U vremenu kada bioskopskim repertoarima dominiraju uglavnom generički blokbasteri, pravo je osveženje videti mali, kreativni film. Reč je radu I Am Mother, debitantskog režisera i ko-scenariste Granta Spjutora. Ovo je ujedno i debitantski film producentske kuće The Penguin Empire, a iza svega stoji Netflix, naravno.
Početak filma nas smešta u neodređenu budućnost, gde je okolina zagađena, a čovečanstvo na pragu iščezavanja. Unutar podzemnog bunkera se nalazi na hiljade ljudskih embriona, a sa njima je Majka, robot stvoren kako bi ponovo naselio Zemlju nakon izumiranja čovečanstva. Robot uzima jedan od embriona i uskoro nam stiže Ćerka (Clara Rugaard). Majka podiže devojčicu, brine se o njoj, svakodnevno je uči nečemu i proverava njeno znanje. Međutim, jedinstvena veza između njih je ugrožena kada se pojavi neočekivani uljez (Hilary Swank)...
Kako je rasla, Ćerka je sticala sve više znanja, a samim tim je rasla i njena znatiželja šta se dešava van objekta. Njoj je teško da zamisli život sa drugim ljudima, jer nikada nije videla drugu osobu, ali njen genetski sklop ima potrebu da pripada nekome ili da bude deo nečega. Majka njenu znatiželju seče u korenu, pravdajući se da je napolju previše toksično da bi se upuštala u avanturu. I onda jednog dana dolazi do kucanja na spoljnim vratima, a samim tim se Ćerkin život okreće naglavačke.
Sasvim očekivano, dolazi do napetosti između pridošlice i Majke, s obzirom da govore vrlo različite pročitaj više...I Am Mother (2019)
U vremenu kada bioskopskim repertoarima dominiraju uglavnom generički blokbasteri, pravo je osveženje videti mali, kreativni film. Reč je radu I Am Mother, debitantskog režisera i ko-scenariste Granta Spjutora. Ovo je ujedno i debitantski film producentske kuće The Penguin Empire, a iza svega stoji Netflix, naravno.
Početak filma nas smešta u neodređenu budućnost, gde je okolina zagađena, a čovečanstvo na pragu iščezavanja. Unutar podzemnog bunkera se nalazi na hiljade ljudskih embriona, a sa njima je Majka, robot stvoren kako bi ponovo naselio Zemlju nakon izumiranja čovečanstva. Robot uzima jedan od embriona i uskoro nam stiže Ćerka (Clara Rugaard). Majka podiže devojčicu, brine se o njoj, svakodnevno je uči nečemu i proverava njeno znanje. Međutim, jedinstvena veza između njih je ugrožena kada se pojavi neočekivani uljez (Hilary Swank)...
Kako je rasla, Ćerka je sticala sve više znanja, a samim tim je rasla i njena znatiželja šta se dešava van objekta. Njoj je teško da zamisli život sa drugim ljudima, jer nikada nije videla drugu osobu, ali njen genetski sklop ima potrebu da pripada nekome ili da bude deo nečega. Majka njenu znatiželju seče u korenu, pravdajući se da je napolju previše toksično da bi se upuštala u avanturu. I onda jednog dana dolazi do kucanja na spoljnim vratima, a samim tim se Ćerkin život okreće naglavačke.
Sasvim očekivano, dolazi do napetosti između pridošlice i Majke, s obzirom da govore vrlo različite pročitaj više... 
-It's have to be a straight line.
-Mountains?
-Straight!
-Rivers?
-Straight!
-Swamps?
-Straight, Straight, Straight, Straight!
Milisekunda je vremenski period koji je praktično beznačajan, ali to nije baš istina u svetu visokih finansijskih krugova sa kompjuterskim algoritmima, gde ljudi, u zavisnosti od brzine protoka informacija, dobijaju ili gube milione dolara. The Hummingbird Project objašnjava važnost te minijaturne čestice vremena.
Film prati dvojicu rođaka, Vinsenta Zaleskog (Jesse Eisenberg) i Antona Zaleskog (Alexander Skarsgård), koji su spremni na sve kako bi njihov san o šesnaest milisekundi postao stvarnost. Njih dvojica su prilično različiti - dok je Vinsent ubedljivi govornik i proračunati biznismen uvek spreman na akciju, Anton je tih i povučen tehnološki genije, koji ima za cilj da pronađe dobitnu kombinaciju uređaja i kodova. Na njihovom putu će se isprečiti dosta toga, a najviše bivša šefica Eva Tores (Salma Hayek)...
Autor Kim Nguyen nam u svom filmu pruža dve priče. Prva je poslovna, u kojoj dvojica rođaka pokušavaju da prevaziđu raspoloživu tehnologiju za trgovanje akcijama. Konkretno, radi se o informacijama u kojima je milisekunda od krucijalnog značaja, pa njih dvojica kreću u akciju organizovanja građevinskih ekipa i otkupa zemljišnih ugovora, kako bi sagradili svoj tunel sa optičkim kablom od Kanzasa do Njujorka.
Druga, meni mnogo zanimljivija, je ona u kojoj taj biznis plan postaje opsesija našim protagonistima, 
One day I will swallow up the world, and when I do, I hope you all perish violently.
Harmoni Korin (Harmony Korine) je američki filmaš koji je svojim prvim filmom Kids (napisao scenario sa 19 godina) privukao pažnju ljubitelja nezavisnih filmova. Njegove radove prate kontroverze, jer predstavlja određene životne teme na potpuno ogoljeni način. Obraća pažnju na vizuelne detalje i poseduje umetnički pristup snimanju filma, ali dok ga jedni hvale, drugima je pretenciozni pokušaj autora sa besmislenim filmovima.
The Beach Bum je njegov najnoviji rad u kome je protagonista Mundog (Matthew McConaughey), buntovni pesnik koji živi život po svojim pravilima. U jednom momentu je bio uspešan i uticajan, proslavio se svojom poezijom i oženio je bogatašicu Mini (Isla Fisher), ali već duže vreme ništa ne piše i provodi se po plažama i na jahtama, često i sa drugim ženama. Mini i njegov agent Luis (Jonah Hill) insistiraju da završi knjigu koju je davno započeo...
Mundog je izmišljen lik, ali izgleda kao da je potpuno stvaran i postoje sugestije da je zasnovan na pravoj osobi, što me uopšte ne bi čudilo. On vrlo lako može biti neko ko baš sada sedi u nekoj krčmi na plaži, recituje svoje stihove i flertuje sa kim stigne. Sa druge strane, Mundog je izvan svakodnevnih briga običnih ljudi, čudan je i kontradiktoran, tako da je logično i da je produkt fikcije.
U svakom slučaju, protagonista je prijatna retkost i lik koji zaslužuje svoj film. Korinov scenario 
Remember always, here at the Taj, guest is God.
26. novembra 2008. godine došlo je do terorističkih napada u Mumbaju, kada su napadači u dvanaest koordinisanih akcija zauzeli luksuzne hotele i popularne restorane u tom gradu. Hotel Mumbai predstavlja ekranizaciju tih događaja, a film potpisuju režiser i scenarista Anthony Maras i ko-scenarista John Collee.
Film govori o zapanjujućoj istinitoj priči o žrtvama i preživelima Bitke za Mumbaj. Centar zbivanja je Tadž Hotel, koji je zauzelo nekoliko terorista, sa namerom da ubiju svakoga na koga naiđu. Posvećeno hotelsko osoblje, među kojima su šef kuhinje Oberoi (Anupam Kher) i konobar Arjun (izvrsni Dev Patel), odlučuje da rizikuju svoje živote kako bi zaštitili goste hotela. Među gostima se nalazi i mladi par Dejvid (Armie Hammer) i Zehra (Nazanin Boniadi), koji se žrtvuju kako bi došli do svog deteta koje je ostalo sa bebisiterkom u hotelskoj sobi...
Hotel Mumbai nije prvi film koji pokriva ovu tematiku, pre njega smo imali bolivudski Attacks of 26/11, francuski Taj Mahal i One Less God iz Australije. Daleko od toga da sam protiv toga da se radovi sa ovakvom tematikom snimaju, jer su mi filmovi sa oznakama biografski ili istorijski obavezno na spisku za gledanje. Međutim, očekujem onda da budu nešto više od nečega što služi da zaradi pare na račun otvaranja starih rana.
Dramatizacija u ovom filmu je odlična, tu nema šta da se zameri, naprotiv, i autorski duo ima kontrolu nad raznim segmentima 
Time gets wider, you know. Not just longer.
Pre nekoliko dana sam pisao o filmu Stockholm Roberta Budroa (Robert Budreau) u kome glavnu ulogu tumači Itan Houk (Ethan Hawke). Reč je o njegovom drugom radu, a debitivao je ovom biografskom pričom o čuvenom džez trubaču i pevaču Četu Bejkeru, koga takođe tumači gorepomenuti glumac.
Radnja filma je smeštena u 1966. godinu i na samom početku vidimo Četa kako glumi u filmu o sebi. Uskoro započinje romansu sa glumačkom partnerkom Džejn (Carmen Ejogo), a problem nastaje kada ga sačekaju duhovi prošlosti - Čet je dugogodišnji heroinski zavisnik, a loši momci su došli da naplate svoje dugove. Snimanje filma se odlaže, postoji mogućnost da više nikada ne zasvira trubu, ali uz podršku Džejn on pokušava da se vrati muzici, suprotno svim šansama...
Čet Bejker je bio jedan od pionira tzv. svinga zapadne obale, koji su činili uglavnom belci. Tada su glavne face džeza bili crni muzičari bebopa i hard bopa iz Njujorka poput Majlsa Dejvisa i Dizi Gilespija. Njegovu uspešnu muzičku karijeru je prekinulo hapšenje zbog heroina, a sam Čet nikada nije lagao o tome. Po njegovim rečima, heroin mu nije bio sredstvo za ublažavanje unutrašnjih demona ili slično, već ono što je njega, a samim tim i njegovu muziku, činilo mnogo boljom.
Ova biografija se ne razlikuje mnogo od filmova vezanih za muzičare, jer se dosta toga vrti oko Četove upotrebe droga i njegovih veza sa ženama. Droga mu je uništila život, 
Let me see if I've got this straight: in order to be grounded, I've got to be crazy and I must be crazy to keep flying. But if I ask to be grounded, that means I'm not crazy any more and I have to keep flying.
Catch-22 je šestodelna mini-serija producentske kuće Hulu, koja je zasnovana na istoimenom čuvenom romanu Džozefa Helera iz 1961. godine. Kao autori su potpisani scenaristi Luke Davies i David Michôd. Naziv potiče od paradoksalne birokratske začkoljice u kojoj je podnošenje zahteva za otpust iz vojske znak zdravog razuma, što dalje znači da je ta osoba savršeno normalna, a samim tim i sposobna za izvršenje misija, pa se zahtev automatski - odbija.
U centar zbivanja je smešten Josarijan zvani Jojo (Christopher Abbott), bombarder američkih snaga u Drugom svetskom ratu, koji je besan jer ga hiljade ljudi koje nikada nije sreo pokušavaju ubiti. Međutim, pravi problem mu nisu ratni protivnici već njegova vojska, koja stalno povećava broj misija koje vojnici moraju obaviti kako bi regulisali svoje dužnosti prema državi. Jojo pokušava da eskivira misije, ali nailazi na Catch-22, što ga čini neprihvatljivim za razrešenje dužnosti...
Roman prati reputacija remek-dela koje je svojevremeno bilo kontroverzno, jer se bavilo satirom tada nedodirljivih državnih službi. Mete satire su bile nekompetentnost snaga bezbednosti i vojnih komandanata, sistematski rasizam, patriotizam, heroizam, koncept pravde i drugo. Od serije sam očekivao jaku satiru, ali nje nije 
Do I look like a rapist?
Stokholmski sindrom predstavlja psihološko stanje kada se taoci, kao produkt odbrambenog mehanizma, zbliže sa svojim otmičarima. Tom zbližavanju doprinosi više faktora, poput vremena koje su proveli zajedno, verovatnoće povređivanja ili ispunjavanja zahteva. Nakon završetka talačke krize, taoci odbijaju da svedoče protiv svojih otmičara ili govore pozitivno o njima.
Slučaj po kome je nazvan ovaj sindrom se desio 1973. godine u Stokholmu, za vreme pljačke banke. Ova apsurdna istinita priča je bila predmet istraživanja psihologa, ali i tema brojnih filmova. Priča prati Larsa Nistroma (Ethan Hawke), koji se prerušava, upada u banku i uzima taoce. Suprotno očekivanjima, njegov prvi zahtev je da mu dovedu Gunara Sorensona (Mark Strong), čoveka koji se već nalazi u švedskom zatvoru zbog pljački. Pregovori sa policijom se prekidaju nakon Larsovog zahteva da napusti banku zajedno sa taocima. Kako se sati pretvaraju u dane, nakon početnih pretnji, Lars i Gunar postižu gotovo drugarski odnos sa svojim taocima...
Jedna od talaca je Bjanka (Noomi Rapace), supruga i majka dvoje dece. Njen odnos sa Larsom postaje posebno komplikovan, jer je otkrila njegovu nežnu prirodu i stala je na stranu otmičara protiv policije. Autor ne pokušava da analizira ovaj fenomen, već predstavlja događaje iz perspektive svih učesnika. Na taj način mi shvatamo da veza koja je uspostavljena unutar banke nije tako čudna kao što deluje na prvi pogled.
Sticajem 
Now you look like the minister of coal.
HBO je bio i ostao etalon kvaliteta - njihove serije nikako ne mogu da omanu i jedino ostaje na vama da odlučite da li vam tematika ili žanr odgovaraju. Ovih dana svaki ljubitelj serija priča o samo jednoj i to sasvim zasluženo - reč je o petodelnoj istorijskoj drami Chernobyl, nastaloj u ko-produkciji HBO i Sky UK.
Radnja predstavlja dramatizaciju istinite priče o jednoj od najgorih nesreća koje je izazvao čovek - eksplozije reaktora u nuklearnoj elektrani Černobilj, koja se desila 26. aprila 1986. godine. Pratimo hrabre ljude koji su se žrtvovali kako bi sprečili nezamislivu katastrofu, političku pozadinu, zataškavanje Sovjeta, načine prikrivanja posledica, akcije čišćenja i istragu naučnika kako i zašto se to desilo.
Od samog početka prve epizode se nalazimo u situaciji kao i svi ljudi u nuklearnoj elektrani, ali i oko nje. Nema prologa o načinu funkcionisanja elektrane ili uvodne epizode koja prikazuje svakodnevnicu rada u njoj, već odmah BUM. Desila se nesreća tehničke prirode, vide se i požari, ali ništa ne ostavlja utisak da to može uticati na čitavu Evropu. Kako se klupko priče odmotava, tako i mi postajemo svesni onoga što gledamo, a sa svakom novom scenom i novom informacijom mi smo sve više uvučeni u dešavanja.
Stanovnici Pripjata i okolnih mesta uglavnom ne znaju sa čime imaju posla, jer sve izgledalo relativno normalno, gotovo kao i svaki drugi dan, a onda je stigla direktiva da napuste 