This is a celebratory drinking session, not a wallowing one.
Li Israel je bila američka književnica koja je mnogo veću popularnost stekla time što je falsifikovala lična pisma poznatih ličnosti i tako zarađivala za život. Can You Ever Forgive Me? je ekranizacija njene istoimene biografije, a film potpisuju režiserka Marielle Heller i scenaristički duo Nicole Holofcener i Jeff Whitty.
Li (Melissa McCarthy) je iza sebe imala nekoliko relativno uspešnih biografskih knjiga, ali je ispala iz modernih tokova savremene književnosti. Više nije mogla da dobije ni avanse za svoje knjige, a u prilog tome je išlo i njeno ponašanje, koje nije bilo u skladu sa javnim nastupima i promocijama. Sticajem okolnosti otkriva svoj talenat u falsifikovanju pisama poznatih ličnosti poput Ketrin Hepbern ili Doroti Kilgalen. Taj vid obmane za nju takođe predstavlja i umetnost, a u tom poduhvatu će joj pomoći poznanik Džek (Richard E. Grant)...
Glavna junakinja filma je prošla onako kako je prošao nebrojeni broj pisaca u istoriji - očajnički je želela da bude čitana, ali je bila u kreativnoj blokadi, bojeći se odbijanja od strane čitalaca, izdavača i književnih kritičara. Ona nema predugovore na velike sume, nema nameru da se pojavljije u javnosti i da igra igru koju čine promocije i laskavi intervjui. Njena životna situacija je eskalirala u finansijski krah i sve je sugerisalo da neće uspeti da se izvuče - život joj je tužan i patetičan, a izgradila je zid oko pročitaj više...Can You Ever Forgive Me? (2018)
This is a celebratory drinking session, not a wallowing one.
Li Israel je bila američka književnica koja je mnogo veću popularnost stekla time što je falsifikovala lična pisma poznatih ličnosti i tako zarađivala za život. Can You Ever Forgive Me? je ekranizacija njene istoimene biografije, a film potpisuju režiserka Marielle Heller i scenaristički duo Nicole Holofcener i Jeff Whitty.
Li (Melissa McCarthy) je iza sebe imala nekoliko relativno uspešnih biografskih knjiga, ali je ispala iz modernih tokova savremene književnosti. Više nije mogla da dobije ni avanse za svoje knjige, a u prilog tome je išlo i njeno ponašanje, koje nije bilo u skladu sa javnim nastupima i promocijama. Sticajem okolnosti otkriva svoj talenat u falsifikovanju pisama poznatih ličnosti poput Ketrin Hepbern ili Doroti Kilgalen. Taj vid obmane za nju takođe predstavlja i umetnost, a u tom poduhvatu će joj pomoći poznanik Džek (Richard E. Grant)...
Glavna junakinja filma je prošla onako kako je prošao nebrojeni broj pisaca u istoriji - očajnički je želela da bude čitana, ali je bila u kreativnoj blokadi, bojeći se odbijanja od strane čitalaca, izdavača i književnih kritičara. Ona nema predugovore na velike sume, nema nameru da se pojavljije u javnosti i da igra igru koju čine promocije i laskavi intervjui. Njena životna situacija je eskalirala u finansijski krah i sve je sugerisalo da neće uspeti da se izvuče - život joj je tužan i patetičan, a izgradila je zid oko pročitaj više... 
A Prayer Before Dawn je film koji je privukao moju pažnju samo iz jednog razloga, a taj razlog je britanski glumac Džo Kol (Joe Cole), koga sam baš zgotivio zbog serije Peaky Blinders. Meni totalno nepoznata ekipa potpisuje ovaj projekat, a reč je o biografskom filmu, u kome pratimo britanskog boksera Bilija Mura, koji je dospeo u tajlandski zatvor zbog trgovine narkoticima.
Na početku priče pratimo Bilija kome ne cvetaju ruže na Tajlandu. Navučen je na jabu, popularnu drogu koja je mešavina metamfetamina i kofeina, koja je razlog što nema previše uspeha u sportu kojim se bavi. Pored toga radi i kao diler, zbog čega biva uhapšen i poslat u zloglasni zatvor Čiang Mai. Tamo će se suočiti sa raznim teškoćama, a izlaz će pronaći u tajlandskom boksu (muay tai), koje ima svoja takmičenja u okviru zatvorskog sistema.
Iako je mišićav čovek, bokser koji je sposoban da izdrži veliku količinu bola, Bili je stranac u nepoznatoj zemlji koji je na putu auto-destrukcije. Nije pogrešno zaključiti da je češće pod uticajem droge nego što je strejt. To se potvrđuje njegovim dolaskom u zatvor, kada mu treba prilično dosta vremena da shvati šta mu se desilo. Ne napušta ga ulični prkos, koji će ga dovesti u opasne situacije. Kriziranje i korišćenje droge će samo povećati njegovu konfuziju i zbunjenost.
Bili svakako nije cvećka, ali je zastrašujući svet droge i bandi unutar zatvora previše čak i za njega. Film je snimljen na realnim lokacijama, bez 
Piter Hedžes (Peter Hedges) je svestrani umetnik koji je privukao pažnju romanom What's Eating Gilbert Grape. Taj roman je ekranizovan u prilično uspešan film sa Leonardom di Kapriom i Džonijem Depom, a tada je krenula i Piterova filmska karijera. Naredni uspeh je bila nominacija za Oskara u kategoriji adaptiranih scenarija za film About a Boy. Ben is Back je njegov autorski film, a glavnu ulogu tumači njegov sin Lukas (Lucas Hedges).
Radnja filma prati Bena Burnsa (Hedžes), koji se vraća kući uoči proslave Božića. Ispostavlja se da je pre vremena napustio rehabilitacioni centar gde se nalazi na odvikavanju od droga, kako bi posetio svoju porodicu. Njegova majka Holi (Julia Roberts) se raduje povratku svog sina, ali se uskoro ispostavlja da je on i dalje u velikoj opasnosti. Uslediće trka sa vremenom, koja će im možda promeniti živote...
Prekjuče sam pisao o filmu Beautiful Boy, koji prati sličnu tematiku porodične drame sa tinejdžerskom zavisnošću. Ovde je drama podignuta na viši nivo, gotovo odmah na samom početku, kada se Ben neočekivano pojavi ispred kuće. Taj njegov dolazak utvrđuje različitu dinamiku odnosa između ukućana. Majka je oduševljena jer nije očekivala da će joj se božićna želja ostvariti, ali su sestra i očuh sa razlogom sumnjičavi da Ben po ko zna koji put donosi neku nevolju sa sobom. I Holi i Ben poseduju unutrašnji koflikt - ona je istovremeno i srećna što vidi svog sina, ali i zabrinuta za svoju porodicu, dok on 
When I discovered drugs my world went from black and white to technicolor. I can never give that up. So I tell people what they want to hear.
Beautiful Boy je američka drama belgijskog filmaša Feliksa Von Groningena (Felix van Groeningen), koji je poznat po filmovima The Broken Circle Breakdown i The Misfortunates. Scenario se bazira na memoarima Dejvida Šefa Beautiful Boy: A Father's Journey Through His Son's Addiction, u kojima je opisivao događaje vezane za dugogodišnju zavisnost svog sina Nikolasa od metamfetamina. Film je imao premijeru na festivalu u Torontu.
Dejvid (Steve Carell) je cenjeni novinar Njujork Tajmsa koji je zabrinut što njegov sin (Timothée Chalamet) već drugi dan ne dolazi kući. Kada se napokon pojavi, primećuju se jasni znaci korišćenja droge i Dejvid ga vodi u kliniku za odvikavanje. Nakon primetnog napretka, Nikolas odlazi u instituciju sa smanjenim nivoom kontrole, iz koje beži i Dejvid ga ponovo pronalazi na ulici...
Beautiful Boy narativno prati pravolinijsku priču o zavisnosti, koja se konstantno prekida raznim trenucima ili događajima iz prošlosti. Može se reći da je lik oca glavni junak i vidimo ga u različitim scenama sa njegovim sinom. Većina tih scena su srećne, ali su one redefinisane našim znanjem o Nikolasovoj zavisnosti. Svidelo mi se što film izbegava svaki kliše karakterističan za ovakve filmove. Ne vidimo tačan momenat ili razloge zbog čega se Nikolas prepustio drogama. Ne postoji ekscentrična grupa zavisnika 
Charlie, when you kill a man, you end up with his father or his friends on your tail. It usually ends badly.
Žak Odijar (Jacques Audiard) je cenjeni francuski filmaš, koji se bavi društveno angažovanim dramama u kojima predstavlja naličje Francuske. Za svoje radove A Prophet, Rust and Bone i Dheepan je dobio brojne filmske nagrade, poput Bafte i Gran pria Kanskog festivala. The Brothers Sisters je njegov prvi film na engleskom jeziku, koji je premijeru imao na festivalu u Veneciji.
Scenario se bazira na romanu Patrika DeVita i prati braću Ilaja (John C. Reilly) i Čarlija Sisters (Joaquin Phoenix), koji su u poteri za Hermanom Vormom (Riz Ahmed). Ispostavlja se da je Herman pobegao sa nečim što veoma zanima njihovog nalogodavca. Privatni detektiv Džon Moris (Jake Gyllenhaal), koji je imao zaduženje da ga pričuva dok braća ne stignu, je pobegao zajedno sa njim. Braća kreću u dugo putovanje od oregonske pustinje do San Franciska, kako bi se obračunali sa njima. Na tom putu, Ilaj će doživeti ličnu krizu i počeće da sumnja u dugovečnost njihove karijere, a ispostavlja se da bi Herman mogao imati dobru ponudu za njega...
Ovaj film jeste vestern i priča se odvija na Divljem zapadu, ali nijedan od bitnijih likova, naročito ne braća iz naslova, nisu likovi karakteristični za ovaj žanr. Nisu klasični heroji, ali nisu ni klasični zlikovci, ne predstavljaju zakon, niti beže od njega. U samom uvodu, kada samo bljeskovi pucnja predstavljaju svetlost, vidimo 
A 70-year-old black man runnin' around batshit crazy with a badge and gun. You don't wanna miss that.
True Detective je antologijska krimi serija producentske kuće HBO, koju potpisuje Nic Pizzolatto. U prvoj sezoni, koju je režirao Keri Fukunaga, smo pratili detektive Rastija Kola (Matthew McConaughey) i Martija Harta (Woody Harrelson) i njihovo traganje za serijskim ubicom u periodu od sedamnaest godina. Ta sezona je prošla fantastično i kod publike i kod kritike, pre svega zbog scenarija, glume, režije i kinematografije.
Glavni glumci i režiser prve sezone su ostali i drugoj, kao producenti. Picolato je napisao scenario, dok se u režiserskoj stolici promenilo nekoliko ljudi. Druga sezona je pratila trio detektiva iz različitih policijskih odeljenja, koji istražuju seriju kriminalnih dela, verujući da su povezana sa ubistvom korumpiranog političara. Iako je sezona zadržala visoku gledanost, prijem kod publike i kritike je bio podeljen i retko ko ju je smestio u rang sa prvom sezonom, da se tako blago izrazim.
Nakon druge sezone se mislilo da je sve gotovo i da treću sezonu nećemo nikada videti. Provlačili su se tračevi, spominjalo se da će Mekonahi i Harelson vratiti svojim starim ulogama, ali dugo se nije dešavalo ništa konkretno. Sredinom 2017. godine je HBO dao zeleno svetlo i u januaru 2019. godine smo napokon dobili treću sezonu. Daniel Sackheim i Jeremy Saulnier su potpisali režiju, scenarista i producenti su ostali isti, a glavna uloga je bila rezervisana 
Došlo je vreme da se saberu filmski utisci vezani za prošlu godinu, koja, kao ni 2017. godina, nije obilovala kvalitetnim projektima i nezaboravnim filmovima. Kao što je već postala praksa, bioskopske projekcije su bile rezervisane uglavnom za filmove o superherojima, što sve više dovodi do toga da se gledaoci posvete kvalitetnim televizijskim serijama, kojih ima na pretek. Ljubitelji odličnih filmova i dalje pažnju posvećuju vanholivudskim projektima, najviše filmovima koji dolaze iz Evrope.
Kao i prošle godine u ovo doba, rešio sam da sastavim listu od deset filmova iz prošle godine koji su na mene ostavili najbolji utisak. Pogledao sam skoro sve što sam imao u vočlisti, a uvek postoji mogućnost da naknadno naletim na neki odličan film koji svakako zaslužuje da se nađe na listi, pa eventualno može doći do korigovanja iste. Ljubitelj sam drama koje se zasnivaju na jakim karakterima i odličnim dijalozima, pa su takvi filmovi zastupljeni u najvećem procentu.
Još jednom ponavljam da je ovo SUBJEKTIVNA lista najboljih filmova iz prošle godine, tako da na njoj nema filmova o superherojima ili horora, kao ni pojedinih filmova o kojima svi pričaju.
U naslovu filma se nalazi link ka recenziji na sajtu.
10) Blindspotting
Dugogodišnji prijatelji i saradnici Dejvid Digs i Rafael Kasal se inteligentno bave ljudima koji se različito nose sa gentrifikacijom naselja i činjenicom da njihov grad ne izgleda isto kao kada su oni odrastali. U priču o prijateljstvu 
Your beauty, your bravery, now I see there's no cause for envy. Your gifts will be your downfall!
Da se ne ponavljam po ko zna koji put sa uvodom zbog čega su biografske drame moj žanr. Dabome, očekivano je bilo da ću ja pisati recenziju za ovaj film koji se dugo čekao. Moram odmah reći da nisam sasvim zadovoljna isporučenim, ali ću se itekako potruditi da vam približim sve vrline filma i da vam dam razloge da pogledate isti, a mane...njih ću usput spomenuti. Videćemo šta će prevladati.
Meri/Marija Stuart (Saoirse Ronan) je sa šesnaest godina postala kraljica Francuske, a sa osamnaest udovica. Vraća se u svoju rodnu Škotsku da povrati tron koji joj pripada. Međutim Škotskom (preko njenog rođaka) i Engleskom vlada Elizabeta I (Margot Robbie). Obe mlade kraljice vide jedna drugu kao najveće rivalke i smrtne neprijatelje, iako su vezane krvnim srodstvom. Savetovana (pogrešno) raznim igračima iz senke, Marija se poziva na pravo da zauzme engleski tron, preteći Elizabetinom suverenitetu. Izdaje, intrige, spletke, pobune i zavere ugrožavaju oba prestola i zauvek menjaju tok istorije.
Film je snimljen prema romanu Džona Gaja, koji se jako detaljno pozabavio kraljicom Meri. Kada kažem jako detaljno, mislim previše pristrasno i subjektivno. Inače bih pozdravila svaku subjektivnost i naklonost jer sam istima jako sklona u svojim recenzijama, ali ovu nikako ne mogu. Vladavina kraljice Meri je najmanje bila vladavina, ako se uopšte može nazvati tako. Za vreme 