. Osam pedesetominutnih epizoda zasnovano je na istoimenoj noveli koju je napisala Džilijan Flin. Inače, Gilian je napisala tri novele: Sharp Objects, Dark Places i Gone Girl. Sve tri su doživele ogroman uspeh, a takođe sve tri su doživele svoje adaptacije: dva filma i mini-serija.
Kreatorka serije je Marti Nokson, poznata producentkinja i pisac, sa više uspešnih naslova iza sebe. Režiju potpisuje još jedan znalac svog posla, Jean-Marc Vallée, poznat po filmovima Dallas Byers Club, Wild, Demolition i seriji Big Little Lies. Kada se okupi ovolika količina kreativnog potencijala, zaista je teško da konačan proizvod izneveri. I zaista nije izneverio. Čak šta više je pun pogodak u svakom smislu i to se jednostavno oseća u svakom kadru serije.
Kamila Priker (Adams) je novinarka u Sent Luisu. Ophrvana je velikim problemima i tegobama, posebno onim duševnim 
It's heartening to see so many strange, new faces here today. I know my mom would be very touched, and probably a little suspicious.
Nešto ranije ove godine smo imali priliku da gledamo autorski horor, koji ovom zapostavljenom žanru daje posebnu dimenziju i ucrtava put za budućnost istog. Džon Krasinski nas je u svom filmu A Quiet Place vodio od drame do horora i nazad, menjajući prirodu priče i suptilno naglašavajući ono što želi da nam kaže. Specifičnom atmosferom i izostankom zvuka, sa pričom koja je usmerena na porodicu, Krasinski je postigao pun pogodak i verujem da su mnogi pomislili kako se tako dobar horor neće skoro pojaviti.
Međutim, u poslednjih nekoliko nedelja mnogi pričaju o novom autorskom hororu, koji potpisuje anonimni Ari Aster, čovek kome je ovo prvi dugometražni film. Hereditary počinje umrlicom, tako da tačno znate šta da očekujete od ovog poprilično jezivog filma - da se radi o smrti. Od te osnovne ideje, autor istražuje i odvodi nas u krajnosti žalosti i ludila.
Priča prati porodicu Grejem, koja živi u velikoj kući van grada, okruženoj šumom. Porodicu čine Eni (Toni Collette), njen suprug Stiv (Gabriel Byrne) i njihova deca Piter (Alex Wolff) i Čarli (Milly Shapiro). Film otvara sahrana Enine majke, koja je bila dominantna figura u njenom životu. Na prvi pogled, niko u porodici nije previše uznemiren zbog toga, osim Čarli, koju je baka odgajala kao da je njena ćerka. Ubrzo nakon sahrane počinju 
- Do you want me to be surprised?
- I don't know.
Coming of age filmovi, podžanr drame koji se bave odrastanjem, verovatno nikada neće izgubiti na popularnosti, iz prostog razloga što nas vraća u doba kada retko ko od nas ne bi voleo da se vrati - kada smo bili bezbrižni, kada smo otkrivali sebe i kada su nam se, po prvi put, dešavale određene stvari. Takvi filmovi su obično dosta šarmantni i emotivni, ali nemaju previše prostora za manevre i originalnost.
Glavni protagonista filma Love, Simon je Sajmon Spir (odlični Nick Robinson), sedamnaestogodišnjak koji se ne ističe previše - ima grupu prijatelja, brižne roditelje i deluje kao sasvim običan tinejdžer. Međutim, uskoro otkrivamo da je njegova situacija malo komplikovanija, jer Sajmon od svoje okoline krije da je gej. Sticajem okolnosti stupa u kontakt sa Bluom, anonimnim učenikom njegove škole, i započinju prepisku mejlovima. Ti mejlovi će dovesti do toga da Sajmon počne da otkriva sebe, ali će početi i da se zaljubljuje...
Scenario ovog filma se bazira na bestseleru Beki Albertali pod nazivom Sajmon protiv zavere homo-sapiensa. Autorski tim je zaista dobar, okupio je poznatog producenta i režisera serija o super-heroijma Grega Berlantija (The Flash, Arrow) i scenaristički duo odlične serije This Is Us. Uzeći u obzir izvorni materijal i ekipu koju je okupio, Live, Simon se može tumačiti kao revolucionaran - mejnstrim romantična komedija, šarmantna i osećajna, fokusirana na romantične ciljeve 