It's the Silence of the Goats!
Na osnovu naziva je sasvim normalno očekivati ne baš normalan film. Okupljena je sjajna glumačka i kratak opis je obećavao nezaboravnu ekranizaciju knjige koja je adaptirana i za pozorište. Nažalost, potencijal je ostao neiskorišćen, pre svega jer autori Grant Heslov i Peter Straughan nisu bili sigurni u kom pravcu (žanru) da odvedu film i kako da ga završe.
Na samom početku filma čitamo napomenu koju možemo prevesti sa više stvari je istinito nego što biste poverovali i uskoro pratimo dva narativa vezana za psihička dejstva u vojsci. Zanimljiviji od njih prati vijetnamskog veterana (Jeff Bridges) koji kroz new age pokrete otkriva nove, mirnije načine treniranja vojnika. Njegov cilj je kreiranje svetskog mira i, da bi došao do njega, mora izmeniti tradicionalne načine ratovanja. Zbog toga zasniva New Earth Army u kojoj su vojnici neka vrsta monaha, koji su pacifisti i treniraju um.
New Earth Army u svojim redovima ima Lina Kasadija (George Clooney) koji ima status superstara - može da pronađe bilo koju osobu na planeti, pomera oblake i jednom prilikom je ubio kozu gledajući u nju. Te sposobnosti su moguće u specijalnom stanju uma kome prija alkohol. Sve ovo pratimo kroz flešbekove glavnog narativa u kome Bob Vilton (Ewan McGregor), novinar koji je posle propalog braka došao u Kuvajt da bude muško, slučajno susreće upravo Kasadija i ubeđuje ga da mu se pridruži na putu za Irak.
Scenario je baziran na knjizi Džona pročitaj više...The Men Who Stare at Goats (2009)
It's the Silence of the Goats!
Na osnovu naziva je sasvim normalno očekivati ne baš normalan film. Okupljena je sjajna glumačka i kratak opis je obećavao nezaboravnu ekranizaciju knjige koja je adaptirana i za pozorište. Nažalost, potencijal je ostao neiskorišćen, pre svega jer autori Grant Heslov i Peter Straughan nisu bili sigurni u kom pravcu (žanru) da odvedu film i kako da ga završe.
Na samom početku filma čitamo napomenu koju možemo prevesti sa više stvari je istinito nego što biste poverovali i uskoro pratimo dva narativa vezana za psihička dejstva u vojsci. Zanimljiviji od njih prati vijetnamskog veterana (Jeff Bridges) koji kroz new age pokrete otkriva nove, mirnije načine treniranja vojnika. Njegov cilj je kreiranje svetskog mira i, da bi došao do njega, mora izmeniti tradicionalne načine ratovanja. Zbog toga zasniva New Earth Army u kojoj su vojnici neka vrsta monaha, koji su pacifisti i treniraju um.
New Earth Army u svojim redovima ima Lina Kasadija (George Clooney) koji ima status superstara - može da pronađe bilo koju osobu na planeti, pomera oblake i jednom prilikom je ubio kozu gledajući u nju. Te sposobnosti su moguće u specijalnom stanju uma kome prija alkohol. Sve ovo pratimo kroz flešbekove glavnog narativa u kome Bob Vilton (Ewan McGregor), novinar koji je posle propalog braka došao u Kuvajt da bude muško, slučajno susreće upravo Kasadija i ubeđuje ga da mu se pridruži na putu za Irak.
Scenario je baziran na knjizi Džona pročitaj više... 
And they descended upon the earth to strengthen their ranks.
Borgman je holandski film režisera i scenariste Alex van Warmerdam-a, koji je bio u konkurenciji za glavnu nagradu na festivalu u Kanu, nakon 38 sušnih godina za holandsku kinematografiju. Jedan od skrivenih bisera novijeg evropskog filma, privukao je pažnju svojim mračnim, napetim i često komičnim scenama, ali su ljubitelji žanra ostali podeljeni prilikom konačnog ocenjivanja.
Film otvara scena u kojoj nervozna ekipa ljudi napada Borgmana (Jan Bijvoet) koji živi u šumi pod zemljom. Prilikom bežanja nailazi na bogataško naselje i dolazi na ideju da se okupa u jednoj od kuća. Nakon nasilnog odbijanja od strane Ričarda (Jeroen Perceval), njegova supruga Marina (Hadewych Minis) se sažali na njega i tajno mu nudi oporavak i negu u kućici za poslugu. Uskoro saznajemo da Borgman nije nimalo naivan i sa svojim sposobnostima počinje da menja situaciju unutar kuće, koja je i pre njega bila komplikovana...
Borgman je zaista nesvakidašnji film. Kao centralnu figuru ima enigmatičnu ličnost, u svakom smislu, o kojoj mi ne saznajemo ništa, već samo posmatramo njene bizarne postupke i odluke. Lik Borgmana je stavljen u modernističku vilu koja je dom porodice iz više klase, sa karakterističnim emotivnim otuđenjem i bez potrebne ljudske topline. Prva trećina filma me je donekle podsetila na Funny Games ili Dogtooth, sa dozom pomalo apsurdnog crnog humora i osećajem da će neka scena seksa iskočiti svakog 
I must have some booze. I demand to have some booze!
Na mnogim listama kultnih filmova britanska komedija Withnail and I zauzima posebno mesto. Snimljen sa štapom i kanapom, bez pravog plana, sredstava, a možda čak i vizije, ovaj film Brusa Robinsona (Bruce Robinson) je vremenom postao nepresušni izvor citata, inspiracije i smeha. Od projekta koji je skoro bio osuđen na propast je nastala sjajna kombinacija komedije i tragedije, kojoj brojni cenjeni kritičari daju visoke ocene.
Radnja je smeštena u 1969. godinu i prati dvojicu nezaposlenih glumaca Vitneila (Richard E. Grant) i Marvuda (Paul McGann). Oni žive u oskudnom i prljavom stanu, druže se sa sumnjivim tipovima, retke prilive novca troše na alkohol, a poslovna prilika im nije ni na vidiku. Dolaze na ideju da se odmore i odlaze na seoski izlet u kućici Vitneilovog ujaka Montija (Richard Griffiths). Međutim, tamo shvataju da nema hrane i da im nedostaju osnovne veštine za preživljavanje. Ne baš ljubazni stanovnici sela i neočekivana poseta će njihov odmor učiniti još čudnijim...
Scenario Brusa Robinsona je većim delom autobiografski, a ono I (ja) u naslovu filma se odnosi upravo na njega. Period od četiri-pet godina je uklopio u dve nedelje koje se odvijaju u priči i napravio je pravo scenarističko remek-delo koje nema pravi plot, ali poseduje izuzetne dijaloge. Ti dijalozi su na momente smešni, na momente bizarni, na momente tragikomični i u suštinu su jedan od glavnih razloga popularnosti ovog 
Zasigurno jedan od najpoznatijih superheroja, zajedno sa Betmenom i Supermenom, je Spajdermen. Čovek-pauk u svom upečatljivom plavo-crvenom kostimu je bio i moj omiljeni strip za čitanje u dečačkim danima. Više se i ne sećam da li je izlazio u EKS-u ili negde drugo, ali je bio redovno štivo, a potom bi sledilo skakanje kojekude po kući ili napolju. Gledali su se i crtaći i sve to, ali dolazak filma, koji je režirao Sem Rajmi, u kome je Tobi Megvajer 2002. igrao Spajdermena, je izazvao totalno oduševljenje. Posle toga bila su još dva nastavka, pa nanovo pokretanje franšize sa Vebom kao režiserom i Garfildom kao Spajdermenom. Sve se to redovno ispratilo i, kakvo god da je bilo, ja sam uživao, jer nekako mi je uvek uživanje gledati Spajdija kako budališe. Ove, 2017. godine dođe nam i novi reboot pod imenom Spiderman: Homecoming.
Spiderman:Homecoming je specifičan po mnogo čemu. Prvo jer je produkt saradnje Sony-a i Marvela. Drugo, jer je deo Marvel Cinematic Universe. Treće, jer je ovo Spajdi za nove generacije, tj. ajronmenizovani Spajdermen, sa hiljadu i jednim gedžetom, itd. Ipak zadržana je suština i šarm starog Spajdermena, a time je bilo i uživanje ga gledati. Piter Parkera (Tom Holland), mladića od 15 godina sa posebnim sposobnostima, nam je u Captain America: Civil War predstavio Toni Stark aka Ajronmen (Robert Downey Jr.). Tu smo ga gledali u jednoj akciji sa delom Avendžersa, kada je maznuo Kapetanu štit. Od tada svi smo bili nestrpljivi da 
He who values his life dies a dog's death.
Takaši Mike (Takashi Miike) je japanski filmaš koji je jedan od najzaslužnijih što većina ljubitelja sedme umetnosti japanske filmove smatra bizarnim i uvrnutim. Svojim filmovima Audition i Ichi The Killer je privukao pažnju na svoj specifičan stil i sposobnost da spoji kvalitetne priče, nesvakidašnje likove, nasilje od kog se prevrće želudac i humor koji izbija kada ga najmanje očekujete. 13 Assassins je njegov rimejk istoimenog, čuvenog crno-belog filma Eičija Kuda iz 1963. godine.
Radnja je smeštena u 1844. godinu za vreme mirnog doba feudalnog Japana. Naritsugu (Gorô Inagaki), svojeglavi zloglasni rođak šoguna, donosi teror gde god da se pojavi, predstavlja strah i trepet i niko nije pošteđen njegove okrutnosti. Za njegove zločine saznaje samuraj Šinzaemon Šimada (Kôji Yakusho), koji obećava da će osvetiti žrtve. Okuplja ekipu vrhunskih samuraja sa ciljem da ubiju Naritsugua, koji se vraća u svoju zemlju Akaši. Samuraji dobijaju idealnu priliku da izvrše svoju samoubilačku misiju...
Mnogi su mislili da će Mike, kao većina autora koje su proslavili horori sa početka milenijuma, da se povuče u ilegalu jer nema da pruži ništa novo. Međutim, on je pokazao da nije sposoban da snimi samo filmove sa efektom šoka, već da se uspešno može uhvatiti u koštac i sa ozbilljnijim žanrovima. Iako je napustio horor, nije napustio stil koji ga karakteriše, pa je danas Takaši Mike jedan od najprepoznatljivijih 
Sada već godinama živimo u svetu serija, koje su osvojile potpuno tržište filmskog sadržaja, a time se i broj istih konstantno povećava. To koliko raduje sve nas filmoljupce, toliko ima i svoju mračnu stranu - skoro, pa industrijsko štancanje novih serija. Konstantno izlazi sve veći broj i jednostavno više nemajte pojma šta bi pre gledali. Stoga sam pribegao brutalnom filteru - gledanju pilota i momentalnom eliminacijom onih koje me na prvo gledanje ne kupe. Nažalost, time možda zapostavim neke dobre serije, koje tek kasnije nadođu i budu odlične, ali šta da se radi. Ipak, iako ima dosta onih koje brzo otpadnu, ima sasvim dovoljno onih koje vrede pažnje. Takva jedna je zasigurno American Gods.
Šadov Mun (Ricky Whittle) je sitni kriminalac koji uskoro treba da bude pušten iz zatvora. Njegov otpust stiže nekoliko dana ranije zbog iznenadne smrti njegove supruge Lore. On saznaje da je u istoj nesreći nastradao i njegov najbolji prijatelj. Na putu kući nailazi na više nego intrigantnog Venzdeja (Ian McShane). On ga unajmljuje da mu bude telohranitelj. Na samoj sahrani Šadov saznaje nimalo prijatne detalje o smrti dvoje ljudi do kojih mu je najviše stalo. Nakon toga, kreće avantura gde će videti i saznati stvari koje prevazilaze njegove najluđe snove i maštu.
American Gods nam stiže od dvojca Bryan Fuller - Michael Green. Fulera znamo iz serija Star Trek, Heroes i Hannibal, a Grin je radio na mnogim poznatim serijama i filmovima (Alien Covenant, Green 
You don't make up for your sins in church. You do it in the streets. You do it at home. The rest is bullshit and you know it.
Kada neko spomene prvi film Martina Skorsezea (Martin Scorsese) mnogi pomisle da se to odnosi na Mean Streets, iako je autor pre njega snimio dva filma (Who's That Knocking at My Door i Boxcar Bertha). Iako ovo nije njegov režiserski debi, postoji više razloga zašto se sa pravom može tako smatrati - pre svega mislim zbog početnih faza razvijanja sopstvenog stila, ali i zbog prve saradnje sa Robertom De Nirom (Robert De Niro), koja će obojici obeležiti karijere.
Radnja filma je smeštena u Malu Italiju u Njujorku i kao centralnog lika ima Čarlija (Harvey Keitel), lokalnog uterivača dugova dobrog srca koji radi za svog ujaka Đovanija. Njegovi prijatelji Majkl i Toni su takođe članovi zajednice, dok se to ne odnosi na Džonija (De Niro) - on skoro svima duguje novac koji ne planira da vrati, dok ga Čarli bezuspešno brani. Između ostalog, Čarli je u vezi Džonijevom sestrom Teresom. Ujak Đovani, koji ne želi da Čarli ima kontakt sa njima, mu nudi posao vođenja restorana, pa naš junak mora da se odluči između napretka u zajednici, ljubavi prema Teresi i zaštitničke nastrojenosti prema Džoniju.
Osim po saradnji sa De Nirom, ovo je prvi film Martina Skorsezea smešten u svet gangstera, u kome se upoznajemo sa osnovama njegovog danas toliko poznatog i prepoznatljivog stila. Pored toga, Mean Streets je, kao jedan od najbitnijih filmova 
Are you leaving before saturday?
The Bothersome Man je norveški film koji mi je privukao pažnju opisom da je mešavina skandinavskog humora i klasičnih filmova sa temom utopije, kome je dodata mrvica filma Groundhog Day. Opis nije bio daleko od istine i dopali su mi se surrealni humor, oštra satira i priča koja angažuje gledaoca, ali mu ipak fale pojedini detalji koji čine da uživamo u filmu onoliko koliko možda očekujemo.
Film otvara pogled na depresivnog Andreasa (Trond Fausa), koji pruža korak ka šinama metroa. Nakon crnila, on se budi u autobusu koji se nalazi u nekoj pustinji. Na poslednjoj stanici biva površno dočekan i poslat u grad u kome ga čeka monotoni posao računovođe. Andreas shvata da nešto ne štima, ljudi su previše ljubazni i sterilni, nema životne radosti i hrana i piće nemaju ukus. Ubrzo upoznaje ženu i seli se u njenu kuću, samo da bi ubrzo shvatio da je i taj odnos postao hladan i mehanički...
Film je smešten u apsurdno okruženje koje na prvi pogled deluje kao neka vrsta utopije, ali nakon nekog vremena mi shvatamo da autor pravi satiru na moderan život u gradu. Hrana nema ukusa, piće te neće napiti, srdačna prijateljstva ne postoje, socijalni kontakti su isforsirani, teme za razgovor su površne, a seks je bez strasti. Naročito se to odnosi na skandinavske države u kojima monoton posao donosi novac koji se ne može potrošiti, a dosada koja nastaje bezbrižnim i monotonim životom mora negde da se izduva. Zbog toga partnerka 